VANREDNE VESTI O AFERI MAURICIJUS I SAZNANJIMA VEČERNJIH NOVOSTI: Ministar Mali - "Šokiran sam, ovde i te kako ima posla za nadležne organe!"

[jevropa]

Gospođa Škorić za sada još uvek može da radi šta joj je volja, jer ima jaka leđa.

Spojler: Ostatak teksta

Ne samo da je bila pomoćnica šefa kabineta gradonačelnika, već je svojevremeno bila i sekretarica Vesne Ivić, današnje načelnice gradske uprave, za koju zaposleni tvrde da je “Bog i batina”.


Nije zato nikakvo čudo da je Slađana Škorić osim neopravdanog povećanja plate i stipendije (sve zajedno je gradski budžet koštalo preko 35.000 evra) od “zahvalnih” građana prestonice na poklon dobila i – stan.


Beogradska komunalna palica


Grad Beograd je svojevremeno raspisao konkurs za dodelu 1.050 stanova zaposlenima u gradskoj upravi, upravama opština i ustanovama čiji je osnivač grad Beograd.


Prednost na konkursu su imala izbegla i prognana lica, a pravo učešća nisu imala lica koja su birana, imenovana ili postavljena.


Uprkos tome, na mestu 31. rang liste nalazimo Slađanu Škorić, dok je na 78. mestu njen rođeni brat Dejan Škorić, koji se samo godinu dana ranije vratio iz inostranstva i uhlebljenje odmah našao u gradskoj pisarnici.


Dragan Đilas i njegovi poslušnici nemaju više nikakvu meru kada je u pitanju zahvatanje iz gradske kase.

 

[jevropa]

Uzimaju koliko im se prohte, tako da danas u budžetu nema više ni žute banke – sve je otišao na podmirivanje potreba vlastodržaca.

Spojler: Ostatak teksta

Đilas će uskoro da zaradi svoju prvu milijardu evra, a za to će običan narod morati da ispašta.


Dok se pritupi gradski funkcioneri školuju i u svojoj petoj deceniji o gradskom trošku, dotle talentovanim studentima još nisu isplaćene dodeljene stipendije za školsku 2011/2012. godinu.


Para u gradskom budžetu nema, bar ne za one koji nisu deo pljačkaškog sistema Demokratske stranke.


Uvođenjem Bus-Plus sistema naplate karata, kao i reorganizacijom GSP-a, Dragan Đilas je za sebe i svoje saučesnike obezbedio nove milione evra.


Da bi taj novac mogao da se slije u njihove džepove morao je prethodno od nekoga da bude oduzet.


Prvi su se na udaru našli nesrećni putnici Gradskog saobraćajnog preduzeća koje, ako se voze bez karte, za račun gradske vlasti prebijaju pripadnici beogradske komunalne policije.


Sledeći na udaru našli su se vozači gradskog javnog prevoznika koji su po naređenju morali da napuste GSP i pređu na rad kod privatnika koji voze na beogradskim linijama po ugovoru o saradnji sa GSP-om.


Zašto su ovi radnici iz javnog preduzeća prebačeni u privatne firme da obavljaju istovetne poslove na kojima su i prethodno radili?


Odgovor je, kao što je to uvek slučaj, u novcu.

 

[jevropa]

GSP po naređenju gradonačelnika Dragana Đilasa mora da smanji troškove za plate zaposlenih, kako bi ostalo više para za funkcionere iz DS-a.

Spojler: Ostatak teksta

Zbog toga se vozači prebacuju u privatna preduzeća gde rade kao robovi, čak i sa manjim pravima od njih.


Na taj način gradska uprava vraća uslugu privatnim prevoznicima koji su da bi dobili pravo da voze za GSP morali da daju “dobrovoljne priloge” Dejanu Malom, članu Gradskog veća zaduženim za pitanja javnog saobraćaja, i ostalima iz Demokratske stranke.


U jednom od tih preduzeća, Unakopu, vozači autobusa su primorani da rade u smenama koje traju najmanje 10 sati.


U slučaju da se neko od njih razboli, jedan od kolega mora da preuzme i njegovu smenu, pa nesrećnik tada za volanom provede i punih 20 sati.


Posle samo četvoročasovnog odmora on opet seda za volan da bi ponovo prevozio putnike narednih 10 sati.


Ako neko pokuša da ukaže na zakonske propise po kojima vozač autobusa ne sme da vozi duže od osam sati, od direktora Boška Zmijanca dobija odgovor: “Ako ti se ne sviđa, idi kući.”


Gradska uprava uopšte ne kontroliše ova preduzeća, njoj je jedino važno da vlasnici na vreme plate reket strankama na vlasti.


Zato nije čudo što se redovno dešava da vozači zadremaju čekajući na semaforima.

 

[jevropa]

UNIŠTAVANJE GSP-a

Spojler: Ostatak teksta

Iz GSP-a je u međuvremenu delimično otišao glavni protagonista uništavanja i pljačkanja ovog preduzeća, generalni direktor Mileta Radojević, zvani Lažni car Mileta Mali, koji se po dolasku na tu funkciju svima hvalio svojim prijateljstvom sa Draganom Đilasom.


Čovek kome su radnici u početku poverovali da ima dobre namere i sposobnosti, jer je zamerao prethodnom rukovodstvu kako mogu da rade u firmi koja proizvodi gubitke, ostavio je, za samo 19 meseci vladavine, GSP u dugovima od 100 miliona evra i u katastrofalnom tehničko-organizacionom stanju.


Međutim, Lažni car nije otišao za stalno. U GSP mu miruje radni odnos.


Pre odlaska, (jer je strepeo da zbog neimenovanja novog v.d. generalnog direktora ne ostane bez funkcije direktora Kancelarije za saradnju sa crkvama i verskim zajednicama),rasporedio je 1.oktobra 2012 godine uz saglasnost Aleksandra Antića, predsednika Skupštine grada Beograda, svog sveže učlanjenog partijskog kolegu iz SPSVladimira Murganića, sa mesta izvršnog direktora za investicije na mesto zamenika generalnog direktora.


Zašto je to uradio?


Da bi Murganić mogao odmah, dan po Miletinom razrešenju, da istoga rasporedi na mesto savetnika generalnog direktora GSP.Mudar je Kolubarac, on ne bira između goluba i vrapca, nego uzima oboje.Sada je i direktor vladine Kancelarije za saradnju sa crkvama, a za svaki slučaj je i savetnik u GSP-u.Da jedan ludak ne čini ludnicu pokazuje i stanje u GSP-u.Ko su bili ,,najbliži” saradnici Lažnog cara Milete Radojevića?Prvi je pomenuti Vladimir Murganić, ekonomista bez diplome, zbog koga su Radoslav Nikolić i Mileta Radojević, sada bivši generalni direktori GSP-a, dva puta menjali sistematizaciju kod uslova za radno mesto izvršnog direktora za investicije i zamenika generalnog direktora, jer se nekada tražila visoka stručna sprema.Da li je to zato što se Vladimir Murganić često poziva na državnu bezbednost i policiju ili zato što Aleksandar Antić poznaje malo ljudi u svojoj partiji sa visokom stručnom spremom, pa bira sebi ravne?Međutim, lukav je Vladimir: otpratio je dva generalna direktora GSP-a iz SPS-a, a sada čeka trećeg, Nebojšu Ćerana iz DS-a.Gordana Petrović, direktor za finansije i investicije, izvršilac svih sumnjivih ekonomsko-finansijskih radova u “vladi” Milete Radojevića, takođe čeka novog direktora raširenih ruku.

 

[jevropa]

Svoju prijateljicu Jelenu Jelić, zaposlenu po višegodišnjem fantomskom ugovoru o delu, koji niko nikada nije video, ovih dana je predložila za nagradu od 50.000 dinara za prevođenje teksta sa stranog jezika (iako GSP ima stalno zaposleno više stručnih prevodilaca), a Mileta Radojević to prihvatio, odobrio i isplatio.

Spojler: Ostatak teksta

Mirjana Jovanović, direktor za saobraćaj, alfa i omega već devet godina, zadužena za sprovođenje najgore saobraćajne politike u GSP-u (kao što je davanje privatnicima linija na uštrb GSP, Bus-Plus, GPS koji ne radi, iako je plaćen itd).


Najveći je mag za ljudske resurse i ,,ostalo”, bez čijeg amina nije primljen ni jedan vozač u GSP.


Ljiljana Ristić, direktor za opštu logistiku, poznata je još iz vremena direktorovanja MilanaŽivanovića i Vladana Maksića.


Žena koja je učestvovala u davanju otkaza radnicima zbog ukazivanja na nepravilnosti i koja je sprovodila nenormalnu politiku SPO-a na uništavanju GSP i Beograda.


Vukosava Janković, izvršni direktor OJ Opšta logistika, žena bivšeg predsednika opštine Grocka, čoveka koji sa srednjom stručnom spremom već više od 20 godina žari i pali tom opštinom.Zbog sukoba interesa (radili zajedno u opštini Grocka, on kao predsednik opštine, ona kao pravobranilac) prebačena je u GSP na mesto izvršnog direktora OJ Opšta logistika.Ljubitelj je korišćenja službenih automobila na relaciji Umčari – Beograd i nazad i trenutni je apsolutni šampion u GSP po pređenoj dnevnoj i mesečnoj kilometraži.

 

[jevropa]

Milan Sofronić tehnički direktor GSP, koji je kao član DS želeo da postane kalif umesto kalifa, odnosno generalni direktor GSP, ali ga je u tome izneverio gradonačelnik Beograda.

Spojler: Ostatak teksta

Za njegovog direktorovanja, ulazak u GSP-ove autobuse, zbog neadekvatnog održavanja i nedostatka rezervnih delova, postao je sličan ulasku u mrtvačke sanduke, jer je sve bilo prepušteno čistoj sreći.Branislav Pirković, tehnički direktor za tramvaje i trolejbuse, čiji se novi tramvaji zbog neadekvatnog održavanja i nedostatka rezervnih delova raspadaju, a novi trolejbusi se zavaruju zbog popucalih šasija, iako su u garantnom roku, umesto da se reklamiraju proizvođaču i zamenjuju drugim vozilima.Da ne bi novi trolejbusi prokišnjavali GSP je izmislio patent da se krovovi zalivaju silikonom i popunjavaju krompirom?!


Ko je kupovao ova čuda neviđena, za velike pare, nadamo se da će utvrditi nadležni organi.


Vladimir Pavićević je dosadašnji zamenik generalnog direktora, a sada, pored dva bivša generalna direktora, Radoslava Nikolića i Milete Radojevića, treći savetnik.Samo ne znamo kome i šta savetuje za velike pare.Takođe, poznat je i kao veliki ljubitelj službenih automobila i pristojne kilometraže.O radnim učincima ove ekipe obavešten je gradonačelnik Beograda DraganĐilas i njegovi saradnici.Umesto kazne i smene, Đilas dodeljuje službeni stan Mileti Radojeviću, za posebne zasluge na uništavanju i najvećem dugu u istoriji GSP i uvođenju sistema Bus-Plus.

 

[jevropa]

Kakva je moralna gromada koja zaslužuje mesto direktora Kancelarije za saradnju sa crkvama i verskim zajednicama, govori i to da će policija morati da otima službeni stan koji je dobio, jer ga Lažni car Mileta po razrešenju nije vratio i nema nameru da ga vrati, iako je stan dobio namenski kao generalni direktor GSP.

Spojler: Ostatak teksta

Zašto je Mileta Radojević jedva čekao da ode iz GSP?Zato što je mislio daće sklanjanjem sa mesta generalnog direktora tragovi nestati i da ga više niko neće dirati. Prevario se.


Iako se sklonio na mesto direktora Kancelarije za saradnju sa crkvama i verskim zajednicama i mislio da je našao azil u vladi Srbije, potera se nastavlja.Ako je Kolubaru izbegao, GSP ne bi smeo. Ukoliko ostane ova ekipa na vlasti u GSP i ukoliko novi v.d. generalnog direktora, gospodin Nebojša Ćeran bude ličio na Miletu Radojevića, izgubiće trku već na startu i biće generalni direktor sa najkraćim mandatom u istoriji GSP.


Da bi đilasovcima finansijski svanulo, običnim građanima moralo je da smrkne. Zato će Beogradu i Beograđanima da svane kada Đilasa i njegove pojede mrak.

 

[jevropa]

MOŽDA NIJE NAJVEĆI I NAJLEPŠI ALI JE NAJSKUPLJI NA SVETU – MOST NA ADI

Spojler: Ostatak teksta

Pljačka


Kako je Dragan Đilas preko svojih povezanih firmi, između ostalog oteo i Lutriju Srbije


Koliko je dosta kradonačelniku Beograda?


Pošto je nemilice pljačkao Beograđane kroz megalomanske projekte kao što je most na Adi ili Bus Plus sistem, Dragan Đilas je svoju lopovsku delatnost proširio na celu Srbiju otimajući pare od Državne lutrije Srbije. Iako za svoje radove koristi komplikovanu internacionalnu mrežu preduzeća, nije teško otkriti tokove novca, kao i krajnjeg korisnika – beogradskog gradonačelnika


Glavno preduzeće preko koga je gradonačelnik Beograda Dragan Đilas ostvarivao svoj uticaj na ostale firme iz komplikovane mreže firmi koju je ispleo, jeste Multikom Grupa d.o.o. iz Beograda, ulica Antifašističke borbe 13 b. Ono preuzima kontrolu i nad Dajrekt medijom a.d. 2006. godine (kasnije se preduzeća fiktivno ponovo razdvajaju). Po četvrtinu vlasništva u Multikomu imaju Dragan Đilas i njegova bivša supruga Milica Delević. Upravljanje ovim udelima Dragan Đilas je zbog sukoba interesa preneo na Jadranku Drinić, ali na jedan izuzetno čudan način.

 

[jevropa]

Ugovor o prenosu upravljačkih prava Dragan Đilas je potpisao 20. januara 2011. godine, ali je on stupio na snagu tek 31. januara 2012. godine. Zbog čega je Agenciji za privredne registre bilo potrebno više od godinu dana da zavede jedan ovako jednostavan dokument?

Spojler: Ostatak teksta

Već pomenutu Jadranku Drinić nalazimo i kao suvlasnika Dajrekt Medije a.d.registrovane na istoj adresi gde je i Multikom Grupa. Da je gradonačelnik Beograda upravljačka prava preneo na povezano lice, što je zakonom zabranjeno, vidi se i iz toga što je još jedan od vlasnika Dajrekt Medije a.d. – Gojko Đilas.


Čitav konglomerat različitih preduzeća sa anglicizmom Dajrekt u svom imenu pod kontrolom je Dragana Đilasa.


Dajrekt lot d.o.o. je dobio pravo na distribuciju lutrijskih proizvoda od Državne lutrije Srbije (DLS). Navodno je sve učinjeno po zakonu i Dajrekt lot je posao dobio jer „ovo preduzeće jedino u zemlji ima reference, iskustvo i potencijal“ za ovakve poslove, tvrde u Lutriji. Kakve su to reference, i kakvo iskustvo kada jeDajrekt lot osnovan 17. februara 2011, a ugovor sa Lutrijom je potpisao već 12. marta 2011?!


Jedini vlasnik Dajrekt lota je Dajrekt grupa d.o.o. iz Beograda čiji je većinski vlasnik Direct group holdings LTD sa Kipra, dok su manjinski vlasnici Georg Zaharijadessa Kipra i Nikola Mandić iz Beograda, koji je istovremeno i jedan od zastupnika Dajrekt lota i generalni direktor beogradske Dajrekt grupe. Zvanično se ne zna ko stoji iza kiparske firme, ali zbog povezanosti Đilasove Multikom grupe sa ovdašnjim Dajrekt preduzećima nije teško zaključiti ko je stvarni vlasnik i ovog preduzeća.

 

[Branko Lori]

Obućina: Ako je Đilas lopov zašto nije u zatvoru
POLITIKA Autor:N1 19. Mar. 202110:02 > 10:086 Komentara
Podeli

• 
  
• 
  
• 
  

Foto printscreen NOVA S
Urednica Newsmax Adria Jelena Obućina je izjavila da predstavnici vlasti već devet godina govore o tome da je lider SSP Dragan Đilas lopov, a da on, s druge strane, nema nikakvu funkciju, pa pita "šta njega štiti". "Prema tome nemojte nam prodavati tu jeftinu priču", rekla je gostujući u Novom danu. Kaže da bi normalno bilo da javnost sazna sve okolnosti u vezi sa smrću Vladimira Cvijana, a smatra da bi kampanja za vakcinaciju trebalo da bude ozbiljnija.

Obućina je, komentarišući u Prelistavanju štampe Novog dana naslovne strane o Draganu Đilasu, rekla da joj je cela ta priča mučna i da se „stiče utisak kao da Đilas drži pod kontrolom i tužilaštvo i sudove i istragu, i da devet godina slušamo o 619 miliona, a epiloga nema na kraju, sa sve ovim „krunskim“ na kraju – koliko smo sinoć čuli predsednika – da ima u 17 zemalja na 50 računa“.
PROČITAJTE JOŠ...

Obućina: Kokeza ima više od Đilasa, koji je inače kalirao
POLITIKA
17. Mar. 202111

Draža, Petričić i Obućina o brizi Vučića za slobodu medija
POLITIKA
17. Mar. 2021

Obućina: Kako udariti na akademce kad je među njima najbolji
POLITIKA
22. Feb. 202110

Đilas: Režim falsifikuje papire, ovo je kafkijanski proces
POLITIKA
17:20
Pita, a kaže da se to verovatno pitaju i građani Srbije, zašto ukoliko je Dragan Đilas lopov – nije u zatvoru. „Ukoliko nije, ovo je jedan strašan manir obračuna sa političkim protivnikom, koji je na izvestan način postao „normalan“. Nije normalno da nekoga svakodnevno držite na naslovnim stranama, da prolazi hajku i iz svakog centra moći i da se ništa ne dešava… Jedno pitanje je kako je moguće da smo mi tek sada shvatili da Novosti imaju svoj novinarski istraživački tim, a da nam je prethodno sam predsednik iz Bahreina objasnio da ćemo to čitati kroz dan, dva, pet, koliko je prošlo“, navodi gošća televizije N1.
Na pitanje zašto baš Novosti da objave, a ne Informer, Kurir, Obućina je rekla da je trebalo „za nijansu da bude ozbiljnije“ i da ne bude do te mere „uobičajeno providno, da to rade ovi koji služe za plasiranje“, a da vrhunac biti kad to bude počela da radi i Politika.

Pametno je što je na kraju predsednik SSP juče rekao da neće više na to da odgovara, da postoji sud i da ima kako se to rešava, navodi. Obućina kaže da predstavnici vlasti već devet godina govore o tome da je Đilas lopov, a da on, s druge strane, nema nikakvu funkciju, pa pita „šta njega štiti“. „Prema tome nemojte nam prodavati tu jeftinu priču“, rekla je.

Konstatuje i da je neverovatno što u zemlji u kojoj imamo tako ozbiljnu situaciju sa kovidom ne postoji ozbiljnija tema ni za jedan medij, nego je Đilas na gotoov svim naslovnim stranama.

Slučaj Cvijan: Nenormalno da imamo tri godine ćutnje

https://nova.rs/vesti/politika/obucina-ako-je-dilas-lopov-zasto-nije-u-zatvoru/

 

[jevropa]

Dajrekt lot je po ugovoru trebao da pospeši prodaju lutrijskih proizvoda, ali je u stvarnosti promet DLS-a prepolovljen – sa 100 miliona evra na godišnjem nivou na samo 50 miliona evra.

Spojler: Ostatak teksta

U prvih šest meseci ove godine zabeležen je pad od čitavih 20 miliona evra u odnosu na plan. Uprkos ovako katastrofalnim rezultatima ugovor nije raskinut, a DLS Dajrekt lotu plaća čak deset puta više za „usluge punjenja maloprodajnih objekata“ u odnosu na period dok je tu uslugu fakturisala komercijalna služba same Lutrije.


Zato se postavlja pitanje da li je manjak od 50 miliona evra za godinu dana zaista nastao padom prodaje lutrijskih proizvoda ili je u pitanju bezobzirna pljačka? Očigledno je da Đilasova Dajrekt pljačkaška grupa kroz enormno uvećane fakture izvlači novac i iz DLS-a.


Identični scenario je već primenjen u Beogradu, gde se novac uzima na projektu Bus Plus. Po izveštajima Direkcije za javni prevoz grada dnevno dva miliona putnika koristi usluge Gradskog saobraćajnog preduzeća u Beogradu (GSP). Po izveštajima iz GSP-a mesečno se naplati prosečno 4,6 miliona evra od prodaje karata. Ako tek svaki drugi od pomenutih dva miliona putnika kupi jednu jedinu kartu, dnevno bi GSP morao da ima promet od pola miliona evra, odnosno 15 miliona mesečno. Ko ovde koga pravi ludim?

 

[jevropa]

Konzorcijum oko domaćeg Apeks solušn d.o.o. je po uslovima konkursa koje je odobrio sam Đilas dobio pravo da vrši naplatu karata i da zatim novac, po odbijanju sopstvene provizije uplati GSP-u. Pri tome konzorcijum sam sebe kontroliše, tako da se samo na ovaj način mesečno za Đilasa i njegove kompanjone ukrade 10 miliona evra.

Spojler: Ostatak teksta

Da iza Apeksovog konzorcijuma stoji Đilas, vidi se i po tome što je ova grupacija dobila i ekskluzivno pravo da koristi sve reklamne panoe u vlasništvu GSP-a (na stajalištima i u vozilima), a upravo je ovo najvažnija delatnost raznih Dajrekt preduzeća.


Direkcija za javni prevoz Beograda je konkurs za Bus Plus sistem 2010. raspisala po nalogu samog Dragana Đilasa, pri čemu je konkurs bio nezakonit, a njegovo sprovođenje van svake logike.


Pošto se u suštini radi o javno-privatnoj saradnji trebalo je prvo sačekati donošenje odgovarajućeg zakona. Konkurs je uprkos tome raspisan, ali objavljen samo u Službenom glasniku Srbije i na internet prezentaciji Gradske uprave, iako je proglašen međunarodnim. Dokumentaciju je otkupila čak 51 firma, između kojih i renomirana imena kao što su: Siemens, Asecco SEE, Pay Up, ACS Solutions, Telefonija i MapSoft.

 

[jevropa]

Konkursna dokumentacija je bila na srpskom i na ćirilici i nije bila dostupna u elektronskoj formi. Više od 10 učesnika konkursa je tražilo produženje roka, jer za 60 dana nisu mogli da prevedu konkursnu dokumentaciju sa srpskog, izrade predlog i isti prevedu na srpski. Zahtevi su odbijeni i na kraju su stigle samo tri ponude: Dialog d.o.o. iz Beograda je dostavio samo nekoliko dokumenata o samom preduzeću, a Novatronik d.o.o. iz Novog Sada je poslao reklamne materijle o sebi?! Tako je Direkcija potpisala ugovor sa trećim konkurentom, Apeksovim konzorcijumom (koga je odabrao Đilas i pre raspisivanja konkursa), bez obzira što je Apeks u tom trenutku imao samo 500 evra na računu, a garantovao je za izvođenje posla u kome je već za opremu trebalo platiti 12 miliona evra.


U svom pismu br. 5789/12 G od 9. avgusta 2012. upućenog predsednicima dva sindikata GSP-a, Goranu Bradiću i Slobodanu Vasiću, Đilas priznaje kako je procenat koji uzimaju Apeks i saučesnici skoro 30 odsto, a ne ugovorenih 8,53 odsto, odnosno od 130 miliona dinara mesečno GSP dobija oko 100 miliona. U istom pismu Đilas urgira da GSP otpusti najmanje 20 odsto radnika, jer je Beograd obavezan da javni prevoz privatizuje najkasnije u 2015. godini.

 

[jevropa]

Igor Marinković: Đilas je pravi vlasnik „Bus plusa“

Spojler: Ostatak teksta

Udruženje „Narod protiv Bus plusa“ optužilo je gradonačelnika Beograda i potpredsednika DS Dragana Đilasa da je pravi vlasnik firme „Apeks“ koja je na protivzakonitom tenderu dobila od Grada Beograda posao kontrole karata u gradskom prevozu čime je oštećen GSP. Govoreći na konferenciji za štamu „Istina o GSP“ predstavnik udruženja „Narod protiv Bus plusa“ Igor Marinković najavio je da će građani pored dosadašnjih zahteva tražiti i smenu korumpiranog gradonačelnika.


– Bar smo saznali ko je pravi vlasnik Bus plusa, a to je gradonačelnik Đilas. Đilas se sam nedavno otkrio. Bus plus je proveo nekoliko meseci ubeđujući beograđane da treba da se validiraju, vođene su čitave kampanje, ukidane pojedine linije, stajališta i smanjivan broj atuobusa na nekim linijama ako se dovoljno putnika nije validiralo. Onda je Đilas u jednom intervju rekao da misli da možda treba ukinuti validiranje i već sutradan su kontrolori Bus plusa prekinuli da kažnjavaju ljude koji se ne validiraju. Time nam je gradonačelnik Đilas jasno dao do znanja da je on vlasnik „Apeksa“ i da on stoji iza ovog kriminala – rekao je Marinković koji je i član Upravnog odbora SNP Naši.

 

[jevropa]

ĐILAS JE I JEDNA OD NAJOMRAŽENIJIH OSOBA NA FEJSBUKU

Spojler: Ostatak teksta

On je istakao da grad još uvek nije ispunio ni jedan od zahteva koji su građani izneli na protestima u junu i julu a koji se odnose na raskid ugovora sa „Apeksom“, istragu i kažnjavanje odgovornih za sklapanje tog štetnog ugovora, smanjenje cene karata i ukidanje tačkaste kontrole.


– Jedino što je grad uradio su marketinški potezi pa su sad početkom septembra, znajući da će biti veće gužve, olabavili malo tu kontrolu. Međutim i dalje je velika napetost u autobusima, i dalje su ljudi nezadovoljni i cenom karte i načinom kontrole – rekao je Marinović i najavio nove proteste.


Marinković je najavio da će „Narod protiv Bus plusa“ sarađani sa radnicima GSP u narednim protestima.


Na konferenciji za štampu „Istina o GSP“ govorili su i predsednik Sindikata vozača GSP-a Beograd Nebojša Mitrović, predsednik Sindikata „Euro vozač“ Jovan Maljević, predstavnik Sindikata Solidarnost Srbije Drago Jović, Dimitrije Radičević iz Udruženja penzionera GSP-a i Đorđe Perović iz organizacije 99%. Konferenciji za štampu prisustvovao je i drugi predstavnik inicijative „Narod protiv Bus plusa“ i jedan od lidera Pokreta Kanon Nebojša Ranđelović.

 

[jevropa]

Dragan Đilas obezbedio svojoj firmi „Emotion Production“ plac za kuću „Velikog brata“?

Spojler: Ostatak teksta

REZIME:
Kako je „lovac na novac“ i jedan od najbogatijih funkcionera Demokratske stranke gradonačelnik Beograda Dragan Đilas opljačkao svoj grad i svoje sugrađane? Prema zvaničnim dokumentima inspekcijskih organa, prvo bez ikakvih dozvola i saglasnosti, a zatim pod izgovorom da se gradi „objekat za smeštaj dece, kulturno-zabavnu i sportsko-rekreativnu namenu“, firma Dragana Đilasa „Emotion Production“ je nezakonito otela gradsko građevinsko zemljište i izgradila kuću „Velikog brata“. Nakon što je sporni objekat izgrađen, naknadno su „fabrikovani“ svi papiri i Đilasu je tako omogućeno da promeni namenu objekta i da ga prilagodi za potrebe snimanja čuvenog TV serijala „Veliki brat“. Tako je Dragan Đilas 1.967,12 m2 poslovnog prostora zakupio za svega 416,6 evra mesečno i to na period od 8 godina, a istovremeno je ostvario milione evra čistog profita. Da kriminal bude još veći, naknada za korišćenje gradskog građevinskog zemljišta koje je preoteo Đilas, obračunata je i naplaćena po ceni 20% jeftinijoj od stvarne, jer se kroz papire kao investitor „provukla“ državna ustanova, a ne stvarni investitor „Emotion Production“.
Demokratski tajkun Dragan Đilas
Iz dokumentacije do koje je autor ove analize došao, jasno se vidi da je aktuelni gradonačelnik Beograda Dragan Đilas iz Demokratske stranke „zaglibio“ u kriminal „do guše“, tako što je opljačkao budžet sopstvenog grada, a sebi stavi milionski profit u džep! Akciju pljačke Đilas je izvršio indirektno preko svog preduzeća „Emotion Production“ koje je u javnosti poznato po emitovanju profitabilnih TV emisija i kvizova i to: „Veliki brat“, „Menjam ženu“, „Leteći start“, „48 sati svadba“, „Uzmi ili ostavi“, „Sve za ljubav“, „Ruski rulet“ (…). Vlasnički udeo u ovom preduzeću tajkun Đilas zapravo ima preko osnivačke firme „Multikom group“. Kako? Vrlo jednostavno, tako što Đilas i njegova bivša supruga Milica Delević-Đilas, imaju 50%, odnosno po 25% vlsničkog udela u preduzeću „Multicom Group“, a ovo preduzeće je sa 49% odsto akcija osnovač i vlasnik preduzeća „Emotion Production“ Beograd.

 

[jevropa]

Prema navodima iz zapisnika (nalaza) broj: AB-22/06-001, koji su 30.aprila 2007.godine sačinili inspektori Agencije za budžetsku reviziju Grada Beograda Vera Agić i Ankica Šinka, Đilasevo preduzeće „Emotion Production“ je u sprezi sa gradskim vlastima proizvelo kriminal širokih razmera i tako steklo ogroman profit. Budžetski inspektori su otkrili da je kršenjem propisa i procedura Đilasevo preduzeće na najperfidniji i najkriminalniji mogući način, bukvalno otelo gradsko građevinsko zemljište u cilju izgradnje objekta (kuće) za snimanje TV serijala „Veliki brat“! S obzirom da je reč o aferi koja se ne može rezimirati u kratkim crtama, najbolje je osloniti se na zvanične dokaze i na taj način sklopiti „mozaik“ ovog kriminala u kome su svoj interes imali Dragan Đilas i njegovi pajtaši, a štetu pretrpeli beograđani. Gde je početak, a gde kraj ove priče autor će detaljno obradi i prezentovati u ovoj analizi.

Spojler: Ostatak teksta

Sportski centar dobio zemljište, a Đilas preoteo


Naime, sve je počelo tako što je Izvršni odbor Skupštine grada Beograda svojim rešenjem od 26. juna 2002.godine, na desetogodišnje korišćenje, bez obaveze plaćanja naknade, Sprotsko-rekreativnom centru „Pionirski grad“ ustupio gradsko zemljište sa određenim objektima. Zapravo radi se o parceli broj: 3543/1 koja je upisana u katastarsku opštinu Stara Rakovica. Predaja na korišćenje ove nepokretnost u svojini grada, odnosno u državnoj svojini, bila regulisana između SRC „Pionirski grad“ i grada Beograda ugovorom koji datira od 21. septembra 2005.godine. Što se tiče samog ugovora, njime je bilo precizirano da SRC „Pionirski grad“ bez saglasnosti grada i nadležne Direkcije, ne može davati u zakup drugim fizičkim i pravnim licima poverenu nepokretnost u državnoj svojini koju dobija na korišćenje u ulici Kneza Višeslava br.27. Takođe, ugovor je obavezao SRC „Pionirski grad“ da adaptaciju i radove na datoj nepokretnosti može vršiti i to isključivo uz predhodno pribavljenu saglasnost Grada kao nosioca prava korišćenja i uz odobrenje nadležnog organa za građevinske poslove pri gradskoj upravi. Potpisivanju ovakvog ugovora je svakako predhodilo i davanje pismene saglasnosti 12. avgusta 2005.godine od strane Republičke direkcije za imovinu i to u formi rešenja. Ovim aktom, nadležna Direkcija je praktično podržala odluku gradske vlasti da SRC „Pionirski grad“ na korišćenje dobije navedenu nepokretnost, koja će nešto kasnije, (nakon deset dana) postati predmet mešetarenja i eksploatacije u svrhu razvoja i širenja biznisa firme Dragana Đilasa.

 

[jevropa]

I kad ne može dozvola za gradnju, za Đilasa sve može

Spojler: Ostatak teksta

Da je u ovom slučaju odmah mogao da se nasluti kriminal, svedoči i podatak da su nadležni u SRC „Pionirski grad“, još 06. jula 2005.godine, Sekretarijatu za urbanizam podneli zahtev za izdavanje akta o urbanističkim uslovima za građenje i to na delu katastarske parcele broj: 23 u katastarskoj opštini Stara Rakovica. Nakon mesec dana „čekanja“, već 09. avgusta 2005.godine, nadležni Sekretarijat za urbanizam je izdao izvod iz „Generalnog urbanističkog plana Beograda do 2012.godine“, iz kog se jasno videlo da se ne može započeti sa građenjem na navedenoj parceli. Zašto? Zbog toga što je navedena parcela prema urbanističkim uslovima namenjena za „javne službe, javne objekte i komplekse-površine za objekte i aktivnosti od opšteg interesa“. Dakle, u konkretnom slučaju, sa gradnjom se može otpočeti ukoliko se pribavi odobrenje do koga se dolazi uz dugu u striktnu zakonsku proceduru, što podrazumeva i izradu prateće, tehničke dokumentacije. Kako se ovde žurilo da Đilaseva firma što pre „uđe u biznis“ tako je bez ikakvog odobrenja za gradnju, već 22. avgusta 2005.godine između SRC „Pionirski grad“ i preduzeća „Emotion Production“ potpisan je ugovor o poslovno-tehničkoj saradnji. Ugovorena „saradnja“ je podrazumevala obezbeđenje lokacije za postavljanje montažno-demontažnog privremenog objekta na delu parcele koju koristi SRC „Pionirski grad“ i to na period od pet godina (od 2005. do 2010.godine), a za potrebe produkcije i proizvodnje serijala „Veliki brat“ („Big Brother show“).

 

[jevropa]

Kako Đilas investira „iz senke“

Spojler: Ostatak teksta

Ovim ugovorom, Đilaseva firma je sebi obezbedila najveće moguće beneficije isturajući SRC „Pionirski grad“ kao formalno pravnog „invenstitora“, iako ova ustanova to uopšte nije bila. Ugovorom je SRC „Pionirski grad“ bio obavezan da preduzeću „Emotion Production“: 1) obezbedi lokaciju sa „kompletnom infrastrukturom“ (struja, kanalizacija, vodovodna mreža i dr.); 2) da „izdejstvuje i obezbedi“ sve potrebne građevinske i druge dozvole za postavljanje objekta; 3) kao i to da se čak „formalno pravno kao invenstitor“ prijavi za pribavljanje svih potrebnih dozvola od nadležnih organa „na što efikasniji i ekonomičniji način“. Pritom je ugovor podrazumevao i to da SRC „Pionirski grad“ ni jednog momenta neće polagati bilo kakvo pravo vlasništva nad objektom. Sa druge strane „Emotion Production“ se obavezao da će: 1) SRC „Pionirski grad“ dobiti naknadu za privremeno korišćenje lokacije u iznosu od 50.000 evra u dinarskoj protivrednosti i to u pet rata; 2) snositi sve troškove izdavanja dozvola; 3) snositi sve troškove korišćenja infrastrukture; i 4) izvršiti demontažu i ukloniti objekat po isteku ugovornog roka.


Ugovor između SRC „Pionirski grad“ i preduzeća „Emotion Production“ ne samo da je bio skandalozan, već je u velikoj meri bio i protivzakonit. Jasno je da jedan ovakav „dil“ nadležne institucije ne mogu verifikovati kao zakonit, pa nije ni čudo što je ugovor potpisan bez predhodno pribavljenih saglasnosti grada Beograda i Republičke direkcije za imovinu. Takođe u momentu potpisivanja ugovora nije postojalo ni odobrenje za izgradnju veću od 800 m2 koje je trebalo da bude pribavljeno od nadležnog sekretarijata. Bez obzira na sve okolnosti i činjenice, ovakvo bezakonje nije smetalo Đilasevom preduzeću „Emotion Production“ da kao izvođača radova angažuje firmu „Eopod“ i da u periodu od 01.septembra do 06.oktobra 2005.godine sagradi privremeni objekat za snimanje serijala „Veliki brat“. Međutim, na ovu činjenicu je reagovala građevinska inspekcija koja je dana 6. oktobra 2005.godine svojim rešenjemnaložila formalno pravnom „invenstitoru“ SRC „Pionirski grad“ da obustavi radove i da demontira čeličnu konstrukciju u roku od 5 dana. Čelična konstrukcija je demontirana, ali je temelj ostao neporušen. Postavlja se pitanje zašto temelj nije porušen?!

 

[jevropa]

Đilas prvo sagradi, pa tek onda dobije dozvolu

Spojler: Ostatak teksta

Kako su nadležni u SRC „Pionirski grad“ i odgovorni u preduzeću „Emotion Production“ bili potpuno svesni da grade objekat bez potrebnih saglasnosti i građevinskih dozvola, a da za ugovoreni objekat (s obzirom na namenu) nikako i nikada ne mogu da dobiju odgovarajuće dozvole, neko je smislio kako ovaj problem, fingiranjem papira, može da bude rešen. Tako je SRC „Pionirski grad“ još 06.septembra 2005.godine Sekretarijatu za urabnizam uputio zahtev za izdavanje odobrenja za izgradnju objekta „za smeštaj dece, kulturno-zabavnu i sportsko-rekreativnu namenu“ površine oko 1.800 m2, koji će navodno graditi iz sopstvenih sredstava! Verovali ili ne, Sekretarijat za urabnizam je 17. marta 2006.godine doneo rešenje„o odobrenju izgradnje objekta za dnevni boravak dece“ površine čak 1.967,12 m2 u okviru SRC „Pionirski grad“, a navedeno rešenje je (s obzirom na delatnost SRC „Pionirski grad“) izdato na ime Sekretarijata za sport i omladinu. Rešenje o odobrenju izgradnje je postalo pravosnažno tek 3.aprila 2006.godine, a kuća „Velikog brata“ je odavno bila sagrađena još u 2005.godini!


Dakle, preduzeće „Emotion Production“ je na prvobitnom temelju, u oktobru 2005.godine, nastavilo sa ponovnim građenjem objekta za snimanje serijala „Veliki brat“. Pritom u periodu gradnje, niti je postojala građevinska dozvola za gradnju kuće „Velikog brata“, niti je postojalo rešenje „o odobrenju izgradnje objekta za dnevni boravak dece“, a u gradnju objekta pre donošenja ovog rešenja, Đilasevo preduzeće je uložilo čak 16,1 milion dinara! Ovaj podatak nameće pitanje kako su to u Đilasevom preduzeću znali da im je ulog siguran? Kako je to neko smeo unapred da uloži 16,1 milion dinara u gradnju objekta, a da ne strepi da će taj objekat po drugi put biti srušen? Očigledno je da je postojao nagoveštaj da će naknadno biti „fabrikovan“ bilo kakav „papir“, pa makar to bilo i rešenje „o odobrenju izgradnje objekta za dnevni boravak dece“!

 

[jevropa]

Za Đilasa zemljište 20% jeftinije

Spojler: Ostatak teksta

Da je ovo jedan veliki kriminal, jasno je bilo onog momenta kada su odgovorni u SRC „Pionirski grad“ zahtevali od Sekretarijata za urbanizam da se izda odobrenje za gradnju objekta za sasvim drugu namenu, a istovremeno se gradila kuća „Velikog brata“, u skladu sa nezakonitim ugovorom koji je to predviđao. Drugi dokaz ovog kriminala jeste činjenica da je Upravni odbor SRC „Pionirski grad“ dana 02.februara 2006.godine doneo kontradiktornu odluku da se gradi objekat čija će namena biti „smeštaj dece, kulturno-zabavna, multimedijalna i sportsko-rekreativna aktivnost“. U ovoj obmanjujućoj odluci se takođe navodi i to da će objekat biti građen iz sopstvenih sredstava ili sredstava „pribavljenih poslovno-tehničkom saradnjom“, a za sklapanje svih ugovora ovlašćuje se Mladen Vujošević, direktor SRC „Pionirski grad“. Ovakvoj odluci je predhodio i zaključakgradonačelnika Beograda Nenada Bogdanovića, kojim je od 20.decembra 2005.godine data saglasnost Sekretarijatu za sport i omladinu, a povodom inicijative o gradnji koju je uputio SRC „Pionirski grad“. Tada je gradonačlenik dao saglasnost da SRC „Pionirski grad“ (iz sopstvenih sredstava) na katastarskoj parceli broj: 3543/1, gradi objekat za „smeštaj dece, kulturno-zabavnu i sportsko-rekreativnu aktivnost“ na koji bi grad Beograd imao pravo korišćenja i raspolaganja. Čak je i Republička direkcija za imovinu 09.februara 2006.godine danela rešenje kojim se daje saglasnost na ovakav zaključak Nenada Bogdanovića, kao i na odluku Upravnog odbora SRC „Pionirski grad“.

 

[jevropa]

Ono što je posebno karakteristično u ovom kriminalu, jeste činjenica da je Direkcija za građevinsko zemljište i izgradnju Beograda, obračunala i naplatila naknadu za građevinsko zemljište po umanjenoj ceni za 20% shodno važećim propisima. Razlog je favorizaciju Dragana Đilasa jeste taj što se kod Direkcije formalno kao „investitor“ pojavio SRC „Pionirski grad“, koji je navodno gradio objekat za obavljanje svoje delatnosti (objekat kulture, sporta i dečiju ustanovu). Tako je shodno ugovoruo međusobnim obavezama između (1) Direkcije, (2) Sekretarijata za sport i omladinu i (3) SRC „Pionirski grad“, utvrđena naknada za korišćenje građevinskog zemljišta koja je iznosila 17.801.216,25 dinara. Drugim rečima ova naknada je za 20% bila manja od realne naknade koja bi bila obračunata da se kao investitor kod Direkcije pojavilo preduzeće „Emotion Production“, a ne fiktivno SRC „Pionirski grad“! Dakle, jako je teško definisati ovakvo ponašanje nadležnih organa i pojedinaca koji su na neverovatan način, zloupotrebom svojih ovlašćenja, praktično snagom svojih poluga vlasti, pokušali da „legalizuju“ i da „ozakone“ nezakonitu izgradnju kuće „Velikog brata“. Naravno sve ovo u korist firme Dragana Đilasa, a na štetu grada Beograda i beograđana.

 

[jevropa]

Đilas preoteo „objekat za decu“

Spojler: Ostatak teksta

Shvativši da je kuća „Velikog brata“ nezakonito izgrađena još krajem 2005.godine, a da je odobrenje za potpuno drugu vrstu objekta („objekat za smeštaj dece, kulturno-zabavnu i sportsko-rekreativnu namenu“) stiglo tek 17.marta 2006.godine, mešetari u Đilasevoj firmi i mešetari u SRC „Pionirski grad“ nisu sedeli skrštenih ruku. U traganju za izlazom iz ovakvog bezakonja, mešetari su ušli u novi, još veći kriminal. Kako? Naime, dana 28.marta 2006.godine raskinut je ugovor o poslovno-tehničkoj saradnji koji je 25.avgusta 2005.godine bio potpisan između preduzeća „Emotion Production“ i SRC „Pionirski grad“. Razlog za raskid ovog ugovora je bio „nemogućnost građenja pivremenog objekta“, pa je tako sporazumnim raskidom postignuta saglasnost da se potpiše novi ugovor. Tim novim ugovorom SRC „Pionirski grad“ bi trebalo da prizna sva dodatašnja i buduća ulaganja u izgradnju objekta od strane preduzeća „Emotion Production“, što je na perfidni i kriminalan način i učinjeno. Kako?


Već 5.aprila 2006.godine između preduzeća „Emotion Production“ i SRC „Pionirski grad“ potpisan je novi ugovor„o poslovno-tehničkoj saradnji i regulisanju međusobnih odnosa“. Ovim ugovorom, Đilasevoj firmi su priznata sva dotadašnja ulaganja u izgrađeni objekata i to u iznosu od 30.231.995,36 dinara (tada 358.600,51 evro). Međutim, ugovorom se izgrađeni objekat više ne tretira kao kuća „Velikog brata“, već kao objekat za „dnevni boravak dece“. To je zapravo predmet i suština novopotpisanog ugovora. Tako je jednom odredbom ugovora definisano da: „navedenim ulaganjima „Emotion Production“ stiče pravo korišćenja za sopstvene potrebe predmetnog objekta za „dnevni boravak dece“ u periodu od 10.04.2006. do 28.06.2012.godine, kao i nastavak prava korišćenja bez sačinjavanja novog ugovora i po isteku ugovornog roka, ali ne duže od 01.04.2013.godine….“. Kada je reč o troškovima zakupnine objekta, Đilaseva firma se obavezala da plaća godišnju kiriju od svega 5.000 hiljada evra (ukupno 40.000 evra), počevši od 01.decembra 2007. godine, pa sve do septembra 2014.godine.

 

[Patata Caliente]

Dajrekt lot je po ugovoru trebao da pospeši prodaju lutrijskih proizvoda, ali je u stvarnosti promet DLS-a prepolovljen – sa 100 miliona evra na godišnjem nivou na samo 50 miliona evra.


U prvih šest meseci ove godine zabeležen je pad od čitavih 20 miliona evra u odnosu na plan. Uprkos ovako katastrofalnim rezultatima ugovor nije raskinut, a DLS Dajrekt lotu plaća čak deset puta više za „usluge punjenja maloprodajnih objekata“ u odnosu na period dok je tu uslugu fakturisala komercijalna služba same Lutrije.


Zato se postavlja pitanje da li je manjak od 50 miliona evra za godinu dana zaista nastao padom prodaje lutrijskih proizvoda ili je u pitanju bezobzirna pljačka? Očigledno je da Đilasova Dajrekt pljačkaška grupa kroz enormno uvećane fakture izvlači novac i iz DLS-a.


Identični scenario je već primenjen u Beogradu, gde se novac uzima na projektu Bus Plus. Po izveštajima Direkcije za javni prevoz grada dnevno dva miliona putnika koristi usluge Gradskog saobraćajnog preduzeća u Beogradu (GSP). Po izveštajima iz GSP-a mesečno se naplati prosečno 4,6 miliona evra od prodaje karata. Ako tek svaki drugi od pomenutih dva miliona putnika kupi jednu jedinu kartu, dnevno bi GSP morao da ima promet od pola miliona evra, odnosno 15 miliona mesečno. Ko ovde koga pravi ludim?

Vrati se kuci. Zove te Tim Barton.

 

[jevropa]

Kako Đilas „zida“ kuću za 24 sata…

Spojler: Ostatak teksta

Ukoliko se formalno-pravno posmatra ovaj slučaj, invenstitor izgradnje kuće „Velikog brata“ ili objekta „za smeštaj dece, kulturno-zabavnu i sportsko-rekreativnu namenu“ je kroz papire bio Sekretarijat za sport i omladinu, odnosno SRC „Pionirski grad“. Međutim, suštinski gledano, stvarni investitor je bilo preduzeće „Emotion Production“ koje je 2005.godine ušlo u poslovni odnos izgradnje objekta, koristeći građevinske usluge firme „Eopod“ d.o.o. Ovo preduzeće je sa poslovima izgradnje objekta, tj. kuće „Velikog brata“ (prema svom denevniku rada) stalo 06. aprila 2006.godine. Ali kako je ovde kriminal u kontinuitetu bio prisutan i kako je dozvola za izgradnju (ranije izgrađenog) objekta stigla 17.marta 2006.godine, već 5.aprila 2006.godine je „fiktivno“ između SRC „Pionirski grad“ i prduzeća „Eopod“, evidentiran je ugovor „o izvođenju radova na izgradnji objekta za dnevni boravak dece“. Dakle, verovali ili ne ugovor o izvođenju radova po sistemu „ključ u ruke“ je protokolarno zaveden samo dan pre nego što su radovi (prema građevinskom dnevnku) bili okončani?! Postavlja se pitanje kako je to moguće da radovi na izgradnji objekta veličine 1.967,12 m2 traju samo jedan dan, odnosno 24 časa?! Međutim, kako bi se kriminal bar papirološki „ispeglao“ ugovorom je bila predviđena obaveza preduzeća „Eopod“ da radove na izgradnji (već izgrađenog) objekta okonča do 1. maja 2006.godine, iako su svi odgovorni znali da su radovi okončani još 06.aprila 2006.godine!


Shodno ovom fiktivnom ugovoru 01. maja 2006.godine između SRC „Pionirski grad“ i preduzeća „Eopod“ sklopljen je i fiktivan „protokol“ o primopredaji objekta. Protokolom su se ugovorne strane saglasile da je „izvođač izvršio sve obaveze iz ugovora“ i da „SRC „Pionirski grad“ nema primedbi na kvalitet izvedenih radova, ugrađenog materijala i opreme“. Međutim, o poštovanju ugovornih obaveza gradnje i kvalitetu izvršenih radova se nažalost, uopšte ne može govoriti. Preduzeće „Eopod“ koje je se formalno kroz papire i odobrenje za izgradnju „provuklo“ kao izvođač radova, nije posedovalo lice sa licencom za izvođenje radova, niti je posedovalo opremu za izvođenje građevenskih radova. Kako? Jednostavno tako što je ova firma u registru privrednih subjekata bila upisana kao preduzeće za produciju i konsalting sa pretežnom šifom delatnosti: 92200 „radio i televizijske aktivnosti“. Dakle, kako nije reč o građevinskoj firmi, preduzeće „Eopod“ je za ove poslove moralo da angažuje podizvođače. Zatim je ova firma otišla i korak dalje, pa je stručni nadzor nad izgradnjom poverila preduzeću „Orbis inžinjering“, umesto zakonske obaveza da investitor angažuje nadzorni organ. Ovim je na najgrublji mogući način prekršena odredba člana 120. tadašnjeg Zakon o planiranju i izgradnji.