vaspitanje deteta

[Transcendental]

Recimo uočiš neki veliki potencijal u detetu, vidiš da ima kliker, sposobnosti da misli, i sad ga usmeravaš i ono postiže neki rezultat, šta je bolje pohvaliti to dete i time mu stimulisati ego (što se često radi, kad deca nešto dobro urade uvek je JAO KAKO SI DOBAR LEP PAMETAN VREDAN vamo tamo, onda tom detetu naraste ego do neba i misli da je bogom dano) ili kritikovati dete u smislu ok uradio si ali može i mora bolje i to ponavljati i time mu usaditi određen pristup stvarima
znači faktički je pitanje jel bolje da to dete stekne određenu aroganciju zbog sopstvenih sposobnosti ili baš suprotno, da bude uvereno da nikad nije dovoljno dobro i da uvek bude nesigurno i da mu manjka samopouzdanja?

 

[Петар]

Пре свега,научити дете да буде веома скромно. Тада ће имати увек мања очекивања,и имаће мање разочарања у животу.

Свакако да је куповина Самсунг Галакси С 4 за пет из математике глупост.

 

[MarieSoLong]

Bolje ovo prvo, a ovo drugo ce dobiti i bez tebe, od vrsnjacke grupe jer ce se razlicito dete teze uklopiti

 

[cvetni vrt]

Treba ga umereno hvaliti, a jos umerenije kritikovati, a pored toga vaspitivati ga da ne bude ni arogantano ni nesigurno konstantnim razgovorom u raznim zivotnim situacijama.
Dete koje ima mnogo pruzene (zdrave) ljubavi ne moze biti ni arogantno ni nesigurno.

 

[Dogon Brutal]

Recimo uočiš neki veliki potencijal u detetu, vidiš da ima kliker, sposobnosti da misli, i sad ga usmeravaš i ono postiže neki rezultat, šta je bolje pohvaliti to dete i time mu stimulisati ego (što se često radi, kad deca nešto dobro urade uvek je JAO KAKO SI DOBAR LEP PAMETAN VREDAN vamo tamo, onda tom detetu naraste ego do neba i misli da je bogom dano) ili kritikovati dete u smislu ok uradio si ali može i mora bolje i to ponavljati i time mu usaditi određen pristup stvarima
znači faktički je pitanje jel bolje da to dete stekne određenu aroganciju zbog sopstvenih sposobnosti ili baš suprotno, da bude uvereno da nikad nije dovoljno dobro i da uvek bude nesigurno i da mu manjka samopouzdanja?

bolje je da stekne realno utemeljenu aroganciju ali ne od roditeljskih reči nikako... roditelj treba da ostane kolko tolko neutralan

 

[Transcendental]

Bolje ovo prvo, a ovo drugo ce dobiti i bez tebe, od vrsnjacke grupe jer ce se razlicito dete teze uklopiti

u kom smislu različito

 

[Transcendental]

Treba ga umereno hvaliti, a jos umerenije kritikovati, a pored toga vaspitivati ga da ne bude ni arogantano ni nesigurno konstantnim razgovorom u raznim zivotnim situacijama.
Dete koje ima mnogo pruzene (zdrave) ljubavi ne moze biti ni arogantno ni nesigurno.

ne bih se ja baš složio, to su entiteti za sebe, čak većini konstantni razgovor nikako ne odgovara, već steknu averziju, a opet će naginjati na neku stranu, pa ako bude više išlo ka aroganciji posmatraće roditeljsku priču kao trabunjanje, a ako bude išlo ka nesigurnosti shvataće to više kao instrukciju ili naredbu, znači dete svakako nećeš održavati na srednjoj liniji koliko god se trudila jer imaš 1000 faktora koji će te destabilizovati i dete će na kraju nagnuti na neku stranu

 

[gost 287528]

Obe stvari koje si naveo u poslednjem pitanju su krajnosti i ništa od toga nije dobro.
Inače, smatram da postoji šira paleta toga kakvo dete može biti, a ne smatram da i jednom detetu može škoditi roditeljska pohvala, hrabrenje, pažnja, reči hvale i sijaset drugih postupaka koji se manifestuju kao roditeljska ljubav i odgovornost. Odmah da isključim one nagrade materijalne prirode za odličan uspeh i sl. Kao što bih iključila i fizčko kažnjavanje. Ne ucenjivački stav, ne papagajska kritika, ne šablon-svako dete je individua vredno poštovanja.
Veoma su bitne neverbalne poruke koje dete upija, često i bitnije od verbalnih, ali ne treba zato isključiti verbalne poruke, jedan zdrav odnos - ne činiti medveđe usluge, ne praviti nesposobnjakovića od deteta, ali uvek pokazati svoju podršku i ljubav, jer nije sve ,,podrazumeva se".

 

[fisherman1]

Treba ga umereno hvaliti, a jos umerenije kritikovati, a pored toga vaspitivati ga da ne bude ni arogantano ni nesigurno konstantnim razgovorom u raznim zivotnim situacijama.
Dete koje ima mnogo pruzene (zdrave) ljubavi ne moze biti ni arogantno ni nesigurno.

Sam da dodam (sve ostalo već tu!) I SOLIDAN PRIMER! ! !

 

[Borac za prava zivotinja]

Voleti, podsticati i bodriti.
Samosvesno dete koje "ima kliker" nije neminovno i arogantno dete.

 

[diogen­]

Recimo uočiš neki veliki potencijal u detetu, vidiš da ima kliker, sposobnosti da misli, i sad ga usmeravaš i ono postiže neki rezultat, šta je bolje pohvaliti to dete i time mu stimulisati ego (što se često radi, kad deca nešto dobro urade uvek je JAO KAKO SI DOBAR LEP PAMETAN VREDAN vamo tamo, onda tom detetu naraste ego do neba i misli da je bogom dano) ili kritikovati dete u smislu ok uradio si ali može i mora bolje i to ponavljati i time mu usaditi određen pristup stvarima
znači faktički je pitanje jel bolje da to dete stekne određenu aroganciju zbog sopstvenih sposobnosti ili baš suprotno, da bude uvereno da nikad nije dovoljno dobro i da uvek bude nesigurno i da mu manjka samopouzdanja?

nijedno ni drugo... pustis ga ga nek se samo usmerava a ako slucajno iskoci iz koloseka treba biti blizu da ga opet namestis na shine

 

[diogen­]

Voleti, podsticati i bodriti.
Samosvesno dete koje "ima kliker" nije neminovno i arogantno dete.

kliker i dar su dve stvari...kliker odmah primetis jer je deo karaktera a dar mozes da zapazis samo ako si i sam darovit

 

[Sukhoi t-50]

Mislim da je najbolja varijanta nauciti dete da bude donekle skromno, a da uvek daje sve od sebe i ide do granica svojih potencijala. Tako ces stvoriti izuzetno marljivo i sposobno dete, koje u isto vreme nece biti nabedjena konjina i koje ce znati da se podigne nakon poraza, otrese prasinu i nastavi istom snagom. A kad ovako postavis stvari kao sto si ti u uvodnom postu, ona ni prvo ni drugo nije dobro. U prvom slucaju ego cesto odlazi u sferu iznad potencijala pa neminovno nekad u zivotu dolazi do nesrazmere izmecu htenja i mogucnosti (plus dete postaje uobrazeno a moguce i razmazeno), a u drugoj varijanti od deteta pravis nesigurno i ekstremno samokriticno stvorenje, sto opet nije dobro ni zdravo. U svakom slucaju zanimljiva tema.

 

[Borac za prava zivotinja]

kliker i dar su dve stvari...kliker odmah primetis jer je deo karaktera a dar mozes da zapazis samo ako si i sam darovit

Imam sreće sa mojom decom (i klikeri i dar), i često sebi postavim pitanje kako i zašto mi se posrećilo.

Bilo je i ostalo lako sa njima, izuzev perioda polaska u osnovnu školu, kada su - iako socijalizovani - ipak važili za crne ovčice.
Ali, niti su bili arogantni, niti im je, i tada, nedostajalo samopouzdanja.

 

[fisherman1]

Imam sreće sa mojom decom (i klikeri i dar), i često sebi postavim pitanje kako i zašto mi se posrećilo.

Bilo je i ostalo lako sa njima, izuzev perioda polaska u osnovnu školu, kada su - iako socijalizovani - ipak važili za crne ovčice.
Ali, niti su bili arogantni, niti im je, i tada, nedostajalo samopouzdanja.

Nije se tebi posrećilo-njima je...

 

[diogen­]

Imam sreće sa mojom decom (i klikeri i dar), i često sebi postavim pitanje kako i zašto mi se posrećilo.

Bilo je i ostalo lako sa njima, izuzev perioda polaska u osnovnu školu, kada su - iako socijalizovani - ipak važili za crne ovčice.
Ali, niti su bili arogantni, niti im je, i tada, nedostajalo samopouzdanja.

ako dete ima dara a uz to je i jak karakter koji zna sta zeli, roditelji imaju trag omche oko vrata

 

[Borac za prava zivotinja]

A zašto potencirate skromnost?
Skromnost je, kod odraslih, neretko alibi za nedostatak ambicija.
Ako detetu usađuješ ideju o skromnosti, kako ćeš je definisati? "Ne ističi se, izbegavaj rizike da se ne bi razočarao/la"?

 

[BlackLeather]

Recimo uočiš neki veliki potencijal u detetu, vidiš da ima kliker, sposobnosti da misli, i sad ga usmeravaš i ono postiže neki rezultat, šta je bolje pohvaliti to dete i time mu stimulisati ego (što se često radi, kad deca nešto dobro urade uvek je JAO KAKO SI DOBAR LEP PAMETAN VREDAN vamo tamo, onda tom detetu naraste ego do neba i misli da je bogom dano) ili kritikovati dete u smislu ok uradio si ali može i mora bolje i to ponavljati i time mu usaditi određen pristup stvarima
znači faktički je pitanje jel bolje da to dete stekne određenu aroganciju zbog sopstvenih sposobnosti ili baš suprotno, da bude uvereno da nikad nije dovoljno dobro i da uvek bude nesigurno i da mu manjka samopouzdanja?

mislim da je drugi princip poguban
ta deca ostaju večito nesrećna
i sve u životu rade da bi zavredila ljubav roditelja

e sad u kontekstu priče o uspehu...
to se svodi na onu priču o doziranju ljubavi i discipline
dete nedvosmisleno mora da zna da je voljeno u svakom trenutku, bez obizra na sve
ali da disciplinovano ispunjavanje odredjenih neprijatnih zadata vodi isključivo njegovom boljitku
deca ne rade na nagradu isključivo kao pavlovljevi psi
već na naučene obrasce koji mu obezbedjuju opastanak odredjenog stanja

 

[diogen­]

A zašto potencirate skromnost?
Skromnost je, kod odraslih, neretko alibi za nedostatak ambicija.
Ako detetu usađuješ ideju o skromnosti, kako ćeš je definisati? "Ne ističi se, izbegavaj rizike da se ne bi razočarao/la"?

dete i skromnost

napravis kretena od njega, prirodno je da kao adolecesnt luduje do nenormalnog a ako je tad skromno onda ima da luduje sa 50 za sta sam ja najbolji primer kako to ne valja

 

[BlackLeather]

A zašto potencirate skromnost?
Skromnost je, kod odraslih, neretko alibi za nedostatak ambicija.
Ako detetu usađuješ ideju o skromnosti, kako ćeš je definisati? "Ne ističi se, izbegavaj rizike da se ne bi razočarao/la"?

slažem se
skromnošću se uglavnom kamuflira nedostatak mogućnosti
samih roditelja
čime se detetu realtivno niskim vrednostima
ostvaruje zadovoljenje


sad ova priča
mislite li da će dete biti ambicioznije
ako ga konstantno nagradjuješ za uspeh
ili mu uskraćuješ pohvale?
ja ne mislim ni jedno
detetu treba zdrava = uravnotežena osnova
osećaj voljenosti, vera u sebe koju mu ulivaju roditelji, rad kojim materijalizuje tu veru da može

 

[Borac za prava zivotinja]

slažem se
skromnošću se uglavnom kamuflira nedostatak mogućnosti
samih roditelja
čime se detetu realtivno niskim vrednostima
ostvaruje zadovoljenje


sad ova priča
mislite li da će dete biti ambicioznije
ako ga konstantno nagradjuješ za uspeh
ili mu uskraćuješ pohvale?
ja ne mislim ni jedno
detetu treba zdrava = uravnotežena osnova
osećaj voljenosti, vera u sebe koju mu ulivaju roditelji, rad kojim materijalizuje tu veru da može

Moja deca nisu dobijala poklone zbog odličnih ocena i nagrada itd, ali njihovi uspesi nikada nisu bili nešto što se "podrazumeva" pa se prećutkuje ili totalno ignoriše.
Sad kad se prisetim, rekla bih da smo se samo zajedno radovali.

 

[BlackLeather]

a mnogi očekuju da će pohvale i nagrade imati efekat rada i psotizanja rezultata
i onda kao - pa kako neuspeh a sve sam mu pružio...
sve?

 

[Dogon Brutal]

za decu je najbitnije da keva bude izvor nepresušne ljubavi a ćalac da ih uči šta je život

 

[La perla~]

Recimo uočiš neki veliki potencijal u detetu, vidiš da ima kliker, sposobnosti da misli, i sad ga usmeravaš i ono postiže neki rezultat, šta je bolje pohvaliti to dete i time mu stimulisati ego (što se često radi, kad deca nešto dobro urade uvek je JAO KAKO SI DOBAR LEP PAMETAN VREDAN vamo tamo, onda tom detetu naraste ego do neba i misli da je bogom dano) ili kritikovati dete u smislu ok uradio si ali može i mora bolje i to ponavljati i time mu usaditi određen pristup stvarima
znači faktički je pitanje jel bolje da to dete stekne određenu aroganciju zbog sopstvenih sposobnosti ili baš suprotno, da bude uvereno da nikad nije dovoljno dobro i da uvek bude nesigurno i da mu manjka samopouzdanja?

Oduvek su me "fascinirali" ljudi koji druge pitaju o vaspitanju svog deteta.

Pa valjda je vaspitanje nesto sto dolazi iz ljubavi i roditeljskog primera, iz instinkta i spontanosti?

Nema tu nikakvih "recepata", svako svoje dete najbolje (treba da) zna.

 

[Transcendental]

Oduvek su me "fascinirali" ljudi koji druge pitaju o vaspitanju svog deteta.

Pa valjda je vaspitanje nesto sto dolazi iz ljubavi i roditeljskog primera, iz instinkta i spontanosti?

Nema tu nikakvih "recepata", svako svoje dete najbolje (treba da) zna.

promašila si pdf

- - - - - - - - - -

Moja deca nisu dobijala poklone zbog odličnih ocena i nagrada itd, ali njihovi uspesi nikada nisu bili nešto što se "podrazumeva" pa se prećutkuje ili totalno ignoriše.
Sad kad se prisetim, rekla bih da smo se samo zajedno radovali.

razmišljao sam i da li ima veze sa genetikom
mislim, ti si ovako ekstremno inteligentna, ili sam ja barem tako procenio, a deca veoma inteligentnih roditelja su obično prilično "zahvalna" za vaspitavanje