Večiti romantičari

[Enessa]

 

[Lada]

Ljubav je nenadmašni strelac, surova; neživa ,u srce ranjava,kroz oklop ubija i tragam za izvorom,odakle dolazi.Nalazim ,otvorene one latice na kojima je ostao miris nase rose u svitanju.

 

[Lada]

Danas ću početi da tražim romantiku. U sebi i oko sebe. Znam da ću se bolje osećati. Bolje razumeti. Bolje videti i bolje ceniti. I kada je nađem, možda neću odmah znati šta da radim sa njom. Ali joj neću dopustiti da ponovo ode.
Jer je kiša bila povod za šetnju, a ne za ostanak u kući. Kada je sunce mamilo osmeh a ne pravilo bore.

 

[Čupovsky]

U ljubavi ne postoje pravila.Možemo pokušati da se pridržavamo priručnika,da vladamo svojim srcem,da izgradimo strategiju ponašanja,ali sve su to koještarije. Srce odlučuje,i to što ono odluči,jedino i važi.

 

[Čupovsky]

Onaj ko je sposoban da oseća,zna da je moguće uživati čak i pre nego što dotakne drugu osobu. Reči, pogledi, sve to sadrži tajnu plesa. Najveće zadovoljstvo nije u seksu,već u strasti. Kada je strast velika, seks dolazi da bi dovršio ples,ali on nikad nije bitan.Onaj ko je zaljubljen vodi ljubav čak i kada to ne radi. Kada se tela susretnu,to je samo prelivanje čaše.

 

[Lada]

...Čemu služe reči?
Da bismo se priključili zajedničkom razgovoru sveta, a možda i da govorimo šapatom.

Šapat je najlepša varijanta govora

 

[Poli46]

neke neizgovorene reči,one koje ostaju misao..veće su od svake
banalne izjave ljubavi.Onog momenta kad izgovorimo reč,tog trenutka
nezgrapni jezik osiromaši svaku misao..i ona više nema onu snagu
koju dušom osećamo..

 

[Lada]

Moje je ćutanje glasnije od reči i dodira,u vreme šapata.

 

[Enessa]

 

[Branko Lori]

 

[Lada]

Da si seme cveta, umesto devojke sa udovima vile,
posadio bih te malo u vrt a malo u predsoblje.
Presadio bih te kad bi mi pofalila u kut sobe
i kao puzavicu uz krevet, do jastuka.
Uz prozore sa puno sunca bih te polegao
i rasadio u zenicama, razrahlio bih i zemlju srca, tvrdu,
da se i tamo primiš i zalio te suzama sreće.
Moji šapati bi ti bili hrana i pesma ispod glasa.
Dodiri moji od zime bi te čuvali
i nežnost bi ti moja podizala latice
kad klonu. Ispunila bi mi kuću sobom!
Smeš se slatko dok ti ovo govorim, i već zavidiš,vidim,
ljubicama. Odjednom mi se učini da su ti prsti latice
i s nevericom primetih pupoljke u tvojim zenicama!...

 

[Enessa]

 

[vaskodegama]

Hajde da podelimo svet ovako:
Nebo tebi- zvezde meni,
Sunce tebi- svetlost meni,
more tebi- talasi meni..
Ma ne, bolje ovako: sve tebi, a ti meni..

 

[Suljo.L]

 

[Lada]

Pesma
koju neću nikada reći
zaspala mi je na usnama.
Pesma
koju neću nikada reći.
Na cvetu majčine dušice
blistao je svitac,
luna je jednim svojim zrakom
probadala vodu.
Tada sam usnio pesmu
koju neću nikada reći
pesmu punu usana
i dalekih rečnih korita
pesmu punu sati
izgubljenih u senci
pesmu žive zvezde u jednom večitom danu…
(F.GARCIA LORKA)

 

[Suljo.L]

 

[Poli46]

Iako slutim teskobu..gorku poput sinoćnjeg čaja u dotrajaloj, keramičkoj šoljici.
čekanje se obesilo kao teški okovi na nogama . I kada bi noć bila najcrnja
pred svitanje, ja bih već zagrizla komad jutra. Ali, preskočiti redosled, značilo bi
bežanje pred sudbinom. Koliko je svetlosnih godina, namenjenjeno tebi? Baš toliko
titraja, odzvonilo je u meni. Srce priča svoju priču, a ja se mučim nad vrtlozima
svakodnevice. Ljubav se nežno, baš kako joj i stoji, pretvorila u nadu da će uokviriti
sliku novog napitka...toplog i vrednog nostalgije. Slatkoća pod jezikom, stvarna je.
Život ne posustaje, snaga je u mislima. Putovanje, ali ne u nepovrat...već u večitu lepotu.
Budi kraj mene....

 

[vaskodegama]

Znam, mora biti da je tako:
Nikad se nismo sreli nas dvoje,
mada se tražimo podjednako
zbog sreće njene i sreće moje.
Pijana kiša šiba i mlati,
vrbama vetar čupa kosu.
Kuda ću? U koji grad da svratim?
Dan je niz mutna polja prosut.
Vucaram svetom dva prazna oka,
zurim u lica prolaznika.
Koga da pitam,
gladan i mokar,
zašto se nismo sreli nikad?
Il je već bilo?
Trebao korak?
Možda je sasvim do mene došla.
Al' ja, u krčmu svratio gorak,
a ona ne znajući - prošla.
Ne znam.
Ceo svet smo obišli u žudnji ludoj - podjednakoj,
A za korak se mimoišli.
Da, mora da je tako.

 

[Lada]

Nešto stvarno važno je samo jedna, posebna rečenica.
Hodamo između oblaka kao igrači koji menjaju prostor.
ne poznajem hijerarhiju lakoće niti jak otpor
zlatni uvojak kose puca prozorsko staklo ...
kapi kiše svaka od njih pripada drugom nebu kapi razbacane
u slučajna slova se povezuju u celinu: šoljice kanali delte
početak ili kraj odatle nije daleko do božanske komedije nejednako
poređane...

 

[vaskodegama]

Najlepsa krivina na zeninom telu je njen osmeh.

 

[Suljo.L]

 

[vaskodegama]

Od svih si devojaka bila tiša,
zbunjena, sama, neprimetna, bleda.
Ej, zašto nisi bar porasla viša,
bar viša za pola pedlja?

Jedne je noći udarala kiša
tako krvnički ko čuvari reda…
Ej, zašto nisi bar porasla viša,
bar viša za pola pedlja.

Jer kad si se o drvo kraj vrata
obesila jednom u svitanja seda,
između bosih nogu i blata
bilo je razmaka - samo pola pedlja.

 

[Poli46]

prazna sam danas..dobra vest potire se se ružnom..težina me pritiska
gnječi mi dušu,razapinje me između ružnog i lepog.Treba se sabrati
i odbaciti loše stvari.Nije lako i samo jedno znam..pozitivno će pobediti.
Uvek je bilo tako..oduvek je svetlost pobeđivala tamu..moram naći svetlost
ona je tu na dohvat ruke..

 

[Lada]

prazna sam danas..dobra vest potire se se ružnom..težina me pritiska
gnječi mi dušu,razapinje me između ružnog i lepog.Treba se sabrati
i odbaciti loše stvari.Nije lako i samo jedno znam..pozitivno će pobediti.
Uvek je bilo tako..oduvek je svetlost pobeđivala tamu..moram naći svetlost
ona je tu na dohvat ruke..
Pogledajte prilog 623529

@Poly,volim kako pises,kako pricas sa dusom svojom,jednostavno d i v i m t i s e

 

[vaskodegama]

I ako uopšte znam šta je ljubav, onda to znam zbog tebe.