v.a.s.p.i.t.a.v.a.nj.e.

[QueenOfClubs]

У сваком посту понављам, децу треба оспособити!
То је најважнији део васпитања.

Ја сам свом сину носила торбу понедељком ујутро, а враћала петком поподне јер је ишао у целодневну, па су у торби биле све свеске и књиге и ликовно и опрема за физичко. Леђа су ми отпадала.

Али, он није ишао са мном.

Него ја ко кретен носим ону торбу а он гледа с прозора кад стигнем па да може да крене!

 

[gost 149754]

hm ostavljanje deteta kod kuće, samo je vrlo individualna stvar
moj stariji sin ima 5 god, mislim da bihb njega i mogla da ostavim kod kuće na 5 min, ali bukvalno kad nema drugih mogućnosti
ne ynam, iskreno nikad nisam probala, nije bilo potrebe da ga testiram
stvar je u tome što imam i sina od 3 god, e njega ne smem, nema šanse da ga ostavim samog, tj sa bratom od 5 god.
dakle, ako vodim mlađeg, moram i starijeg
elem, smatram da bi dete moglo sa 7 god da ostane samo, ako baš mora, ako npr baba i deda ne žive u istoj kući, moglo bi da ostane samo dok se mama i tata ne vrate sa posla. Ali i tad bi se pre opredelila radije za produženi boravak.
a što se tiče odvođenja u školu, to zavisi koliko je škola udaljena od kuće. Npr naša škola, odn škola u koju će moja deca ići je vrlo blizu kuće, 100m, tako da ću ih možda voditi samo prvih par dana
još nešto. deca zaista znaju mnogo više nego što mi mislimo. Škola u koju sam ja išla je dosta udaljena od naše kuće, 45 min Npr mene su i u zabavištu svaki dan vodili u školu sve dok jednog dana nas vaspitačica nije pustila ranije kući i ja mrtva ladna dođem kući, a majka zinula: ti došla sama od tad me nisu vodili, ni čekali iz zabavišta. Posle su me odveli samo za prvi dan u školi.
A pitam starijeg sina, tako kad se vraćamo sa igrališta kao, gde treba da skrenemo. lepo mi objasni, zna gde je kuća...

 

[QueenOfClubs]

Стварно мислим да године уопште нису битне за то када је дете у стању да остане само. Све зависи од детета.

Има хиперактивне деце која би све да пробају. Да лизну сону киселину, направе неки експеримент у кади, пробају да л’ могу да полете, ставе крпу на ринглу да виде шта ће да се деси...

То су креативна деца и не треба их баш ни спутавати већ усмеравати, али ја такво дете не бих смела да оставим само ни са седам-осам година.

Друго, девојчице углавном брже сазревају и имају већи степен одговорности. Углавном, није правило.

Моје дете је било толико мирно да сам могла да оставим и са три године на 10 минута, док скокнем до продавнице.

Кад је пошао у први разред, могао је комотно да буде и сам код куће, али сам сматрала да је боље да је у школи и да тамо има неке активности него код куће да проведе цео дан уз компјутер и ТВ. Такође, тамо је имао и три оброка, а пошто не бира храху, била сам сигурна и шта једе.

Али, децу неких мојих пријатеља не смеш да оставиш ни да одеш у ВЦ, одмах ће глупост да направе.

Тако да све зависи. Само родељ треба да буде мудар па да сам схвати када је прави тренутак а не да га држи уз себе у недоглед.

 

[gost 271475]

Стварно мислим да године уопште нису битне за то када је дете у стању да остане само. Све зависи од детета.

Има хиперактивне деце која би све да пробају. Да лизну сону киселину, направе неки експеримент у кади, пробају да л’ могу да полете, ставе крпу на ринглу да виде шта ће да се деси...

То су креативна деца и не треба их баш ни спутавати већ усмеравати, али ја такво дете не бих смела да оставим само ни са седам-осам година.Друго, девојчице углавном брже сазревају и имају већи степен одговорности. Углавном, није правило.

Моје дете је било толико мирно да сам могла да оставим и са три године на 10 минута, док скокнем до продавнице.

Кад је пошао у први разред, могао је комотно да буде и сам код куће, али сам сматрала да је боље да је у школи и да тамо има неке активности него код куће да проведе цео дан уз компјутер и ТВ. Такође, тамо је имао и три оброка, а пошто не бира храху, била сам сигурна и шта једе.

Али, децу неких мојих пријатеља не смеш да оставиш ни да одеш у ВЦ, одмах ће глупост да направе.

Тако да све зависи. Само родељ треба да буде мудар па да сам схвати када је прави тренутак а не да га држи уз себе у недоглед.

Imam ja takvo dete,ne ostaje sam,ima tek 6god ,ali ta deca su izuzetno bistra.
Poredim sa starijim,koji je odlican u skoli,prosecne ineligencije...pomalo lenj.Verovatno ima udela tv,komp...
Mladji nije nikada namerno napravio nered u kuci,ili kada ode negde.On je jednostavno zivahan,ali nije bezobrazan,tacno zna sta moze,sta ne.Nikada nije uzeo upaljac u ruke ili namerno pravio gluposti,ali je izuzetno sklon povredama.
U pravu si za ovo da ne treba sputavati takvu decu,samo ih treba zaposliti necim,da budu korisni...

 

[Hellen]

Једна мала напомена: никад не треба лагати децу, чак ни у најбаналнијим ситуацијама!

Ако кажемо: ''Одмах долазим'', дете то заиста схвата као ''одмах'' и њему у чекању време страшно споро пролази, док нама пичи сумануто јер јуримо са посла, трчимо у набавку, самопослугу, на пијацу...и нама је тих сат времена заиста било ''одмах'' а дете је осетило да је слагано и да не може веровати мами.
Зато боље рећи:''Нећу још скоро''...него лагати, јер дете то заиста доживљава као губитак поверења у маму.

Исти је случај и са инјекцијом, када кажемо:''Неће ништа да те боли, нећеш ништа осетити', а ко не осети инјекцију? Наравно, дете очекује да буде онако како је мама рекла, и пошто, наравно није тако - дете осети да је мама слагала!

Тако се губи дечије поверење.

 

[Ванда]

Једна мала напомена: никад не треба лагати децу, чак ни у најбаналнијим ситуацијама!

Ако кажемо: ''Одмах долазим'', дете то заиста схвата као ''одмах'' и њему у чекању време страшно споро пролази, док нама пичи сумануто јер јуримо са посла, трчимо у набавку, самопослугу, на пијацу...и нама је тих сат времена заиста било ''одмах'' а дете је осетило да је слагано и да не може веровати мами.
Зато боље рећи:''Нећу још скоро''...него лагати, јер дете то заиста доживљава као губитак поверења у маму.

Исти је случај и са инјекцијом, када кажемо:''Неће ништа да те боли, нећеш ништа осетити', а ко не осети инјекцију? Наравно, дете очекује да буде онако како је мама рекла, и пошто, наравно није тако - дете осети да је мама слагала!

Тако се губи дечије поверење.

Ево, ја се опет слажем са Хелен!

Ја сам својој деци за инјекцију говорила увек:,, Боли, а ти плачи ако ти се плаче, док добијаш инјекцију. Колико те боли, ти толико плачи, само немој унапред.''
И они су то поштовали, некад плакали, некад не.
Не сме се детету причати како је кукавица ако плаче, знам за случај где се дете трудило да пред татом остане јунак, па после примања инјекције без суза, пало у несвест ос стреса!

Ако је лек горак, онда сам говорила:,, Јако је гадан, али ће ти помоћи да оздравиш и зато мораш попити.''

 

[QueenOfClubs]

Једна мала напомена: никад не треба лагати децу, чак ни у најбаналнијим ситуацијама!

Ако кажемо: ''Одмах долазим'', дете то заиста схвата као ''одмах'' и њему у чекању време страшно споро пролази, док нама пичи сумануто јер јуримо са посла, трчимо у набавку, самопослугу, на пијацу...и нама је тих сат времена заиста било ''одмах'' а дете је осетило да је слагано и да не може веровати мами.
Зато боље рећи:''Нећу још скоро''...него лагати, јер дете то заиста доживљава као губитак поверења у маму.

Исти је случај и са инјекцијом, када кажемо:''Неће ништа да те боли, нећеш ништа осетити', а ко не осети инјекцију? Наравно, дете очекује да буде онако како је мама рекла, и пошто, наравно није тако - дете осети да је мама слагала!

Тако се губи дечије поверење.

Ево, ја се опет слажем са Хелен!

Ја сам својој деци за инјекцију говорила увек:,, Боли, а ти плачи ако ти се плаче, док добијаш инјекцију. Колико те боли, ти толико плачи, само немој унапред.''
И они су то поштовали, некад плакали, некад не.
Не сме се детету причати како је кукавица ако плаче, знам за случај где се дете трудило да пред татом остане јунак, па после примања инјекције без суза, пало у несвест ос стреса!

Ако је лек горак, онда сам говорила:,, Јако је гадан, али ће ти помоћи да оздравиш и зато мораш попити.''

Јупииии! Прошла сам!

Иначе, да ли сте пробале да наговорите дете да прими инекцију стојећи?

Кад порасте мало, наравно (7-8-9 година)

Мање боли, проверено!

 

[alal]

Стварно мислим да године уопште нису битне за то када је дете у стању да остане само. Све зависи од детета.

Има хиперактивне деце која би све да пробају. Да лизну сону киселину, направе неки експеримент у кади, пробају да л’ могу да полете, ставе крпу на ринглу да виде шта ће да се деси...

То су креативна деца и не треба их баш ни спутавати већ усмеравати, али ја такво дете не бих смела да оставим само ни са седам-осам година.

Друго, девојчице углавном брже сазревају и имају већи степен одговорности. Углавном, није правило.

Моје дете је било толико мирно да сам могла да оставим и са три године на 10 минута, док скокнем до продавнице.

Кад је пошао у први разред, могао је комотно да буде и сам код куће, али сам сматрала да је боље да је у школи и да тамо има неке активности него код куће да проведе цео дан уз компјутер и ТВ. Такође, тамо је имао и три оброка, а пошто не бира храху, била сам сигурна и шта једе.

Али, децу неких мојих пријатеља не смеш да оставиш ни да одеш у ВЦ, одмах ће глупост да направе.

Тако да све зависи. Само родељ треба да буде мудар па да сам схвати када је прави тренутак а не да га држи уз себе у недоглед.

za boldovano ja samo da krenem da vam pricam sta sam isprobavala sve sa tu negde 8-9 godina sve mame ne bi vise smele decu da ostave nikada same... jedan od boljih eksperimenata mi je bio da razdvojim zice i mali elektro motor za oto koji je radio na bateriju roknem u steker-mislim baterija, steker to je sve struja iako sam dobro znala da su uticnice jednostavno me zanimalo sta ce da se desi... i desilo se puko je ko... kada sam bila dosta mladja cekala sam da umrem u mukama jer sam liznula detrdzent za sudje i nisam smela nikom da kazem dobro objasnite deci neke stvari, koliko god pametna bila, dosada je cudo i nista se ne podrazumeva

 

[snoopy:)]

kada sam bila dosta mladja cekala sam da umrem u mukama jer sam liznula detrdzent za sudje i nisam smela nikom da kazem

ja sam tako htela da liznem malo soli a ono liznula brasno (pogresan dzak uzela ) i isto sam kao ti ocekivala da cu da umrem

 

[Alisa u zemlji čuda]

E to sa laganjem me izluđuje!

Ja pokušavam svom detetu od 2 godine već sada da usadim poverenje u roditelje po svaku cenu, a mm i obe babe me non-stop sabotiraju u tome! tkacio:

Oni će sve i svašta slagati dete da se ovaj ne bi derao (pošto je uvek tako kad mu nešto nije po volji) i naravno stalno ga lažu.

Npr.ujutru kad ga mm vodi u obdanište, mali čim otvori oči govori kako neće da ide kod dece (u obdanište) i mm onda uvek kaže - nećemo ići, da ne bi plakao i naravno onda ga odvede.
Ima toga još, ali ovo mi je najgore baš zato što dete oseća sigurnost kod roditelja i onda bude prevareno. Time će i tu sigurnost izgubiti.

Ali meni su već "objasnili" da nemam pojma i da je bolje za dete da ne plače unapred i da se traumira kada ga to svakako već čeka kad dođe u obdanište!

 

[QueenOfClubs]

Јој, да ти нико није у кожи.

 

[steffica]

Ja svog sina koji ce za nepunih mesec dana napuniti 2 god. bez problema ostavim samog u sobi dok odem u WC ili dok mu podgrejem mleko u kuhinji koja je odvojena... Kazem mu sedi tu i cekaj me dolazim brzo... I on stvarno gde ga ostavim tu ga i nadjem...Ne mrda sa kreveta!
U pocetku sam ga pitala -Hoces li me sacekati da odem da piskim? ili sl. i ako on kaze da ja onda odem. Sada nema problema sto se toga tice. Mozda neko ne sme da ostavi tako malo dete samo ni na 5min. ali deca su razlicita, i treba ici u korak sa njima, a ne sputavati ih... Sto se tice starije dece, tu vec nemam islustva. Znam da moju bracu nisi smeo ostaviti ni sekundu bez nadzora. Dodje moja mama sa posla, i zadrema, a oni naprave poplavu u kuhinji, prospu brasno i kafu po kuci... A ja je kao dobro dete odem probuditi. Tada smo imali otprilike, 5 i 7 god. Ja sam bila starija...

 

[steffica]

E to sa laganjem me izluđuje!

Ja pokušavam svom detetu od 2 godine već sada da usadim poverenje u roditelje po svaku cenu, a mm i obe babe me non-stop sabotiraju u tome! tkacio:

Oni će sve i svašta slagati dete da se ovaj ne bi derao (pošto je uvek tako kad mu nešto nije po volji) i naravno stalno ga lažu.

Npr.ujutru kad ga mm vodi u obdanište, mali čim otvori oči govori kako neće da ide kod dece (u obdanište) i mm onda uvek kaže - nećemo ići, da ne bi plakao i naravno onda ga odvede.
Ima toga još, ali ovo mi je najgore baš zato što dete oseća sigurnost kod roditelja i onda bude prevareno. Time će i tu sigurnost izgubiti.

Ali meni su već "objasnili" da nemam pojma i da je bolje za dete da ne plače unapred i da se traumira kada ga to svakako već čeka kad dođe u obdanište!

Jao, isti slucaj... kada je mama u pitanju onda se sme slagati. Npr. ako odem kod dr ili bilo gde, tu ce ga bez problema slagati, a i mene kako nije plakao i kako me nije trazio, sve dok ih pre neki dan nije odala baba koja mi je odmah sa vrata rekla kako me je trazio dok sam bila kod zubara. Evo jedne scene koja me izludjuje a koje su bile ceste dok ih nisam ja prekinula.
Ustao Stefan i otisli mi tamo kod njih u sobu. Moj svekar mu prilazi, a on ga kulira, nije ga ni pogledao. U tom ode moj svekar napolje da donese drva. Dete posle 10 min. primetilo da ga nema, pa pogleda u mene i pita - Deda? I pre nego sto sam pocela da objasnjavam nadju se moja svekrva i zaova da mu sa ostrim glasom pricaju - Rekao deda da ga ne volis pa otisao, sta sad da ti radim, sto se nisi javio dedi, deda se naljutio... I ja tu popizdim, jer nije prvi put i kazem, kad je on vec poceo da slaze tuznu facu - Ma ne slusaj ih ljubavi, deda je samo otisao po drva... Joj kako im je bilo krivo sto se on odmah smirio i nije vristao za dedom. Jer nisu mogli reci kako ne moze bez dede...tkacio:tkacio:tkacio:tkacio:

 

[gost 271475]

Od kada sam promenula taktiku za vadjenje krvi,znaci kazem da boli,malo,ali brzo prolazi,prestali su da placu.Znam da nije dobro,ali pre ih samo odvedem,a kad skontaju gde su,nastaje otimanje i vristanje.
Sada me isto to nervira kod druge dece.
Razumno su skapirali da krv mora da se vadi,malo ce boleti,nista strasno,veca je agonija bila dok sam ih lagala,jos ako cuju drugo dete da place,onda pevaju svi u glas.

 

[gost 271475]

Sto se tice baba i deda,radije cu voditi dete sa sobom,ako sam u mogucnosti,nego sto cu ga ostaviti da ga oni cuvaju.
Ono sto se namucis da ga naucis i da mu objasnis,pada u vodu posle 5min. pod njihovim nadzorom.
A onda sve ispocetka.
Znam da to ne rade namerno,ali ne razmisljaju o posledicama,strucnjaci su za kvarenje dece.

 

[macka vracarka]

Sto se tice baba i deda,radije cu voditi dete sa sobom,ako sam u mogucnosti,nego sto cu ga ostaviti da ga oni cuvaju.
Ono sto se namucis da ga naucis i da mu objasnis,pada u vodu posle 5min. pod njihovim nadzorom.
A onda sve ispocetka.
Znam da to ne rade namerno,ali ne razmisljaju o posledicama,strucnjaci su za kvarenje dece.

..osim nase bake tj.moje mame.Ona se bavi svojom unukom u svakom smislu i nemam zamerki,ne pretrze se bas i ne uzima je cesto ali njen stav od pocetka je bio:Hocu da pricuvam unuce ne i da ga cuvam...Htela si dete pa ga odgajaj ja sam svoje sama odgajala i molim lepo...Osim toga jos uvek radi i nema ni vremena realno.Ali kod nje se tacno zna sta se sme a sta ne...
Ona ce joj recimo napuniti kadu do vrha sa sve nekom Lush penom i pustiti je 20tak minuta da se igra a druga baka to niposto nece jer ce dete da se prehladi..ali zato kod druge bake je umela da izvuce komplet slavski servis za rucavanje i da ga poredja duz hodnika stana-igra se svadbe..pa u svaki tanjir zrno dva pasulja...za predjelo
Ali kako god bilo i sta god joj one dozvoljavale ili ne,kada dodje kuci tacnaozna koji zakoni vaze u nasih 50 kvadrata..
Babe i dede sluze za to da razmaze decu,ne ljutim se ja na njih,al neko mora da bude i cvrsta ruka

 

[Alisa u zemlji čuda]

Ali moj problem je što mm ne razmišlja kao ja.
On zagovara teoriju da dete treba da provodi vreme i sa babama i dedama i da i mi nekad treba da budemo malo sami, da se odmorimo od roditeljstva. Slažem se sa njim, ali babe samo teraju po svom.
Svađamo se sa njima i mm i ja, ali nema vajde.

Zato sam i poslala malog u obdanište od 2 godine iako sam prvo htela da ga ostavim sa babom do 3 godine. Ali urnišu ga totalno! Postao je razmeženo derište, a uvek sam se grozila takve dece. tkacio:

 

[gost133745]

Kada vec spomenuste babe i dede... ja moram da kazem kako mene moji roditelji izludjuju!

Oni pod jedan mene uopste ne dozivljavaju kao odraslu i zrelu osobu, nego me gledaju kao neko blago retardirano dete kada je ovaj aspekt licnosti u pitanju i onda me uopste ne dozivljavaju kao roditelja i naravno ne postuju bilo sta da im ja kazem u vezi sa mojim sinom... bilo kakve instrukcije se uopste ne slusaju, molbe i saopstenja se zaboravljaju... cuju samo svoj unutrasnji glas i ponasaju se kao da je moj sin u stvari NJIHOV SIN i ja ga eto kvarim za njih!

I bas zato sto imaju tako nakradni stav prema meni, moj sin to oseti... a posto sam jelte ja njegova omiljena osoba na celom svetu on njih drzi na distanci. I ja zato nikad nisam mogla da ga ostavim, cak ni na kratko sa njima.

 

[steffica]

..osim nase bake tj.moje mame.Ona se bavi svojom unukom u svakom smislu i nemam zamerki,ne pretrze se bas i ne uzima je cesto ali njen stav od pocetka je bio:Hocu da pricuvam unuce ne i da ga cuvam...Htela si dete pa ga odgajaj ja sam svoje sama odgajala i molim lepo...Osim toga jos uvek radi i nema ni vremena realno.Ali kod nje se tacno zna sta se sme a sta ne...
Ona ce joj recimo napuniti kadu do vrha sa sve nekom Lush penom i pustiti je 20tak minuta da se igra a druga baka to niposto nece jer ce dete da se prehladi..ali zato kod druge bake je umela da izvuce komplet slavski servis za rucavanje i da ga poredja duz hodnika stana-igra se svadbe..pa u svaki tanjir zrno dva pasulja...za predjelo
Ali kako god bilo i sta god joj one dozvoljavale ili ne,kada dodje kuci tacnaozna koji zakoni vaze u nasih 50 kvadrata..
Babe i dede sluze za to da razmaze decu,ne ljutim se ja na njih,al neko mora da bude i cvrsta ruka

E, ali kad zivite sa babom i dedom, to je opsti haos. Ne bih ja imala nista protiv da se dete malo "izivi" kada ode kod babe i dede, ali posto zivimo zajedno i oni moraju da postuju ogranicenja koja ja postavim. Jste da su babe i dede tu da maze decu, ali ne mogu ih maziti ako zivite u istoj kuci i ako za svako vase NE oni kazu DA...

Ali moj problem je što mm ne razmišlja kao ja.
On zagovara teoriju da dete treba da provodi vreme i sa babama i dedama i da i mi nekad treba da budemo malo sami, da se odmorimo od roditeljstva. Slažem se sa njim, ali babe samo teraju po svom.
Svađamo se sa njima i mm i ja, ali nema vajde.

Zato sam i poslala malog u obdanište od 2 godine iako sam prvo htela da ga ostavim sa babom do 3 godine. Ali urnišu ga totalno! Postao je razmeženo derište, a uvek sam se grozila takve dece. tkacio:

Mislim da je za dete najbolje resenje vrtic. Stefana je deda cuvao 3 meseca kako sam ja pocela da radim i to je bio cist uzas...Pored toga sto je kod deda apsolutno sve moglo, da ga digne na plafon da dira luster ( samo primer) najvise me je izludjivalo sto je moje dete zivelo na grickalicama i cokoladicama i pored toga sto ja dan ranije skuvam za sutra... Zbog toga je i krenuo u vrtic sa 15 meseci, i mislim da je to bio pun pogodak.
Inace, kada je Stefan bezobrazan moj muz kaze da sam ga JA razmazila...To me izludjuje...

 

[Alisa u zemlji čuda]

I meni babe kažu kako sam ja razmazila Luku jer one to ne mogu pošto ga viđaju samo povremeno (što je u proseku svaki drugi dan po par sati), a ja ga viđam svaki dan po par sati! tkacio:

I mene obe babe tretiraju kao retarda kad je roditeljstvo u pitanju!
Jer bože moj, one obe imaju dva odrasla, lepo vaspitana deteta, a ja tek učim.

A da ne pričam što obe imaju različite pristupe po pitanju svega.
Najgore mi je bilo kad sam se tek porodila. Urnisale su me totalno. Ali mi je lakše bilo sa mojom mamom jer sam lepo mogla da je otkačim, ali sa svekrvom sam krv propljuvala da je ne bih uvredila....

Tako je i dan danas

 

[Jasna]

Свекар се нервира што их не бијемо ''на време''... и стрпљиво чека дан када ће они тући нас...
Остали ћуте и не уплићу се...

Мислим да бабе и деде не могу ''покварити'' дете.
Дете ће само схватити како може са бабом а како са мамом...
тако да разлог за нервозу не видим...

 

[steffica]

Opet kazem da je u zajednici situacija daleko teza. Jer pored toga sto npr. kod mame i tate ne sme da se dira luster, kod dede i babe taj isti luster sme da se dira. Tako da dete ne zna sta je u stvari u redu, a sta nije. Stefan je posle 2 puta dobijanja po guzi jer je izvodio kad treba da popije sirup, to prihvatio kao nesto normalno, i nesto sto se mora. Jednom je igrom slucaja tu bio i deda u vreme kad je trebalo da se popije sirup. Stefan je odmah poceo da izvodi, jer zna da ima zastitu od dede, i da ce ga on utesiti... A da ne pricam o njihovom stavu prema mom muzu i meni. Kao da smo mi debili. Sada su samnom na distanci, ali muzu jos umeju da govore sa autoritetom. I sad, kakvo ce dete imati misljenje o njemu kada vidi kako se baba i deda ponasaju prema njemu, hoce li ga postovati...
Primer-dete sedi pored babe i gleda crtani. Utom nailazi moj muz i nesto pocinje da mu prica, a ona ce " Pusti me tata, ne ometaj vidis da gledam tv" Da je neko drugi naisao, npr. svekar ili zaova, tog komentara ne bi bilo. Znaci, tata nemas prava da me ometas. To je poruka koju dete dobija. Sutra ce mu odbrusiti kad mu bude nesto govorio dok gleda tv, igra igricu, igra se, pa ce biti da ga je mama razmazila...

 

[Jasna]

Ма ја то да се ти не секираш...
Знају бре те мале лопуже одлично шта је у реду а шта није...
као што знају колико значе тата и мама, а колико сви остали...
Преживех и ја три године у заједници.
Било је тренутака када сам шизела.. онако у себи...
у трудноћи са другим дететом ми је најгоре било...
нпр... дете болесно, а она уђе ујутру у собу и пита.. како ми је дете..
а ја одговорим.. Ваше дете је на послу...
или дирне нешто што не треба, ја га опоменем.. а свекар крене да држи говор..
''Шта се објашњаваш са њим, изударај па ћеш да видиш да ли ће следећи пут смети... бла, бла...''
па се дете јадно расплаче и трчи мени... те ја не знам дал да будем љута или да га тешим...
Што више времена проводи ван куће... и причај сасвим друге приче..
Мисли на себе и то бебче што ће да се роди.

 

[mackica ns]

I ja bih da kažem - živim u zajednici, mnoge stvari me izluđuju; najviše kad se ja naljutim, izgrdim malog, ili mu prosto nešto ne dam, a on i za najmanju sitnicu počne da se dere - baaaabaaaaaa, BAAABAAAA :SHOCK: Trebalo mi je malo dok se nisam skapirala...
Ali jeste, što su stariji, apsolutno znaju gde i kod koga se šta sme a šte ne sme; iako ste u istoj kući... A i to što kojica kaže - svi oni apsolutno dobro znaju koliko im znači mama, a koliko ipak baba.
A i mi smo malo... Evo moj Stefan kad ode kod moje mame neće isto da s evrati kući. Neće čovek, tamno mu je super. A mene to ne iznervira ni približno kao kad neće iz svekrvinbe sobe da dođe u našu na spavanje...
A i ... volimo mi za neke stvari koje ne znamo da objasnimo i nerviraju nas da više optužimo babe i dede nego što su i oni realno to zaslužili

 

[Alisa u zemlji čuda]

Свекар се нервира што их не бијемо ''на време''... и стрпљиво чека дан када ће они тући нас...
Остали ћуте и не уплићу се...

Мислим да бабе и деде не могу ''покварити'' дете.
Дете ће само схватити како може са бабом а како са мамом...
тако да разлог за нервозу не видим...

Malo mi je to naučna fantastika. Kako da ja detetu od 2 godine objasnim da kod babe i dede sme da pali-gasi svetlo, lupa nogama o pod, jede bombone po ceo dan i pije sokove, po ceo dan gleda crtane na tv-u, pali-gasi dvd...., a kod mame i tate (svojoj) kući to ne može?