Kako je vrelo danas........Sve izgore. Ruže ne mogu da se otvore, prosto su pupoljci sprženi. Latice tek otvorenih cvetova su po ivicama izgorele.........nema šansi da se biljka izbori sa tim. Uvenuće neotvoreni. Žao mi je........ipak biće novih, jake su moje ruže.
Napokon smo svi na okupu.....mislim sva deca i mi. Baš je bilo teško. Ne volim kada smo ovako raštrkani.. Nemojte misliti da sam od onih posesivnih majki...........nisam......ne branim ništa, nek idu, kad će ako ne sad........ja svoju brigu držim u sebi.......samo o tome po nekad pišem, ali njima ne govorim.........zato uglavnom svi misle da sam jaka kao kamen. Ma, sve je stvar odluke. Sin je juče došao sa mora a najstarija ćera danas. Ova mladja ide za desetak dana.
I tako, danas smo po ovom užarenom danu svi na okupu. Do 12 je sve bilo skuvano, da ne nabrajam, više jela plus kereća hrana. Opet sam u elementu sa svim onim velikim šerpama, tiganjima, činijama, varjčama, i nekako mi je drago zbog toga iako je danas pakao.... ali imam moja tri verna pomoćnika ....MMM.
Kada bi znali da govore, kakvi bi sve recepti izašli iz tih njuški. Posebno Maza, kao najstarija, ladno bi mogla kuvar da napiše.........jako je talentovana.
Popodnevni odmor, pa malo dodjoše gosti. Pade veče, malkice zahladni. Ma kao neki lagani povetarac da po nekad dune i rashladi vrelu dušu. Zali Maca svo cveće uz Mešovu nesebičnu pomoć koja se ogledala u tome što je jurio mlaz vode da ga ugrize, lajao, trčao kao lud, saplitao Macu..........sve u svemu baš se trudio. Onda su njih dvojica razvukli ono crevo sa milion rupica da prskaju travu. Hiljade sitnih kapi poče da pada na žedne vlati, a onaj ugursuz od kera trči i uživa. Bože kako je sretan, prosto je sav ozaren.
Devojke skuvaše kafu, sokić, hladna lubenica, hladno pivo, groždje, kruške......pa ko šta voli. Posedasmo na veliki trem, svi onako djuture. Osmesi na sve strane, lete sa lica na lice. Oči pune smeha, usta puna reči. Sin priča dogodovštine sa mora..........šarmer je veliki, ume da složi priču, svi se smejemo, ume da animira. Ćere mu upadaju u reč. Onda jedna ćera, pa druga, pa ja, pa Maca, pa MMM žickaju lubenicu (bože, masno ćebe bi pojeli), pa opet u krug. Reči lete, upadamo jedni drugima u pola rečenice.........lepo vidiš kako su svima nedostajale ovakve večeri......... fontana žubori, malo zahladni, može da se udahne. Smeh se ori avlijom, glasovi pretiču jedan drugi. Mrak, reči, smeh, obavijaju ruže kao i one sićušne kapi vodene zavese. Ućutah i samo gledam ovu našu decu, gledam Macu, pse pored naših nogu koji napokon polegaše jer je nestalo lubenice...........milina me neka obuze.........i spokoj. I mirna mi je duša u ovo divno veče. Mogu da udahnem punim plućima.
Na kraju, svi se razidjoše za svojim obavezama, neko da izadje sa društvom, neko da se sredi za posao, Maca ispred TV zauze omiljunu mu pozu, ja za kompjuter. Kada je sve utihnulo, i Macin TV, kroz prozor dopre ovo. Nisam mogla da odolim, prekidam sa radom i izlazim napolje.Mrak koji miriše na ruže, na travu, na zemlju tek napojenu.......tišina koja govori......... Raj.
Na početku klipa smanjiti ton a pojačati pred kraj.
Autor LJILJA MMM
Napokon smo svi na okupu.....mislim sva deca i mi. Baš je bilo teško. Ne volim kada smo ovako raštrkani.. Nemojte misliti da sam od onih posesivnih majki...........nisam......ne branim ništa, nek idu, kad će ako ne sad........ja svoju brigu držim u sebi.......samo o tome po nekad pišem, ali njima ne govorim.........zato uglavnom svi misle da sam jaka kao kamen. Ma, sve je stvar odluke. Sin je juče došao sa mora a najstarija ćera danas. Ova mladja ide za desetak dana.
I tako, danas smo po ovom užarenom danu svi na okupu. Do 12 je sve bilo skuvano, da ne nabrajam, više jela plus kereća hrana. Opet sam u elementu sa svim onim velikim šerpama, tiganjima, činijama, varjčama, i nekako mi je drago zbog toga iako je danas pakao.... ali imam moja tri verna pomoćnika ....MMM.
Kada bi znali da govore, kakvi bi sve recepti izašli iz tih njuški. Posebno Maza, kao najstarija, ladno bi mogla kuvar da napiše.........jako je talentovana.
Popodnevni odmor, pa malo dodjoše gosti. Pade veče, malkice zahladni. Ma kao neki lagani povetarac da po nekad dune i rashladi vrelu dušu. Zali Maca svo cveće uz Mešovu nesebičnu pomoć koja se ogledala u tome što je jurio mlaz vode da ga ugrize, lajao, trčao kao lud, saplitao Macu..........sve u svemu baš se trudio. Onda su njih dvojica razvukli ono crevo sa milion rupica da prskaju travu. Hiljade sitnih kapi poče da pada na žedne vlati, a onaj ugursuz od kera trči i uživa. Bože kako je sretan, prosto je sav ozaren.
Devojke skuvaše kafu, sokić, hladna lubenica, hladno pivo, groždje, kruške......pa ko šta voli. Posedasmo na veliki trem, svi onako djuture. Osmesi na sve strane, lete sa lica na lice. Oči pune smeha, usta puna reči. Sin priča dogodovštine sa mora..........šarmer je veliki, ume da složi priču, svi se smejemo, ume da animira. Ćere mu upadaju u reč. Onda jedna ćera, pa druga, pa ja, pa Maca, pa MMM žickaju lubenicu (bože, masno ćebe bi pojeli), pa opet u krug. Reči lete, upadamo jedni drugima u pola rečenice.........lepo vidiš kako su svima nedostajale ovakve večeri......... fontana žubori, malo zahladni, može da se udahne. Smeh se ori avlijom, glasovi pretiču jedan drugi. Mrak, reči, smeh, obavijaju ruže kao i one sićušne kapi vodene zavese. Ućutah i samo gledam ovu našu decu, gledam Macu, pse pored naših nogu koji napokon polegaše jer je nestalo lubenice...........milina me neka obuze.........i spokoj. I mirna mi je duša u ovo divno veče. Mogu da udahnem punim plućima.
Na kraju, svi se razidjoše za svojim obavezama, neko da izadje sa društvom, neko da se sredi za posao, Maca ispred TV zauze omiljunu mu pozu, ja za kompjuter. Kada je sve utihnulo, i Macin TV, kroz prozor dopre ovo. Nisam mogla da odolim, prekidam sa radom i izlazim napolje.Mrak koji miriše na ruže, na travu, na zemlju tek napojenu.......tišina koja govori......... Raj.
Na početku klipa smanjiti ton a pojačati pred kraj.
Autor LJILJA MMM
............hvala prijatelju
.
