Zašto u Srbiji uvek ima podele na najmanje 2 velike grupe? Od pada Srpske Carevine smo nesložni. Prvo svi nakon smrti Dušana pograbili svoje teritorije i time uništili carstvo, potom Karađorđevići i Obrenovići podela, potom Četnici i Partizani, onda 90tih na Slobiste i Dosovce/Vuka, danas isto ima sns i opozocijs borba.. mada više ima podele Delija i Grobara, zapadnjaka i rusofila... Ali uglavnom uvek najmanje 2 podele. Normalno je i razumem da svi imamo različite stavove, ali zašto ne možemo svi zajedno raditi na napretku Srbije? Meni se sve nešto čini da se masovna sloga Srba videla možda poslednjih puta: 2001 protest gej parade, 99te bombardovanje i možda skup na gazimestanu 1989. Nakon tih događaja nema ničega u čemu smo se masovno složili.
Još od vrtića su bar moju generaciju učili da igramo "Između dve vatre" i tako smo mi još kao deca trenirani da se metaforički delimo na "crvene i plave" i da se šibamo međusobno.
Zavisi o kakvim podelama govorimo zavisno od konteksta.
Građanski rat, Četnici protiv Partizana u Srbiji u Drugom svetkom ratu je katastrofalna i destruktivna podela, ali ona nije takvog karaktera kao podela ideja, mišljenja, interesa i ciljeve u okviru podela političkih partija. Jedna grupa građana se okupila oko ideje demokratije i ulaska u EU, a meni se to npr ne sviđa, ja bi drugačije da ovo naše društvo ide pa sam ja osnovao Partiju sa idejom da idemo u komunističku privredu i stvaranje nove komunističke proleterske internacionale 21. veka pa su se drugi ljudi uključili u moju partiju.
A opet i jedan i druga ideja, politička ideja i plan imaju isti cilj da Srbija napreduje, jel da život ovde bude bolji.
Pa svi mi načelno radimo i plaćamo porez kojim se puni državni budžet kojim onda naša voljena i patriotska vlada ulaže u razvoj Srbije, u razvoj zajednice... gradi autoputeve, bolnice, porodilišta, univerzitete i škole. Tako da svi mi radimo i slažemo se oko zajedničkog napretka Srbije, bez obzira da li si SNS sendvičar ili nisi.
Ako gledamo realne podele to je socijalna stratifikacija, da li Veberova ili Marksistička. Sa jedne strane imamo bogate, veoma bogate, elitu i imaš ove dole ispod, srednji sloj i radničku klasu (robove). Nprimer kod nas elitu čine ljudi koji su uglavnom iz komunjarskih familija. To su ljudi koju ne rade ništa, uglavnom nemaju radno iskustvo kao npr aktuelni predsednik koji nema dana radnog staža, čovek prosto u životu ništa nije radio ali pripada višoj klasi, vladarskoj klasi, i toj eliti se može sve i oni se tako i ponašaju, oni su najbogatiji u ovom društvu. Imaju vile, voze najskuplje automobile, nebrojano veliki broj nekretnina, firme itd.
Dok sa druge strane radnička klasa prosečno radi 10 sati dnevno uključujući i subotu ili nedelju i ili i subotu i nedelju i opet žive siromašno, voze krš polovne automobile ako uopšte ima automobil, leči se po krš javnim domovima zdravlja, na more ide u Crnu Goru najjeftinije ako može i da ode.
Radnička klasa u licu znoja svog rmba da bi ova elita mogla da živi lagodno i bogato. Tu dolazi do sukoba interesa i realnih podela. Bogati bi ako mogu da za njih zakoni ne važe, da mogu da rade šta hoće i da prođu nekažnjeno ako i rade nešto ilegalno za radničku klasu. To su njihovi neki problemi u životu. Npr. Ministar Vuliln i slični njemu iz ekipe bi voleo fabrika marihuane Jovanica radi neometano a i on da šmrčke kokain i da se orgije prave redovno. Npr Mitrović bi hteo da njegov sin nikad ne odgovara ša čak i kad ubije maloletno dete na pešačkom. To je privilegovana elita i ova naša nazovi država je formirana tako da bude privatno vlasništvo te elite, sve je u funkciji elite. Ta elita su uglavnom političari, kod nas gotovo 80% uticajnih i prominentnih političara potiču iz komunjarskih familija. Znači njegov deda se obogatio u nacionalizaciji imovine, otimali se stanovi i imovina i oni to prisvajli, pa mu tata bio visoki komunistički oficir, a on je sad demokrata. Njima pare nisu problem iako većina njih nikada u životu ništa nisu radili. Oni su svi bogati. To što sviraju Krcu u politici to nije posao niti rad. To je smao sviranje Krca. Ali ima tu i ljudi koji nisu formalno političari, npr Kačevenda. On je optužen i za ubistvo i za silovanje maloletne dece, pa ne odgovara za svoja krivična dela. Elita. Eno ga u svojoj vili sedi u pozlaćenoj stolici. Isto tako npr estrada, ne plaća porez. To je privilegija koja se 30 godina ne dovodi u pitanje. Ona pevačica, bila u vezi sa udbašem kome je otac bio visoki komunjarski oficir, a sad je ustvari elitna prostitutka ide kod Dačića na orgijanje. To je jedan potpuno drugačiji svet koji mi iz radničke klase ne možemo ni da razumemo, ne možemo čak ni da poverujemo.
A radnička klasa, sirotinja i robovi što moraju da rade, da imaju redovan posao ili maštaju o tome da imaju redovan posao, oni bi da ima da jede, da makar nekad ode u restoran da jede nešto kuvano da nije samo burek sa jogurtom i da ako može malo da se skrati radno vreme i da broj slobodnih dana bude veći i da mu plata umesto 400-500 evra bude 700 evra te još ako može da bude prijavljen za stalno i na belu platu, pa to bi bila bomba. Radničkoj klasi je san da nekad kad dobije boljii posao kupi stan na kredit. Kola i stan to su mu životni problemi. A elita ima čitave komplekse stanova, vila na moru, vila na Kopaoniku i Zlatiboru.
Ova dva dijametralna sveta potpuno različita su u konstantnom sukobu ili bi trebalo biti. Na žalost taj sukob je rešen potpunom kapitulacijom i lobotomijom radničke klase i robova, koji su se prihvatili podela na Zvezda-Prtizan model i nacionalizam.
