Vaši snovi

Jednom smo sestra i ja sanjali isti san potpuno, to je jezivo. Sanjali smo kako je u bunaru na našem placu, kada se siđe dole puno zlata/blaga. Potpuno istih detalja. Mnogo je jezivo bilo. To je bilo kad smo bili deca, sumnjamo da smo gledali neki film, pa smo sanjali isto zbog toga.
 
Sanjao sam npr kao da drugaricini roditelji prodaju kuću
A voleo sam tu kuću
Prodje par meseci ona kao "i ta prodaja ide sporo"
Reko koja prodaja???
Na kraju su prodali zaista jer su morali deci da pomognu
 
San:
Sedim za stolom, reklo bi se da je birtija sa mušemama na stolovima, muve i gamad osvajaju, trijumfuju, i delim sto sa ljudima kojima svakom nedostaje neki deo tela, ali sebe ne mogu da vidim.
Ćaskamo veselo, niko nikom ne primećuje nedostatke, samo se povremeno žalimo da nas boli deo tela koji nemamo.
Mene je bolela glava, baš jako.
Reko: Hajd', zdravo, ja idem.
Oni: Ma, sedi, čekaj, ne idi.
Skoro silom izlazim na vrata, nije da me drže silom, ali jedva se čupam i izlazim na ulicu.
To više nije ni isti grad.
Izašla sam na ulicu drugog grada, a trećeg sam postala svesna. Prepoznajem mesto gde sam uvek čekala svoju dobru drugaricu.
Čekam, ali iz njene zgrade umesto nje izlazi veliki, mišićav crni pas, krvoločno me juri.
Grad se ponovo menja, ali me isti pas juri, a ja trčim (kao, brža sam od njega).
Stajem sa pitanjem-Ja moram da saznam od čega/koga bežim.
Pas rže, balavi, besno kidiše i u jednom trenutku vidim da je pas koji me juri zapravo ja.
U mestu ukopana čekam besnog psa-sebe, i on staje jer više nema koga da juri.
Gleda on mene, ja gledam njega.
:kafaz:
Lajk...
Baš umem da sanjam. :zcepanje:
 
Indigo3:
San:
Sedim za stolom, reklo bi se da je birtija sa mušemama na stolovima, muve i gamad osvajaju, trijumfuju, i delim sto sa ljudima kojima svakom nedostaje neki deo tela, ali sebe ne mogu da vidim.
Ćaskamo veselo, niko nikom ne primećuje nedostatke, samo se povremeno žalimo da nas boli deo tela koji nemamo.
Mene je bolela glava, baš jako.
Reko: Hajd', zdravo, ja idem.
Oni: Ma, sedi, čekaj, ne idi.
Skoro silom izlazim na vrata, nije da me drže silom, ali jedva se čupam i izlazim na ulicu.
To više nije ni isti grad.
Izašla sam na ulicu drugog grada, a trećeg sam postala svesna. Prepoznajem mesto gde sam uvek čekala svoju dobru drugaricu.
Čekam, ali iz njene zgrade umesto nje izlazi veliki, mišićav crni pas, krvoločno me juri.
Grad se ponovo menja, ali me isti pas juri, a ja trčim (kao, brža sam od njega).
Stajem sa pitanjem-Ja moram da saznam od čega/koga bežim.
Pas rže, balavi, besno kidiše i u jednom trenutku vidim da je pas koji me juri zapravo ja.
U mestu ukopana čekam besnog psa-sebe, i on staje jer više nema koga da juri.
Gleda on mene, ja gledam njega.
:kafaz:
Lajk...
Baš umem da sanjam. :zcepanje:
Kliknite za proširenje...
Auuu bre, što najjače sve si to zapamtila 😳 toliko detalja! Trrba da praviš filmove od svojih snova. Želim da gledam ovo😂😎
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top