Vas ponos ili ljubav?

[zeljena]

Život je ionako težak da bi ga sebi otežavali više,
osmjehom možda popravimo trenutak koji neće osmjeh
da izbriše! Kada nas netko povrijedi do bola, kada nam
nizbrdo idu kola, ponos moramo sačuvati ma koliko ćemo
tugovati!
jjbraddock.

 

[7thpoison]

ponos je samo drugo ime za sujetu.

Nije.Ponos znači poštovati sebe,a sujeta je kompleks niže vrijednosti koja se pokušava pripisati drugima,da bi se naša sopstvena slika u našim očima poboljšala.

Ja uvjek stavljam ponos ispred svega i nikada se nisam pomirila ni sa jednim bivšim.Kod mene ili ide ili ne ide.

Bol je privremen,ponos je vječan!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!

 

[7thpoison]

Covek bez ponosa nije ni vredan ljubavi, vise lici na krpu kojom se onaj drugi sluzi.

Tako je!!!!!!!!!!!!

 

[Jennifer Jennin]

neću odbaciti ljubav zbog gluposti
ali ću je odbaciti ako sam ugrožena na neki važan način, zbog čega ne mogu nromalno da živim,, bilo da je to ponos ili sujeta il nešto treće, protiv toga ne mogu

 

[tamodaleko]

Kada se stvari na ljubavnom planu zakomplikuju, sta ste premni da odaberete a sta odbacite?
Ponos? Ljubav?
Da li odbaciti svoj ponos zbog ljubavi ili odbaciti ljubav zarad svog ponosa?

Predpostavljam da ce biti odgovori tipa: "Odbacicu ponos ako znam da je ljubav prava."
Sledi pitanje: Kako znate da je ljubav prava? I da li je vredna Vaseg ponosa?

Dakle....

Ako ljubav zahtjeva nepoštivanje sebe ili je taj odnos , odnos u kojem nas partner ne će poštovati , tada to njje ljubav . Takva ljubav ne vrijedi . Dakle , ponos ( biti ponosan ) znači poštovanje prema sebi odnodno moći i znati poštivati i cijeniti sebe . Ako cijenimo sebe , cijenimo i drugoga i pomenutu ljubav . U tom smislu ne bih odbacila svoj ponos zarad ,, ljubavi ,, koja ako smo primorani odbaciti sebe , zapravo nije ljubav . Istinska ljubav ne uvjetuje gaženje ponosa .

 

[Buntovnik_Bez_Razloga]

Svidjaju mi se zadnji dati odgovori.
Kao što je i napisala tamodaleko:

Istinska ljubav ne uvjetuje gaženje ponosa

no, do takve, prave i iskrene ljubavi treba doći. Svaka čast onome ko je ima!

Poslednjih godina imao sam prilike da vidim dosta slučajeva gde ljudi gaze sebe, rade sve i svašta zarad "nazovi" ljubavi. I jednostavno, slepi su da to i primete. To vide ljudi koji su pored njih. Iskreno, dosta sam se nervirao u početku i pokušao da ispravljam krive drine ali sam se posle zapitao: "Ko sam ja i što da to radim? Ako je njemu/ njoj lepo, meni je još lepše". Žao mi je samo što ti isti ljudi doživljavaju podsmeh iza svojih ledja.

Fascinantna mi je činjanica šta su muškarac/ žena spremni da urade...

 

[Buntovnik_Bez_Razloga]

Covek bez ponosa nije ni vredan ljubavi, vise lici na krpu kojom se onaj drugi sluzi.

Tako je!!!!!!!!!!!!

Jeste

 

[mimi75]

Kada dodjes do tacke da biras izmedju ljubavi i ponosa... tu prave ljubavi vise i nema...

 

[Buntovnik_Bez_Razloga]

Tačno tako, nema je.
Samo, ljubav je "slepa" pa mnogi i ne znaju gde je tačno ta tačka gde ljubavi više nema.

E, to je bedak (problem)

 

[tamodaleko]

Svidjaju mi se zadnji dati odgovori.
Kao što je i napisala tamodaleko:

no, do takve, prave i iskrene ljubavi treba doći. Svaka čast onome ko je ima!

Poslednjih godina imao sam prilike da vidim dosta slučajeva gde ljudi gaze sebe, rade sve i svašta zarad "nazovi" ljubavi. I jednostavno, slepi su da to i primete. To vide ljudi koji su pored njih. Iskreno, dosta sam se nervirao u početku i pokušao da ispravljam krive drine ali sam se posle zapitao: "Ko sam ja i što da to radim? Ako je njemu/ njoj lepo, meni je još lepše". Žao mi je samo što ti isti ljudi doživljavaju podsmeh iza svojih ledja.

Fascinantna mi je činjanica šta su muškarac/ žena spremni da urade...

Svakako , u pravu si . Za ljubav treba vrijeme . Ona ne nastaje preko noći .
Pišeš o onome što godinama viđaš ... kako ljudi gaze sebe , čine kako kažeš ,, sve i svašta ,, zbog ,, ljubavi ,, ... Ti vidiš situaciju kakvu vidiš . Svojim očima , međutim tko zna kako ljudi koje ovdje spominješ i sami vide svoju situaciju . Neki ne vide , neki ne prepoznaju , nekima nije gaženje sebe ono što je gaženje sebe za tebe , neki vide i trpe zbog tko zna čega ali svi takvi sebe ne vole dovoljno ... Svaki odnos u kojem se trpi , biva ponižavan , biva samim time tužan i očajan , nije sretan ljubavni odnos ... a slijedom toga ni emocionalno ispunjen ...
I na koncu ponekad je zaista zađuđujuće što na kraju za koga znači ljubav ... i na što sve ona biva svedena ...

 

[lunao]

Nekada i glava boli
zato ipak neka ljubav-ona leci sve

 

[FataMorgen]

Onaj koji ne postuje sebe,nije vredan ni da ga drugi postuju.
Dostojanstvo,ili ga imas,ili ga nemas.Ne postoji vaga koja ce da izvaga sta je vrednije,da li ponos sa kojim se rodis,ili nesto sto bi trebalo da bude "ljubav"!

 

[*pustinjakinja]

Prvo...romantici nedostaje Buntovnik , ono, baš...

Elem, kako bi on počeo, ponos i ljubav...hm...Lako bi na ovu temu prije deceniju, danas to izgleda drugačije.
Ponos i ljubav ...to bi trebalo da ide ruku pod ruku, u smislu; ponosan/a sam što volim.Drugačije ne.
Smatram ako se posmatra drugačije i bira između, tu nešto uveliko ne štima, niti ljubav ima isti smjer.
Poznajem one koje su gazili svoje principe, sebe...i zalud, nisu uspjeli, ljubav je izgubila bitku.
To me je naučilo da ponos ne treba kriviti...kad sve ode dođavola, jer je to otišlo dođavola i bez njega.
I danas smatram, kad progledaš, kad si sve pokušao, pa i sebe zgazio i dozvolio da te zgaze,
skupi ono najvrjednije u sebi i ponosno se povuci.
Ponosno istaći bijelu zastavu predaje i povući se.
Neke bitke se gube, ma koliko truda uložio da ih dobiješ.
Ne pomaže tu ni zgažen ponos, ni izgubljeno samopoštovanje.
I što prije prihvatimo da nas neko ne voli u toj priči o "ljubavi" , manje ćemo se ponižavati.
Dovoljno je što boli neuspjeh, nema ponos ništa s tim.
Sujeta i ego su možda prikladnije riječi, a one opet na svoj način jasno pokazuju da tu nema ni Lj od ljubavi...da samo jedno voli.
Voli i usput pati.
Za mene to nije ljubav, iako često osobe koje gaze u ime ljubavi, tvrde da vole.Ljubav ne boli, niti nanosi bol.
Malo ponosa treba zadržati.Sačuvati ga za nekoga ko će umjeti da voli, a da ne boli i da bude ponosan na nas i mi na njega/nju.

 

[*pustinjakinja]

"Volis li me? - pitao je toliko puta posle svega, kad vise rec nije nalazila mesta Ljubavi.
Toliko puta je odbila da izgovori te dve male reci.
Nije da nije zelela, htela.Zelela je.Nije smela.
I sad, kada bi je opet pitao; - volis li me? - rekla bi; - ne.
Slagala bi i da ne trepne.
A voli.Volela je.Volece.
Samo sto on to nije nikad osecao.
Poverovao bi u to malo, lazno, glupo - NE."

- - - - - - - - - -

"U borbi Ljubavi i Ponosa uvek pobedjuje - Ljubav.
U borbi Lazi i Ljubavi, pobedice - Ljubav.
U svim bitkama pobedjuje - Ljubav.
Samo u jednoj gubi.
Kada se bore Zivot i Ljubav - nema pobednika.
Jedno bez drugog, ne ide.
Kako onda zivimo?Nemaju svi - Ljubav.
Takvi ne zive.Zivotare."

 

[John_McClane]

Kada se stvari na ljubavnom planu zakomplikuju, sta ste premni da odaberete a sta odbacite?
Ponos? Ljubav?
Da li odbaciti svoj ponos zbog ljubavi ili odbaciti ljubav zarad svog ponosa?

Predpostavljam da ce biti odgovori tipa: "Odbacicu ponos ako znam da je ljubav prava."
Sledi pitanje: Kako znate da je ljubav prava? I da li je vredna Vaseg ponosa?

Dakle....

Kako znate da je ljubav prava, pa pobogu baš po tome što su nam stvari poput ponosa na poslednjem mestu. Prava ljubav je ona koja ne pita i koja ne traži ništa, ona je iracionalna, bezuslovna i slepa, da li je pogrešna to je druga stvar i možda su oni koji prvo misle na sebe srećniji, ali ma koliko neka razočarenja bolela mislim da su uskraćeni i za sav onaj šareniš koja prava ljubav nosi.

Ljubav ili ponos ... kakvo glupo pitanje ...

 

[*pustinjakinja]

Nema predaja

Ne, ne zovi to inatom
još manje upoređuj s ponosom,
davno je nestala
tvrdoglava devojčica,
nestale su iluzije
i ne sanjaju se budni snovi.

Ne mešaj egoizam i dostojanstvo,
ne gazi već dovoljno gaženo
sve je ionako odavno
pod jednim kamenom zaspalo.

I, molim te, onako, detinje
ne mešaj Ljubav u sve to
ne bacaj sveto ime
na blatnjavo dno bez istine.

Nema Ljubav ništa s tim,
daleko je ona oduvek bila
od niskih strasti malog čoveka,
daleko, da bi se uz inat, ili šta već
tako olako prislanjala.

Ne, nemoj prljati najlepše
što život može dati,
ne kidaj listove večnih soneta
koje samo Ljubav ume da ispiše,
jednom u vekova dvesta.

Pusti, dozvoli lepoti da traje
za pokolenja neka nova
neku devojčicu i nekog dečaka
koji još nisu odustal od snova.

Ne, nema ponos ništa s tim
Ljubav je tako sama i čista
i peva i blista i živi, živi večna
uvek na svetlu, nikad u tami.

Sve što je bolelo
ili sve što će boleti i
prolazno što je ili što prolazi
večnost neće sa sobom poneti,
nikad, baš nikad ne zaboravi,
Ljubav je suviše jednostavna
da se uz proste stvari postavi.

Jedno ume, da, neću poreći
da se k'o siroče povuče u ćoše
kad oseti grubost đona
povlačenju je poput deteta sklona.

Nema, tiha i sama
kao dostojanstvena ratnica bez mača
predaje bitke i odlazi s praga
na kojem joj nisu vrata otvorena
s kojeg je zauvek proterana.

Ne, nemoj, bar to joj dugujemo
Ljubav i ponos il' šta god tomu slično,
ne upoređujmo, ne uplićimo, ne blatimo.

 

[Svjetlanaa]

 

[Svjetlanaa]