Večiti romantičari

[Čupovsky]

Upravo tako Gogili,iako je sve ovo jedan virtuelni svet,mi upravo izražavamo svoja realna osećanja.

 

[gost 359182]

Volio bih da si tu,
Noćni program je na radiju
Puštaju neku dragu muziku,
Moje misli tebi putuju,
Putuju, da te pronađu

 

[Čupovsky]

 

[Enessa]

" O, ne treba sklopiti oči suza pune kad mesec izlazi.
Sići treba na livade i put,
gde tišina leži bistra preko bilja i spava mesečine široki skut,
pa zalutati u noći, bez cilja, kao u snovima."

Desanka Maksimovic

 

[Lada]

Tu, u daljini, zvezde su ostale zaboravljene i same. Niko više ne zna gde žive, kome trepere i koga osamljene čekaju. Niko više ne želi da se uzdigne do njih, da se ugreje u beskraju, da udahne u sebe sve živuće na ovoj Zemlji, nadvlada zamku vremena i sam zatreperi večnošću. Niko više ne hoda prostorom između zvezda, uzvišen i zaboravu nedokučiv.
Tu, u daljini, zvezde su ostale zaboravljene i same

 

[gost 359182]

Zamišljah život
kakvog želim živeti i čuti . .
Bjehu sve to samo želje
koje niko i ne sluti . .
U ljubavi
koja srce čupa
i sreću sa mislima melje . .
Al’ ne vidiš,
pritom, kako lupa
stvarni oblik jedne želje . . .

 

[Lada]

Pripadati tebi znači ukrasti sve cveće iz obližnje cvećare

 

[Poli46]

koračam šljunkovitom stazom..svaki oblutak priča svoju tihu priču.Mnoge
ljubavi tu su nastale..mnogo je suza proliveno..mnogo rastanaka,nebrojene
su priče kamena pod mojim nogama..i moju priču ispričaće jednom neki oblutak..

 

[Tea]

Može li se jednim treptajem očnog kapka promeniti život?

 

[Lada]

Pokrenuta vetrom. Prepustena pokretu.Kao da drvece prica jedno sa drugim I sa zemljom i nebom i sa svim bicima
Crtajuci granama reci na vetru. Kao da mi sapucu nesto na nekom jezikuPlesom pokreta i boje
Dodirnuta sopstvenim dodirom.I, cudno smirena. U tvom zagrljaju...

 

[Čupovsky]

Ako te ikad izgubim,obećaj mi jedno.Nećeš se dati nekom šarlatanu što te ne zaslužuje. Pogotovo ne radi to meni u inat. Ako već poželiš terati inat, onda meni u inat budi srećna.

 

[Čupovsky]

Stavio sam joj ruku ispod brade i pokušao vrlo nespretno da joj okrenem glavu prema meni.Nikada nisam bio opušten u takvim situacijama.Onda sam joj dao lagani poljubac.

 

[gost 359182]

Kada rešim da te volim manje,
iznesem te iz srca na vazduh.
Pitaju zašto držim ispružen dlan.
“Kaplje”, kažem, “izgleda da će kiša”,
a ne mogu da te se nagledam,
pre no što te vratim na mesto.
“Baš ne umeš da ga ne voliš?”, pitaju.
Baš ne umem.

 

[Čupovsky]

Često svoju sudbinu sretnemo putem koji smo odabrali,kako bismo je izbegli.

 

[Lada]

Dah duge - Zal Kopp

Kistom svog srca na platno moje duse nanosis paletu
i plavom bojom oslikavas beskrajni oblik dubina,
sanjaris i u sebi me smirenjem svoga bica stapas,
neustrasiva plava ptico u beskonacnost sna dolazis.

Ljudskom zelenom bojom umirujes nemir mojih voda,
s njom, obnavljas i cistis uzdrhtale prozirne valove,
kao rajske biljke donosis proplanku rascvjetali mir,
uspinjes u slavlje moj zivot osvjezavajucom snagom nade.

Zacet u tvojoj bjelini, otkrivam milost svih osjecaja,
iznosis me preobrazenim smislom horizontima dana,
istokom moje duse budis sjaj sunca vrhom razuma,
auerolom ponovnog radjanja kusas krilom prepelice.

Zemlja ti je dom, smedja i topla, cvrsta poput majke,
imas savrsenstvo brazde i plodnost nepreglednih njiva,
izvoristem zivota iz njih izlazis i nudis odricanjem tuge,
pa me zoves i prihvacas u njedra predivnih uzvisina.

Tu me znansvenoscu crvene vatre osvajas i primas u sebe,
strascu vjetrova prislanjas uz besmrtnost iskrene srece,
kao suncevu zraku izdvajas medju svoja rumena bedra,
da tvojim toplim rumenilom uzivam i plovim zauvijek.

Ti si dah duge, pocetak svjetlosti i glasnik mog obnavljanja,
ti si vitki most izmedju zemlje moga srca i neba moje duse,
tvoje se jake boje okvirom mog bica njezno i toplo razljevaju,
i ja se vjecno prepustam njihovom velicanstvenom skladu.

 

[gost 359182]

Nemoj ružo prestati
nikad ruža da budeš
miriši mi tako
da pomislim
kako samo meni mirišeš
i kao takvu
nekom da pošaljem
...taj neko možda i ne postoji
ali ti ne prestaj mirisati
samo za mene
ružo, nadcvete moj...

Podržavam

 

[Poli46]

sašila sam haljinu dugu,dugu kao naša ljubav..ljubavi moja.
Beskrajna je to haljina..beskrajna je i priča o našoj ljubavi.
Kraj se ne nazire..nema ga.Leluja haljina moja duga,vetrovi
života je nose sve dalje i dalje..kovitla se oko mojih nogu.
I ljubav moja tako zaleprša ..a onda se ponovo smiri..
i nastavi da teče mirno..sigurno.

 

[gost 359182]

Nije važno koliko smo puta udahnuli dah...
važnije je koliko smo puta ostali bez daha...

 

[gost 359182]

Budi takva kakva jesi...
Ne mijenjaj se za sva blaga
Uvijek nek te miso resi...
Ona tiha patnja draga
Ma koliko bila žena...
Uvijek više tajna budi
Budi šutnja, al' iskrena...
nek te vječno slute ljudi

 

[Suljo.L]

 

[Poli46]

Lepa sam još uprkos promenama koje je život ispisao na mom licu..
lepota je kazna i nagrada..treba je nositi sa zahvalnošću..Zahvalna sam
Tvorcu koji mi je dao ovu dušu..ovaj um..ovaj oblik..Menjam se polako,
u skladu sa svojom prirodom.Svaki dan mog života obeležio je..ostavio
trag..u pogledu, u izrazu, u razmišljanjima..Sazrevati znači stariti..voleti
je blagoslov..biti voljen pitanje je sreće i okolnosti..

 

[Lada]

"Uvežbavam šta ću reći, kada se pojaviš,

milina me slušati.

Nije to samo „radujem se što si tu“,

„nedostaješ mi i kada si tu, jer znam da ćeš otići“,

sve ja to nekako začinim i zvuči kao poezija,

čak se i meni dopadne.


Zagrlim te željom umesto rukama,

da osetiš i da se čudiš, a da mi ruke ne prepoznaš,

da ne moram da se pravdam i da se postidim.

Sednem na drugi kraj svemira,

da ne prozreš moju nameru,

govorim nešto neobavezno, ali mudro obavezno

i kad se najmanje nadaš,

udesim da jedna zvezda iz tvoje ogrlice

padne ti kraj nogu, pa se sagnem da je dohvatim

i obrazom ti koleno dotaknem, da ne primetiš...."

 

[Suljo.L]

 

[.Gogilli.]

 

[gost 359182]

Povedi me u kut sveta
neki tih.
Da te ćutim. Da te dišem.
Da te snim.