Vadjenje creva Srbima i druge hrvatske razonode

[Goropad]

O vatikanu i hrvatima i o omiljenoj hrvatskoj razonodi vadjenje creva Srbima:

http://www.scribd.com/doc/334936/Genocide-in-croatia

 

[purpurna magla]

bilo je dosta oblika mucenja od kojih su se i nemci gadili ... ne kazem da su hrvati krivi vec ustase ...
zasto srbija nije dobila neku odstetu i bar da je gonila ratne zlocince ?

 

[Goropad]

bilo je dosta oblika mucenja od kojih su se i nemci gadili ... ne kazem da su hrvati krivi vec ustase ...
zasto srbija nije dobila neku odstetu i bar da je gonila ratne zlocince ?

Vecina hrvata su ustase. Izuzeci potvrdjuju pravilo. Srbija nije dobila nikakvu odstetu, zato sto su amerika i njeni bili za tita, protiv Srba i Draze.

 

[Pijanista]

bilo je dosta oblika mucenja od kojih su se i nemci gadili ... ne kazem da su hrvati krivi vec ustase ...
zasto srbija nije dobila neku odstetu i bar da je gonila ratne zlocince ?

Из једноставног разлога.
Срби никада нису поштовали жртве из сопствених редова. Због своје наивности ложили су се на братство-јединство, па им је било непријатно да кажу да је доста људи побијено само зато што су Срби, од стране појединаца који су били из братског народа.
Е када нам је дошло из гузице у главу ондак смо отишли у другу крајност па смо ископавали кости тих несрећника и показивали их на ТВ-у, мислећи да ћемо тако доказати истину.

 

[tacy]

Ne znam otkud toliko zanimanje za Hrvate ovih dana? Neka žive svoj život, na ovim prostorima vazda je kidisao svako na svakog, jer su svi nabacani u neke silne Jugoslavije, pa kako se ko snašao.

U redu, ne treba zaboraviti. Zato je na ulasku u nekadašnji nacistički logor Dahau kasnije napisano: KO JE SPREMAN DA ZABORAVI, TAJ JE SPREMAN I DA PONOVI !

Nekad pomislim, ko mi je prijatelj. U redovima poznanika, komšija, bliskih i daljih rodjaka svašta se može naći. Pa vidiš da deca ubijaju roditelje, roditelji decu i tako redom, na žalost. Prema tome, Turci su 500 godina činili zulum po Srbiji, nabijali na kolac i odsecali glave. Ipak Srbi letuju u Turskoj (zaboravilo se...).

Ako već hoćemo da pričamo o Hrvatima, ajde da stavimo neku temu, da vidimo koliko stvarno poznajemo jedni druge, koje su nam slabosti, vrline i mane. Šta su radili-radili su-nema više. Ajmo dalje...

 

[tacy]

Znam, provukli su se nekažnjeno. Mnogi. Sad ih teško neko može kazniti za nešto što se desilo u prošlom veku. Ne samo njih, bilo koga.

Uvek je bilo nedela i neljudi i biće ih. Samo je bitno da ukapiramo da nema šta tu da se volimo i mrzimo, a ne možemo živeti od prošlosti...

 

[Derer]

Ne moze se zivet od proshlosti ali proshlost nikada ne sme da se zaboravi,da se ne bi ponovila.
A Hrvati se stalno spominju jer oni zele da izmene proshlost i secanje na nju za 180 stepeni.

 

[tacy]

Ne moze se zivet od proshlosti ali proshlost nikada ne sme da se zaboravi,da se ne bi ponovila.
A Hrvati se stalno spominju jer oni zele da izmene proshlost i secanje na nju za 180 stepeni.

To je tačno. Ali nikako ne mogu sebi da objasnim zašto nam se, istorijski gledano, uvek dešavaju iste situacije? Da li zaboravljamo, pa nam se ponavlja da bi nešto konačno ukapirali ili nam je to neki usud? Hrvati su mnogo opterećeni prošlošću, možda više nego mi.

1990-te, na moru, kad su se već uveliko vijorile šahovnice, u okolini Splita, sedeli smo sa trojicom Hrvata. Dvojica meštana i jedan lik i Zagreba. Tema je bila, šta mi to radimo jadnim Šiptarima. Prvo su me pitali odakle sam, a kad im rekoh, kaže jedan:,,A, lipa moja, sve je to nekad bilo naše. I bit će opet!,, Ja mu kažem:OK, nemoj da patiš, mi smo veliki, tražite lepo, pa ćemo vam dati...,, Sve nešto izokola. Pitam ja njih:,,Je l ima Madjara u Hrvatskoj? Ima. Šta ako odluče da im kod vas nije lepo, pa se odvoje, i recimo, pripoje Madjarskoj?,, A oni kažu:,,Ne može, ako im nije lipo, neka idu ća, imaju svoju državu!,, Aha, pa tako isto, ako Šiptarima nije lepo, neka idu ća. Kao nešto su razmišljali malo, pa eto, ima tu istine. Kod njih ne može, a kod nas može. Nismo dalje razglabali o politici. Posle nedelju dana, Srbi iz Knina udariše barikade. I bi šta bi.

Sve u svemu, oni su uvek bili sateliti nekom, a mi vodeća (i yebena) strana. Oni mastilom, a mi vazda nešto potpisujemo krvlju. Dokle, bre, ma neću više tako.