Vajarstvo kao umetnost

[Branko Lori]

https://s17.****************/images/190625/9s3osgo4.jpg

 

[Nina]

 

[Poli46]

Carl Payne

 

[Branko Lori]

 

[Branko Lori]

 

[Branko Lori]

 

[Poli46]

Taiwan

 

[Branko Lori]

 

[Branko Lori]

 

[Poli46]

Japan

 

[Poli46]

Cellini, Benvenuto
Cellini [čel:i:'ni], Benvenuto, talijanski zlatar, kipar i pisac (Firenca, 3. XI. 1500 – Firenca, 13. II. 1571). Radio kao dvorski zlatar Cosima Medicija, papa i francuskoga kralja Franje I. Majstor sitnih, minuciozno izrađenih zlatnih predmeta (Soljenka za Franju I.). Skulpture i reljefi velikog formata (Perzej s Meduzinom glavom; Cosimo Medici; Nimfa iz Fontainebleaua) ne dosežu vrsnoću njegovih zlatarskih radova.

 

[Poli46]

Auguste Rodin

 

[Poli46]

Saint Petersburg Pushkin in metro station Pushkinskaya

 

[Branko Lori]

 

[Branko Lori]

 

[Poli46]

Gian Lorenzo Bernini
1598. - 1680

Lorenzo BERNINI
Bernini je bio dominantni umetnik Rima iz 17. stoleća. Pod uzastopnim papama postao je virtualni diktator umetnosti.
Bio je odgovoran za urbanističke planove kao i za crkvene zgrade i interijere, uključujući sveti Petar u Vatikanu.
Bernini je rođen 1598. godine u Napulju, sin firentinskog kipara, Pietro Bernini. Njegov prevremeni talenat vidi se
u nizu skulptura izrađenih za kardinala Scipiona Borghesea. U Rimu je dizajnirao i nadgledao projekte koji su integrisali arhitekturu, slikarstvo i skulpturu, poput kapele Cornaro u S. Maria della Vittoria, koja sadrži kip 'Ekstaza svete Tereze'.
Takođe je začetnik figurativnog baroka rimske fontane, poput Četiri rijeke na Piazza Navona. Berninijeva kolonada
ispred svetog Petra pretvorila je prilaz crkvi u veličanstven prostor za prihvat hodočasnika u grad.

Bernini nije bio primarno slikar; njegovih nekoliko slika uglavnom su glave i portreti. „Sveci Andrija i Toma” u ovoj zbirci
pokazuju neke animacije kasnije ostvarene u njegovoj skulpturi. Caravaggio je uticalo je na njegov slikarski stil,
a bio je i ljubitelj Rubensa i Poussina

 

[Branko Lori]

 

[Branko Lori]

 

[Poli46]

Aristide Maillol

 

[Lada]

Gian Lorenzo Bernini
1598. - 1680

Pogledajte prilog 584187
Lorenzo BERNINI
Bernini je bio dominantni umetnik Rima iz 17. stoleća. Pod uzastopnim papama postao je virtualni diktator umetnosti.
Bio je odgovoran za urbanističke planove kao i za crkvene zgrade i interijere, uključujući sveti Petar u Vatikanu.
Bernini je rođen 1598. godine u Napulju, sin firentinskog kipara, Pietro Bernini. Njegov prevremeni talenat vidi se
u nizu skulptura izrađenih za kardinala Scipiona Borghesea. U Rimu je dizajnirao i nadgledao projekte koji su integrisali arhitekturu, slikarstvo i skulpturu, poput kapele Cornaro u S. Maria della Vittoria, koja sadrži kip 'Ekstaza svete Tereze'.
Takođe je začetnik figurativnog baroka rimske fontane, poput Četiri rijeke na Piazza Navona. Berninijeva kolonada
ispred svetog Petra pretvorila je prilaz crkvi u veličanstven prostor za prihvat hodočasnika u grad.

Bernini nije bio primarno slikar; njegovih nekoliko slika uglavnom su glave i portreti. „Sveci Andrija i Toma” u ovoj zbirci
pokazuju neke animacije kasnije ostvarene u njegovoj skulpturi. Caravaggio je uticalo je na njegov slikarski stil,
a bio je i ljubitelj Rubensa i Poussina

Kako je Bernini izrazio u kamenu moć ljudske seksualnosti
Slavni italijanski barokni vajar iz XVII veka Đan (Đovani) Lorenco Bernini je živeo i stvarao skladno jednoj odvažnoj mantri:

“Oni koji se nikada ne usuđuju da prekrše pravila, nikada ih ne prevazilaze.”

I doista, dok je delo umetnika burne naravi bilo finansirano prvenstveno od strane papa, religiozne teme, motive nije tumačio samo veštinom kojom nema ravne, već i radikalnom umetničkom slobodom.

Bernini je klesao u mermer moćne bogove i mučeničke svece kao mnogi skulptori koji su radili u klasičnom stilu, kao što je to pre njega radio Mikelanđelo. Ali, on je svoje svemoćne likove obdario sa jednim posebnim ljudskim svojstvom, vajajući u njihove oblike i izraze strastvene emocije i telesne porive – i vrlo delotvorno revolucionisao trodimenzionalnu umetnost prikazivanja tela.

Najupečatljiviji i već legendarni primer Berninijevog spoja seksa i svetog otelovljen je u Ekstazi svete Tereze (1647–52), sculpture smeštene u središtu male, mračne rimske crkve Santa Maria della Vittoria. Prikazuje dramatični trenutak kada katoličku sveticu Terezu posećuje anđeo, spreman da je probode jednom strelom.
U ranijim umetničkim prikazima ove scene, Terezino telo je najčešće bilo predstavljeno u krutom položaju, dok joj je kameno lice bilo potpuno beziražajno. Bernini se, međutim, opredelio za drugi pristup. Njegova Tereza ima zgrčeno lice, usta su joj široko otvorena a oči zacakljene u ekspresiji koja izgleda kao orgazmičko zadovoljstvo. Pa i više od toga, anđeo koji se smeši dok nežno podiže ugao svetiče odeće, izgleda kao da izaziva njen zanos. Nije teško da se zapaze seksualne konotacije penetrirajuće anđelove strele.

Mada je skulpturu naručio katolički kardinal Federiko Koronaro, ipak je izazvala kritiku Berninijevih vršnjaka zbog njegovog čulnog prikaza verskih likova. Ali u vreme kada je Ekstaza Svete Tereze otkrivena 1652. godine, kada je Bernini bio u srednjim pedesetim godinama i već stekao široko priznanje, bio je dovoljno zreo za ovakve odbijajuće udarce. Ali uporni kritizeri su ga ipak sprečili da vaja lica sa izrazom strasti, pohotna tela i nesavršene ljude kao motiv.

Još od rane mladosti Bernini je većinu svog budnog vremena provodio u vajarskom ateljeu bruseći svoj zanat. Bio je vatreno predan discipline – skoro opsesivno – i njegov sasvim izuzetan, delikatan tretman kamena bio je očit već u njegovoj vrlo ranoj, adolescentnoj dobi, kada je počeo da prima porudžbine. I već tada, izjednačio je proces kreiranja umetnosti sa zaljubljivanjem i tu svoju strast direktno je kanalisao u svoje kemene forme.

Kako nam saopštava Berninijev vršnjak i prvi biograf Filipo Baldinuči, vajar je imao običaj da odbije ljude koji su mu prigovarali zbog dugih sati rada uzvračajući im:

“Pustite me, jer ja sam zaljubljen.”

Čak je šaljivo govorio o kipovima na kojima je tako naporno radio, kao o svojim devojkama.

Mada je Bernini to rekao u šali, pažnja koju je u takvom obilju posvećivao svojim skulpturama ispoljila se u njihovoj zadivljujućoj realističnosti. U njegovim veštim rukama mermer se pretvarao u gipku kožu, čvrste mišiće, izvijena usta i u po jednu suzu – u sve to što je izgledalo kao da će upravo da udari, da zatreperi ili da se zamahne u akciju već u svakom trenutku.

Apolon i Dafne
Ova profinjenost nije nigde jasnije izražena nego u dvema skulpturama (Ekstaza sv. Tereze I Apolon i Dafne – m.g.), prikazujući naga tela, koje je Bernini isklesao u svojim srednjim godinama.
Preveo sa engleskog: Mirko Gottesmann

Priredila: Mila Kujundžić

 

[Branko Lori]

 

[Poli46]

Philip Jackson

Philip Jackson savremeni škotski umetnik poznat po bronzanim skulpturama koje prikazuju izdužene figure
prirodne veličine. "Moje su skulpture u osnovi impresionistički prikaz figure. Tamo gde vidite kako lik naizgled
raste iz zemlje, tekstura nalikuje kori drveća, stena ili protoku lave ", rekao je o svom radu."Kako se pogled
pomiče prema skulpturi, završetak postaje nežniji i nežnije obrađen, a vrhunac je u rukama i maski,
a obe su precizno posmatrane i modelirane." Rođen je 18. aprila 1944. u Invernessu, Velika Britanija,
i studirao na Farnham School of Art. Njegova veće figura , mogu se naći na javnim trgovima u gradovima širom
Ujedinjenog Kraljevstva. Kraljica Elizabeta II imenovana je 2009. godine zapovednikom Kraljevskog viktorijanskog reda.
Umetnik trenutno živi i radi u West Sussexu, Ujedinjeno Kraljevstvo.

Saraband

 

[Branko Lori]

 

[Poli46]

Aristide Maillol-Washerwoman

 

[Branko Lori]