- Poruka
- 392.132
Bilo bi zanimljivo posetiti obale ovog mora, za koje verujem da mnogi nisu znali
Vadensko more jedan je od poslednjih ekosistema svoje vrste. Ono nastaje pod uticajem plima i iz tog razloga se dva puta dnevno povlači i za sobom ostavlja ogromna blatna prostranstva, širine i do 40 kilometara. Ti prirodni procesi stvaraju jedinstvene prizire pa u jednom trenutku posetilac može da vidi ogromno blatno prostranstvo, a već u sledećem sve prekrije voda, piše Pun kufer.
Vadensko more rasprostire se obalama Danske, Nemačke i Holandije i uprkos promenljivom staništu u kom nije lako opstati, ovo more vrvi od života.Na morskim livadama raste trava, buja slana močvara, nastaju kanali i estuari, neobična korita, plaže i dine – a sve to u zavisnosti od toga da li ga posmatrate tokom plime ili tokom oseke.
Veliki deo Vadenskog mora, naročito u Holandiji i Donjoj Saksoniji, u severom delu Nemačke, pokrivaju ostrva oblikovana prirodnim pregradama.
Iako je priroda odigrala glavnu ulogu u nastanku Vadenskog mora, i čovek je sučestvovao na svoj način. Izgradili su nasipe kako bi se stoka i usevi bilizaštićeni od poplava, a oblik mora se menjao i otkopavanjem blata iz kanala.
Struje Vadenskog mora su jake, ali nisu svuda iste. Što je veća razlika između plime i oseke, struja je snažnija. Tako je, na primer, u Holandiji razlika između plime i oseke manja nego u Nemačkoj i Danskoj. To znači da su struje u Holandiji slabije.Tamo gde su plima i oseka veće, kanali su širi jer kroz njih protiče više vode, a to se dešava u Nemačkoj i Danskoj, u kojima su , u odnosu na Holandiju, i ostrva manja.
Vadensko more jedan je od poslednjih ekosistema svoje vrste. Ono nastaje pod uticajem plima i iz tog razloga se dva puta dnevno povlači i za sobom ostavlja ogromna blatna prostranstva, širine i do 40 kilometara. Ti prirodni procesi stvaraju jedinstvene prizire pa u jednom trenutku posetilac može da vidi ogromno blatno prostranstvo, a već u sledećem sve prekrije voda, piše Pun kufer.
Vadensko more rasprostire se obalama Danske, Nemačke i Holandije i uprkos promenljivom staništu u kom nije lako opstati, ovo more vrvi od života.Na morskim livadama raste trava, buja slana močvara, nastaju kanali i estuari, neobična korita, plaže i dine – a sve to u zavisnosti od toga da li ga posmatrate tokom plime ili tokom oseke.
Veliki deo Vadenskog mora, naročito u Holandiji i Donjoj Saksoniji, u severom delu Nemačke, pokrivaju ostrva oblikovana prirodnim pregradama.
Iako je priroda odigrala glavnu ulogu u nastanku Vadenskog mora, i čovek je sučestvovao na svoj način. Izgradili su nasipe kako bi se stoka i usevi bilizaštićeni od poplava, a oblik mora se menjao i otkopavanjem blata iz kanala.
Struje Vadenskog mora su jake, ali nisu svuda iste. Što je veća razlika između plime i oseke, struja je snažnija. Tako je, na primer, u Holandiji razlika između plime i oseke manja nego u Nemačkoj i Danskoj. To znači da su struje u Holandiji slabije.Tamo gde su plima i oseka veće, kanali su širi jer kroz njih protiče više vode, a to se dešava u Nemačkoj i Danskoj, u kojima su , u odnosu na Holandiju, i ostrva manja.
