@Svim pljuvačima
Pratio sam malo šta se piše na temi pa reših da napišem koju reč.
Hteli vi to da priznate ili ne, da je više bendova kao Van Gogh, u svakom smislu, u Srbiji danas rock muzika ne bi bila na ovako niskom nivou. To je taj mejnstrim koji je potreban široj publici da bi lakše prihvatila rock muziku i počela da je sluša masovnije. Možemo mi da podržavamo bendove koji su manje komercijalni i muzički agresivniji, ali ti bendovi nikada neće privući novu mladu publiku, već tu novu publiku treba postepeno uvoditi u rock muziku kroz bendove tipa Van Gogh. Mnogi klinci kada krenu da slušaju muziku lutaju, neopredeljeni su, a trebaju im bendovi i izvođači uz pomoć kojih će prelomiti na koju će stranu. Pošto se kod nas rock muzika pogrešno shvata da moraš da budeš ekstrem i da izmišljaš toplu vodu, otuda je sve više mladih na onoj drugoj ružičastoj strani. I posle se svi pitaju zašto, kako? E pa zato i tako kako sam upravo napisao.
Imamo baš jedan svež primer ovde na forumu, onu nesrećnu kompilaciju posvećenu Lepoj Breni. Umesto da se ti mladi ljudi koji imaju bendove bave svojim stvarima, budu kreativni, oni pridaju značaju baš Lepoj Breni. Nisu imali kome pa baš njoj???
I šta sad kad neki mlad čovek kojim slučajem stigne do te kompilacije ili neke slične? Shvatiće da je sve to jedna velika prevara i da nije to za njega. Niko nije kriv rock muzičarima i muzici što su narodnjaci popularniji. Sami sebi, a i nama rock poklonicima, kopaju raku.
Pogledajte primer jednog rock muzičara kroz Čipija, nekadašnjeg pevača grupe Osvajači. Da li nam trebaju takvi rockeri koji posle snimljenih 20 rock pesama odluče da snime bljuvotnu tipa "Vino crveno"?
Meni se takvi gade!
Zbog svega navedenog Đule je legenda, ma šta ko mislio. Ostao je dosledan i Van Gogh je među retkim grupama i izvođačima je koji drži tu neku sredinu koja će nove generacije upućivati na rock muziku postepeno. Ja lično nisam pustio Van Gogh nekoliko meseci, ali to ne znači da ne cenim njihov rad, mada dosta slušam mnoge druge stvari mnogo manje komercijalne.
Kada bacimo pogled unazad na 80-te videćemo gomilu bendova koji su u to vreme bili mejnstrim i koji su držali rock muziku na visokom nivou što se tiče slušanosti. Tu leži DEO odgonetke zašto je tada rock bio više slušaniji. Tada niko nije počinjao od Partibrejkersa (koji su za mene kraljevi rocka kod nas!), koji su za to vreme bili za većinu malo slušljivi, već su uz pomoć tadašnjih mejnstrim bendova polako došli i do Partibrejkersa i počeli da ih prihvataju. Tih 80-ih godina je bilo toliko mejnstrim bendova da ih se teško sve nabrojati: Riblja Čorba, Bijelo Dugme, Film, Azra, Oktobar 1864, Električni Orgazam (u vreme "Kako bubanj kaže" i "Distrozije"), kasniji Idoli, Bajaga i Instruktori, Parni Valjak, Galija, delom Leb i Sol,.. itd. itd. itd. Za EKV u to vreme se ne može reći da je bio mejnstrim. Da neće možda sada da mladi krenu da slušaju rock odmah od 357, Obojenog Programa, Bjesova, E-Play-a, Jarbola, Goribor, itd. uz dužno poštovanje svim tim bendovima. Ko je jedino ostao u današnje vreme da drži rock slušljivim za neke šire mase i da prikloni neke potencijalne ljubitelje rock zvuka na ovu našu stranu: Van Gogh, Neverne Bebe,..
ajde neka budu i Kristali i Eva Braun kojih više nema nego što ih ima. Bajaga i Dejan Cukić više to nisu, matori su i nekako je prošlo njihovo vreme... Ko još?
A pogledajmo "njihovu" stranu, ko voli Cecu, voli i Seku, ko voli Seku, voli i Mileta, ko voli Mileta voli i Sinana, ko voli Sinana voli i Miru, ko voli bla bla bla Zbog svega toga treba podržavati Van Gogh! Ko ne razume poentu priče neka se ne čudi što se iz sobe komšijinog klinca začuje bolna i tužna ispovest: "Cele noći ja na splavu s njom sam bio, jedva kuću da sam jutros pogodio..."
Prijatno.
