Mušku decu treba vaspitavati tako da od detinjstva budu drčni, osioni, sigurni u sebe, neustrašivi, asertivni i socijalno uklopljeni po svaku cenu. Tu presudnu ulogu ima jaka i opuštena muška figura, kao i normalna majka i okruženje. Ukoliko postoji samo ženski uticaj, a otac je odsutan, plus ako je majka naročito nervozna, nesnadjena i histerična, posesivna, stvaraju se uništena deca, plašljiva, povučena, autistična, često predmet vršnjačkog ismevanja, odbacivanja i nasilja. Najbitnije je da je higijena na nivou i da se svi stepeni neformalnog razvoja normalno predju - društvo, socijalna popularnost, eksperimentisanje, prvi alkohol, cigarete, devojke, sloboda, asertivno učešće u pubertetskom životu. Ako to izostane kod muškog deteta ono biva odbačeno i stvara se anksiozna, plašljiva, povučena ličnost. Ništa tu ne pomaže ni učenje i dobre ocene jer su kompleksi užasni i često kasnije predju u psihičku bolest. Najbitnije je za muško dete da po svaku cenu (ovo podvučeno debelim) u formativnom razvoju bude što samostalnije i dobro uklopljeno u društvo. Ako je odbačena jajara, nesiguran, nesnadjen, to ostavlja doživotne posledice, i prenosi se na posao, medjuljudske odnose itd.
Kod ženske dece je najbitnije naći neki balans, da prodju sve stadijume normalnog razvoja, ali ne odu u ekstrem jer time gube poštovanje. Dakle da sve proba i prodje i bude normalna i zna šta hoće u društvu i sa životom, ali bez nekog svesnog promiskuiteta, majmunisanja itd. Dakle ne stavljati okove i preterane zaheve ali i zaustaviti preterivanje ako se krene sa tim jer su muškarci manipulativni vrlo. Znam primer devojke iz dvehiljaditih koju je ortak iz kraja smuvao u tinejdž periodu, terao je da mu puši i snimio to, pa delio sa svima. To su bile dvehiljadite a ne ovo danas, gde je sve to manje više uobičajeno, pa su je onda mnogi iz škole i van nje iskorišćavali pod pretnjom "da ne ode snimak tati putem poruke". Za ovo sam čitao na internetu i čuo od nekih, poznat je slučaj. Dakle devojke su povodljivije i treba paziti, ali ih treba pustiti da se ižive i išlifuju, dobiju malo tvrdju kožu jer je život jako surov.
Što se tiče uspeha u životu tu treba paralelno stvarati nemilosrdnost, agresivnost i veće ambicije, ali jedino ako dete samo ima sklonost ka tome. Dakle ne može od krave da se napravi šar planinac, i zato ako dete više voli provod, lak život, snalaženje, društvo i opuštenost bolje ga pustiti da se samo razvija nego vršiti nasilje nad ličnošću, jer se ode u suprotnost. Nek se on snadje sam i pronadje sebi normalan put, a ne da mu dereš kožu da bude megauspešni bankar ili novi Djoković.
Treba reći da majke najviše unište mušku decu, prosto ženska energija potiskuje mušku i stvaraju se seka perse, plašljivci, nesnalažljivci. Zato je potrebno da se okolina umeša i pravilno vaspita malo muško dete inače sledi mnogo trauma, nerazumevanja života kakav jeste i problema.
Najbitnije je decu ne idealizovati i ne praviti od njih super vaspitane i poslušne idiote, jer to ne prolazi u realnom svetu, svi će ih gaziti. Treba opuštenost i bezobrazluk, inače te vršnjaci neće ceniti.
