Vaše mišljenje o građanima/ provincijalcima

Verujte mi, vrlo malo beogradjana će ravnopravno gledati žitelje drugih gradova Srbije. Kragujevčanin, Šapčanin, Nišlija, ma čak i Novosadjanin... ma sve su to gradjani, ali... seljoberi su, br'teeeee, matori, veruj mi, odma' sam ga izvalio, keve mi :roll:
A kad ovo pročitate iz tastature jedne beogradjanke, koja je pobegla iz Beograda, onda tu nema mesta sumnji. Piše mi u izvodu iz mkr da sam rodjena u Višegradskoj, pouzdano znam da sam 29 godina živela u Beogradu, a evo već petu godinu u manjem gradu ( znatno manjem, a to počinje malo i da me guši, fali mi prostranstvo, fali mi da odem do Slavije i da lagano šetam, nogu pred nogu, do Kalemegdana, gleduckam izloge, gledam šareni svet, proučavam lica prolaznika...pa nazad na Z.Venac, mrtva-umorna, na bus i kući... fali mi, jako, jako...). I mogu reći i ovakvu i onakvu ocenu, i na račun Beogradjana i na račun žitelja manjeg grada. Jer imam iskustva i sa jednima i sa drugima, a nemam opterećenje tog, kako ga nazvaste - kompleksa malog mesta :roll:
Prvo ću reći jednu stvar - seljak je stanje uma, zastupljeno podjednako na celoj teritoriji lepe nam Srbije! Seljanin je je žitelj sela, gradjanin žitelj grada. A malogradjanin u velikom gradu i provincijalac u duši u manjem gradu - isto je to, ma potpuno isto, samo iz obrnutih smerova! Kulovi su i jedan i drugi, i uglavnom su obojica oni žešči seljaci ( ponavljam - ne seljani!!!:rtfm: ), sa svim što uz to ide, mentalitetom seljaka, makar da žive na Terazijama i to generacijama! Sa druge strane, mentalitet gradjanina je redak, nemojmo se lagati da su svi beogradjani gradjani, jer žitelj, stanovnik grada i gradjanin sa mentalitetom gradjanina su nebo i zemlja! Mentalitet gradjana je rekoh, redak, ali se prepoznaje i konstanta je u bilo kom naseljenom mestu, u bilo kom gradu. Dok je mentalitet seljaka daleko češći, dominira najčešče svuda, makar mu prozor stana gledao na zgradu Skupštine, ili Palatu Srbija, svejedno. :rtfm:
Seljanina izuzimam iz ove priče, jer je on pošten i ne krije ni ko je, ni od koga ni odakle je potekao, nije ga sramota, naprotiv - ponosan je!
Nadam se da post nije mnogo konfuzan. :) Htedoh i konkretne primere da navedem, ali ću nekom drugom postu, da ovaj ne bude predugačak ;)
 
Fiamma:
Veliki grad- provincija -> stalne prepirke i razmimoilaženja u stavovima...

Upravo je zbog jedne takve rasprave malopre zatvorena tema Slike forumaša.

Građani i provincijalci, zanima me šta vi mislite o onim drugima? Ali, iskreno, i bez vređanja ako je moguće... ;)
Kliknite za proširenje...

Gradjani i provinicijalci? Jedno ili drugo je stanje duha a ne pitanje mesta zivljenja. Dosljaci i starosedeoci je bolje reci. Starosedeoci vole svoje rodno mesto po prirodi stvari. Dosljaci se razlikuju po tome sto jedni, malobrojniji, zavole mesto u koje dodju, prihvate pravila i obicaje zivljenja u tom mestu i nastoje da ga ucine jos lepsim i bogatijim; drugi, na zalost takvih je mnogo vise, ne vole mesto u koje su se doselili i svim silama se trude da ga promene fizicki i obicajno tako da sto vise lici na njihov zavicaj. A starosedeocima se to prirodno, ne dopada. Kada si u Rimu, cini ono sto cine Rimljani. Uvek bilo i bice.
 
Bacih pogled i vidim opet se sve svelo na Beograd vs....ostatak Srbije. Nije to specifikum samo za Bg. Evo gastosi, vecina uopste ne voli te zemlje u koje je otisla, ubi ih nostalgija, sve im nekako tamo ruzno - iako su im te zemlje pruzile vise nego pristojan zivot. Uglavnom se druze izmedju sebe, unutar zajednice doseljenika, retko kada ostvare iskreno prijateljstvo sa starosedeocima (Nemci, Englezi, Svajcarci itd.) Idite na bilo koji gastoski sajt, serbiancafe npr. pa procitajte u diskusijama sta se pise. Meni to malo nerazumljivo. Ako negde ne mogu da se uklopim, ostvarim normalne i prijateljske odnose sa ljudima koji tu zive generacijama, imam problem sa njihovim obicajima, navikama, zakonima, pravilima itd...onda cu lepo da se pokupim i da se vratim odakle sam dosla. To sam i uradila, vratila sam se iz Svice, a sad nesto mislim, mozda sam pogresila, mozda je trebalo da se potrudim malo vise...doduse okolnosti su bile zeznute. Nebitno. Ili se uklopis, ili se pokupis. A ne da koristis sve prednosti, a odbijas da prihvatis obaveze. To nigde nema.
 
Borac za prava zivotinja:
Karta za pozorišnu predstavu u BDP je, recimo, 500 dinara, minus 20% ukoliko je rezervišete preko njihovog sajta. Dakle, košta 400 dinara. To zaista nije velika cifra. Štaviše, mislim da je - objektivno rečeno - na granici isplativosti. Zato i imamo situaciju u kojoj pozorišne predstave više nemaju scenografiju kao ranije (o operi da i ne pričam).
Bioskopi i pozorišta umiru i u Beogradu. Dokaz za to su poluprazne bioskopske sale, a, bogami, i pozorišta. Izuzetak čine svečane premijere, ali njihova kasnija posećenost opada - čini mi se, ne samo zato što ljudi nemaju dovoljno novca, već i zato što je na ovim prostorima kultura doživela degradaciju.
Kada odete u unutrašnjost, tamo će vam ponuditi "provod" u vidu kafića ... što je vrlo slično situaciji u Beogradu. Razlika je jedino što u Beogradu postoji veća mogućnost izbora (ovaj ili onaj kafić, ili bioskop, ili pozorište).
Pogledajte, uostalom, slučaj sa knjižarama (npr. u Beogradu). Imamo knjižare-megamarkete, imamo knjižare-kafiće, imamo knjižare-čajdžinice ... pa knjižare-galerije ... Male knjižare, sa onim finim, bibliofilskim šmekom, uglavnom su nestale, po principu "gde god knjižaru vidiš, tu parfimeriju posadi."

I nije to zato što su došli divlji i oterali pitome, nego zbog toga što se vremena menjaju ... pa je ceo svet, pod parolom slobode i jednakosti za sve, postavio nove kriterijume vrednosti, u kojima je kategorija intelektualca zamenjena kategorijom poslovnog čoveka (biznismena, uspešnog privrednika itd.), a sve što od pravih intelektualaca u međuvremenu nije izumrlo – naziva se snobovštinom. Tako će vam, npr, ako pozovete neko od pozorišta i pitati imaju li na repertoaru štogod od Šekspira, službenica ljubazno reći kako "Šekspir više nije aktuelan", ali da zato imaju sjajne predstave čudnih naslova ... od kojih su mnoge toliko avangardne, toliko metaforičke, toliko eksperimentalne, da ih nesrećni preostali intelektualci ne razumeju. Razumeju ih samo oni koji dođu u pozorište da bi bili viđeni, ili ih razumeju zato što su njihove strine/tetke/ujaci režirali predstavu ili glume u njoj.

Prosečna ovdašnja četvoročlana porodica može da bira da li će jednom mesečno ići u bioskop/pozorište, ili sa tim novcem preživeti dva dana. Normalno je da je onda isplativije da se sa neta skine film i odgleda ga iz fotelje, uz minimum utrošenih para, u gaćama ... (pri čemu može komotno da se zapali cigareta, i skokne do klozeta bez straha da će se propustiti deo filma.)

Nekada nije bilo tako - ni u Beogradu, ni u unutrašnjosti. Znalo se koje filmove možete gledati u bioskopu "20.oktobar" a koje u "Domu sindikata"; znalo se šta se oblači za posao a šta za pozorište; televizija je živela od gledanosti a ne od reklama; znalo se da je od 14-17h kućni red ... podrazumevalo se da trudnicama, majkama sa decom, starima i invalidima ustupate mesto u gradskom prevozu.
Takođe se znalo da je selo – selo, varoš – varoš, a grad – grad. U tim razlikama nije bilo ničeg lošeg; kasnije su neki izmislili da su kulturološke razlike između sela, varoši i grada civilizacijske, što nije tačno. Svet je poput velike bašte u kojoj je, radi lepote, poželjno raznovrsno cveće.

Kulturološka učmalost i zadovoljavanje hlebom i igrama pogubni su za svaki narod. Tek će se osetiti.
Kliknite za proširenje...

Borka, obozavam tvoje postove. Tuzna je istina sve sto si napisala.

Uzgred, Tango Macabre je odusevio mog tatu, kaze da je, citiram "izvanredan" :) Ponosno sam mu kazala da si mi drugarica :cmok:
 
Idem u pozoriste kad god mogu, na koncerte takođe, verujem da je razlog onih koji ne idu sem manjka vremena, nemanje para ili pak nazainteresovanost. Istina je da kad dođemo sa strane bilo gde vas gledaju drugačije, ali to je uglavnom svuda tako. Beograd jeste grad u kome se najviše daje ali i dobija, pa ko voli nek izvoli. Mnoge moje drugarice zive u BG ali zbog manjka vremena ne idu nigde, sve se svelo na kuća poso, poso kuća.
 
atakualpa:
Verujte mi, vrlo malo beogradjana će ravnopravno gledati žitelje drugih gradova Srbije. Kragujevčanin, Šapčanin, Nišlija, ma čak i Novosadjanin... ma sve su to gradjani, ali... seljoberi su, br'teeeee, matori, veruj mi, odma' sam ga izvalio, keve mi :roll:
A kad ovo pročitate iz tastature jedne beogradjanke, koja je pobegla iz Beograda, onda tu nema mesta sumnji. Piše mi u izvodu iz mkr da sam rodjena u Višegradskoj, pouzdano znam da sam 29 godina živela u Beogradu, a evo već petu godinu u manjem gradu ( znatno manjem, a to počinje malo i da me guši, fali mi prostranstvo, fali mi da odem do Slavije i da lagano šetam, nogu pred nogu, do Kalemegdana, gleduckam izloge, gledam šareni svet, proučavam lica prolaznika...pa nazad na Z.Venac, mrtva-umorna, na bus i kući... fali mi, jako, jako...). I mogu reći i ovakvu i onakvu ocenu, i na račun Beogradjana i na račun žitelja manjeg grada. Jer imam iskustva i sa jednima i sa drugima, a nemam opterećenje tog, kako ga nazvaste - kompleksa malog mesta :roll:
Prvo ću reći jednu stvar - seljak je stanje uma, zastupljeno podjednako na celoj teritoriji lepe nam Srbije! Seljanin je je žitelj sela, gradjanin žitelj grada. A malogradjanin u velikom gradu i provincijalac u duši u manjem gradu - isto je to, ma potpuno isto, samo iz obrnutih smerova! Kulovi su i jedan i drugi, i uglavnom su obojica oni žešči seljaci ( ponavljam - ne seljani!!!:rtfm: ), sa svim što uz to ide, mentalitetom seljaka, makar da žive na Terazijama i to generacijama! Sa druge strane, mentalitet gradjanina je redak, nemojmo se lagati da su svi beogradjani gradjani, jer žitelj, stanovnik grada i gradjanin sa mentalitetom gradjanina su nebo i zemlja! Mentalitet gradjana je rekoh, redak, ali se prepoznaje i konstanta je u bilo kom naseljenom mestu, u bilo kom gradu. Dok je mentalitet seljaka daleko češći, dominira najčešče svuda, makar mu prozor stana gledao na zgradu Skupštine, ili Palatu Srbija, svejedno. :rtfm:
Seljanina izuzimam iz ove priče, jer je on pošten i ne krije ni ko je, ni od koga ni odakle je potekao, nije ga sramota, naprotiv - ponosan je!
Nadam se da post nije mnogo konfuzan. :) Htedoh i konkretne primere da navedem, ali ću nekom drugom postu, da ovaj ne bude predugačak ;)
Kliknite za proširenje...

Ali ce jos manje Kragujevcana, Sapcana i Nislija gledati ravnopravno na ljude iz okolnih sela.
 
Giovanna:
Idem u pozoriste kad god mogu, na koncerte takođe, verujem da je razlog onih koji ne idu sem manjka vremena, nemanje para ili pak nazainteresovanost. Istina je da kad dođemo sa strane bilo gde vas gledaju drugačije, ali to je uglavnom svuda tako. Beograd jeste grad u kome se najviše daje ali i dobija, pa ko voli nek izvoli. Mnoge moje drugarice zive u BG ali zbog manjka vremena ne idu nigde, sve se svelo na kuća poso, poso kuća.
Kliknite za proširenje...

U mom malom, lepom gradu ima jedna ženska organizacija koja jednom mesečno organizuje odlazak u BG, NS, SU i u sva druga veća mesta u Srbiji gde se održavaju neke lepe pozorišne predstave, neki koncerti ozbiljne muzike, neke baletske predstave. I da se pohvalim, ili da pohvalim svoje sugrađane, bez obzira što je to ženska organizacija, svaki put autobus je pun i žena i muškaraca. Odemo, pogledamo predstavu, koncert, balet,šta-god i vratimo se u svoj mali provincijski gradić punog srca i još punije duše. Od Kanjiže do Beograda ima nekih 230km ali ispada da smo mi provincijalci vredniji po pitanjima odlaska na koncert, balet, pozorišnu predstavu, a da su ljudi koji žive na dve-tri autobuske stanice izgleda mnogo dalje od tih kulturnih zbivanja, zaposleni su, a mi kao nismo;););)
 
Meni nije jasno sto ti delis ljude? Ko su po tebi "vas sa ovih prostora'? Jel ti nisi sa ovih prostora ili sta? Mozda imas neki bolji argument da potegnes na temu gradjana i provincijalaca od tog 'gastosi'?

Kad sam rekla isto je kao kod nas, odnosilo se na sve (ne samo nase gastose). Znaci svuda postoji to neko prepucavanje u vecoj ili manjoj meri.

A za nase, prepucavanja su uglavnom ne po tome ko je odakle, vec po 'uspesnosti' u novoj sredini. (tj ako nisi 'uspeo' onda si ugasio bez obzira jel si gradjanin ili provincijalac, i obrnuto)
 
Poslednja izmena:
VanZandt:
Meni nije jasno sto ti delis ljude? Ko su po tebi "vas sa ovih prostora'? Jel ti nisi sa ovih prostora ili sta? Mozda imas neki bolji argument da potegnes na temu gradjana i provincijalaca od tog 'gastosi'?

Kad sam rekla isto je kao kod nas, odnosilo se na sve (ne samo nase gastose). Znaci svuda postoji to neko prepucavanje u vecoj ili manjoj meri.

A za nase, prepucavanja su uglavnom ne po tome ko je odakle, vec po 'uspesnosti' u novoj sredini. (tj ako nisi 'uspeo' onda si ugasio bez obzira jel si gradjanin ili provincijalac, i obrnuto)
Kliknite za proširenje...


O čemu ti 'leba ti ? :lol:

..'aj' još jednom naslov teme .

Ja živim ovde te nisam gastarbajterka i iskreno , ne zanimaju me vaše međuljudske začkoljice tamo , samo sam ti odgovorila na tvoj komentar mada sam i sama time skrenula sa teme...ko mi kriv kad ne gledam s kim ulazim u raspravu...:dash:

Znam, znam...sama sam kriva.
 
SANDRINAbg:
Nemam pojma , iskreno...prvi put se susrećem sa tvojim nik-om ali vi gastarbajteri ste ionako druga priča.

Ova tema je o nama , koji živimo ovde.
Kliknite za proširenje...


A evo i uvodnog posta:

Fiamma:
Veliki grad- provincija -> stalne prepirke i razmimoilaženja u stavovima...

Upravo je zbog jedne takve rasprave malopre zatvorena tema Slike forumaša.

Građani i provincijalci, zanima me šta vi mislite o onim drugima? Ali, iskreno, i bez vređanja ako je moguće... ;)
Kliknite za proširenje...
 
Fiamma:
Veliki grad- provincija -> stalne prepirke i razmimoilaženja u stavovima...

Upravo je zbog jedne takve rasprave malopre zatvorena tema Slike forumaša.

Građani i provincijalci, zanima me šta vi mislite o onim drugima? Ali, iskreno, i bez vređanja ako je moguće... ;)
Kliknite za proširenje...

Rođena sam u gradu. Kroz osnovnu i srednju školu sam sa saosjećanjem posmatrala djecu sa sela. Ne zna matematiku, ma, on je sa sela. Hoćemo li da prošetamo gradom nakon škole, a joooj, ti moraš na bus, ideš na selo. Kao da je leprozan ako je seljak.
Na isti način su mene posmatrali kada sam upisala faks. Sjećam se kada je drug iz Užica prokomentarisao, ne čuvši ranije za moj grad, da sam iz nekog banjalučkog sela. Posle toga, kolega, koji je iz Sremčice, odbio da ide sa njim na žurku, jer on ima svoje društvo, ne ide on na te kućne žurke.
Tako da smo se svi lančano vrijeđali: )
Sjećam se da mi je sestrina stanodavka savjetovala da je bolje da polažem prijemni negdje drugdje, jer ko zna kakve su provincijalske gimnazije, garant ću pasti. A među prvih pedeset, tek par ljudi iz Bg-a upalo. Ja nisam u prljaviju kuću ulazila. U zoru bi kuvala ručak, da iskoristi jeftinu struju... mudro, ali nas je gušila mirisom zaprške. Geće je sušila na stepenišnoj ogradi koja je vodila ka sobama za iznajmljivanje. Inače, sâmi centar grada.

Ukoliko bih se, ne znajući, našla u Borči ili Sremčici, ne bih prepoznala Beograd, niti duh tog grada. Kao što ne bih ni na Bas-ovoj stanici, Zelenjaku.
Mnogi od tih ljudi, prostih po ponašanju, odijevanju, nikada nije otišlo u pozorište. Mnogi beograđani nikada nisu studirali, a imali su sve uslove. Nisu obišli srpske gradove, jer im je Beograd sasvim dovoljan. Nose izanđalu, ofucanu garderobu u Zvečansku i diče se dobročinstvom. Diče se beogradskim naglaskom a rugaju južnjačkim. Ne shvataju da je njihov podjednako daleko od standardnog.
A sa druge strane, mnogo je manje malograđanštine u stavovima, praznovjerja. Daleko više šansi da se upozna kulturna scena, samim tim i bolje poznavanje i umjetnosti i svega. Smeta mi imperativ ateizma i netrpeljivost prema religioznima, bez elementarnog poznavanja religije.

Smeta mi relativizacija pojma provincijalac i seljak. I posmatranje toga kao stanja duha i uvođenja subjektivnog osjećaja pri definisanju.
Reći za nekoga da je seljak, pa posle objašnjavati kako se nije mislilo na čovjeka sa sela, nego na ljakse... glupo. Glupo i uvredljivo.
Zna se šta je seljak a šta prostak, primitivac i slično.
 
Poslednja Igra Leptira:
Reći za nekoga da je seljak, pa posle objašnjavati kako se nije mislilo na čovjeka sa sela, nego na ljakse... glupo. Glupo i uvredljivo.
Kliknite za proširenje...

Jezik tako funkcioniše, značenja se prenose i menjaju, svi znaju da je to sleng, i nema mesta za vređanje. Verovatno je pravi dobri seljak (kao da seljaci ne uvaljuju građanima krompir u kajmaku, na primer, ali hajde, da se pretvaramo da su svi građani kvarni, a svi seljaci odmah do Boga po čistoći i dobroti) nekada štrčao u gradu, pa se reklo 'seljak' (jer jeste seljak sa sela) pa se to prenelo na nekoga ko nosi neprimerenu odeću, ili se ponaša kako ne valja u gradu. Mislim, i za lažova se kaže da je baron pa šta, to ne znači da svi plemići lažu, ili da je lažov aristokrata...
 
Honduras:
Jezik tako funkcioniše, značenja se prenose i menjaju, svi znaju da je to sleng, i nema mesta za vređanje. Verovatno je pravi dobri seljak (kao da seljaci ne uvaljuju građanima krompir u kajmaku, na primer, ali hajde, da se pretvaramo da su svi građani kvarni, a svi seljaci odmah do Boga po čistoći i dobroti) nekada štrčao u gradu, pa se reklo 'seljak' (jer jeste seljak sa sela) pa se to prenelo na nekoga ko nosi neprimerenu odeću, ili se ponaša kako ne valja u gradu. Mislim, i za lažova se kaže da je baron pa šta, to ne znači da svi plemići lažu, ili da je lažov aristokrata...
Kliknite za proširenje...

E, vala baš, dal' ćeš biti samo baron, ili baron Minhauzen, sve je to igra slučaja čini mi se, a možda i igra moždanim vijugama.
Rođena sam igrom slučaja u malom selu, a od bebećih do odraslih godina živela u veeeelikom, baš velikom gradu. Danas živim u jednom malenom mestu koje po svim karakteristikama treba da se zove GRAD, ali eto, neko davnih godina rešio da grad mora biti mesto sa sto i više hiljada ljudi, al' ajde-de, ja sam sada već poodavno provincijalka, ali se majke mi ne bih menjala nikad, ali nikad sa ljudima koji sebe nazivaju građanima ili kako reče jedna baka iz moje ulice -gospoda iz grada sa seljoberskim navikama - :hahaha:
 
melita-m:
E, vala baš, dal' ćeš biti samo baron, ili baron Minhauzen, sve je to igra slučaja čini mi se, a možda i igra moždanim vijugama.
Rođena sam igrom slučaja u malom selu, a od bebećih do odraslih godina živela u veeeelikom, baš velikom gradu. Danas živim u jednom malenom mestu koje po svim karakteristikama treba da se zove GRAD, ali eto, neko davnih godina rešio da grad mora biti mesto sa sto i više hiljada ljudi, al' ajde-de, ja sam sada već poodavno provincijalka, ali se majke mi ne bih menjala nikad, ali nikad sa ljudima koji sebe nazivaju građanima ili kako reče jedna baka iz moje ulice -gospoda iz grada sa seljoberskim navikama - :hahaha:
Kliknite za proširenje...

Pa onda je sve u redu, jer se ni oni ne bi menjali sa tobom : )
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

Z
  • Anketa Anketa
На који начин би прихватиле ванбрачну децу вашег мужа?
Odgovora
5
Pregleda
325
Џорџи
Џорџи
Атомик™
Lekari upozoravaju na OPASAN TREND MEĐU DECOM na društvenim mrežama: U opasnosti su čak i 12-godišnjaci
Odgovora
1
Pregleda
200
Џорџи
Џорџи
Nina
Šta mladi misle i osećaju, a šta odrasli ne čuju?
Odgovora
14
Pregleda
426
Ortak2
Ortak2

Back
Top