Užici i zadovoljstva

Biblija: "Kakvu će korist imati čovek što dobije ceo svet, a izgubi svoju vlastitu dušu?"
*
Anais Nin: "Mi ne vidimo stvari onakve kakve one jesu. Mi ih vidimo onakvim kakvi smo mi."
*
Osho: "Možda niste pozvali bol, ali pozvali ste zadovoljstvo, a bol je druga strana iste pojave. Pozovite jedno i drugo stiže. Ne možete ih razdvojiti, oni su uvek zajedno."
***

Manipulativni, koristoljubivi i beskrupulozni ljudi smatraju da su pošteni, savesni i odgovorni izgubili kontakt sa realnošću. Pitanje je: šta je realnost? Nije li to percepcija koju svaki čovek stvara kroz vlastitu svest? Fizički svet je sfera koja omogućava inteligentnom biću da spoznaje i uči. Duhovnost sposobnost učenja tumači inkarnacijom duše. Duša je večni, neuništivi smisao, dok je telo i fizički svet samo prolazna faza njenog razvoja. Prema tom shvatanju je besmisleno graditi postojanost u konačnosti i prolaznosti fizičke egzistencije ako se time odriče svoje suštine.

Prolaznošću života uživanje je dobilo poseban značaj. Ali, šta je uživanje? Nije li ono drugačije za svakog čoveka? Različiti ljudi imaju različitu ideju zadovoljstva u zavisnosti od uzrasta i pogleda na život. Što za neke predstavlja vrhunac uživanja, drugima može biti neukusno i odvratno. Sadista će naći zadovoljstvo u iživljavanju nad žrtvom, kockar u kocki, kleptoman u kradji. Postoje zadovoljstva koja, ne samo što se brzo iscrpe, već završavaju destrukcijom i većom prazninom nego pre zadovoljenja.

Istinska lepota užitka se oseti kroz unutrašnju integralnost kada se telo sjedini sa umom, dušom i duhom. To rezultira višim stepenom razumevanja. Shvate se suštinske potrebe. Nestane želja za površnim i destruktivnim užicima. Radost pričinjavaju zadovoljstva koja u isto vreme prijaju telu, ispune dušu i uzdignu duh. Takva zadovoljstva oplemene čoveka.

Iako na prvi pogled izgledaju malobrojna, nije tako. Neiscrpna su, jer nisu ograničena samo na senzacionalne i spektakularne događaje. Produhovljen čovek pronalazi zadovoljstvo u vlastitom razvoju i osvešćivanju pošto ga sposobljava da otkriva smisao i lepotu u samoj egzistenciji. Zato uživa svuda i na svakom mestu. Za njega je dovoljno da posmatra pticu u letu, udiše svežinu vazduha, sluša žubor potoka, divi se lepoti cveta i da oseća ogromnu radost, sklad, mir i sreću. Na taj način njegova zadovoljstva nikada nisu ustaljena i jednolična, već uvek sveža i nova.

 

[Stojkov Menidjer]

Jedino je dečja sreća iskrena
Ono kad dobiješ igračku ili slatkiš samo eto zato što si dete

Sve dalje u životu je protokolarno
Dobio si "nagradu" ali za ispunjen uslov za ovo ili ono ili kao uslov...
A to nije sreća već zarada

 

[Stojkov Menidjer]

Osho: "Možda niste pozvali bol, ali pozvali ste zadovoljstvo, a bol je druga strana iste pojave. Pozovite jedno i drugo stiže. Ne možete ih razdvojiti, oni su uvek zajedno."

Ovo bi otprilike, materijalistički gledano, bilo kad nabaviš nešto "na crtu" i unapred
a posle se nerviraš za otplatu pa ti "svi okolo krivi"

sećam se tako jedne scene iz tamo neke firme...
mator lik mrtav ladan kaže: "nek zapne ovaj on dobija celu platu"
???
logika prvog reda naravno...

"Prijatelju jel si ti Ovog zvao kad ti bilo lepo?"

 

[a bre Milun]

Jedino je dečja sreća iskrena
Ono kad dobiješ igračku ili slatkiš samo eto zato što si dete

Sve dalje u životu je protokolarno
Dobio si "nagradu" ali za ispunjen uslov za ovo ili ono ili kao uslov...
A to nije sreća već zarada

nema nista dzaba. I dete treba da zasluzi nagradu. Jedino su politicari izuzetak.........oni su nagradjeni i bez ikakvog rada........protokolarno.

 

[Stojkov Menidjer]

nema nista dzaba. I dete treba da zasluzi nagradu. Jedino su politicari izuzetak.........oni su nagradjeni i bez ikakvog rada........protokolarno.

Carefree life ne postoji
I bogati plaču samo krijhu svoje suze daleko od kamera i tabloida

 

[sofija06]

Carefree life ne postoji
I bogati plaču samo krijhu svoje suze daleko od kamera i tabloida

Naravno da u životu ima teškoća i problema. To se ne poriče. Medjutim, postoji i izbor kako da se na njih reaguje. Pametan čovek ne tovari na sebe više nego što može poneti. Rešava ono što je u njegovoj moći, što nije prepušta višoj sili.

Pored lošeg i ružnog vidi i lepo i dobro. To mu pomaže da uspostavlja ravnotežu i da ne ode u krajnost i shvata sve suviše tragično i fatalno. Mir i zadovoljstvo ne dolaze sami od sebe nego se stvaraju stavom i mislima kojima dozvoljavamo da prevladaju.

 

[Moje ime je Đurđija]

Svaka radost koja je izazvana nečim spolja kao okidačem je kratkotrajna i ima svoju suprotnost. Nebitno je da li je taj okidač nešto što je, prema svetskim kodeksima, lepo i plemenito ili ružno i skaradno. Kao što si i sama lepo istakla, sve je to samo stvar percepcije "koju svaki čovek stvara kroz vlastitu svest". Samim tim, nemoguće je ikakvim kodeksima odrediti tačan odgovor šta je to što "oplemenjuje dušu" a šta ne, jer je uvek pitanje - čiju dušu, u kom telu smeštenu? Ljudi su veoma različiti. Ako ih pažljivo posmatramo, videćemo da se neki zaista iskreno raduju bolu (bilo u sebi, bilo u drugome) i samo tada se osećaju živim i ushićenim, dok su prema nekim lepim i plemenitim pojavama (po mišljenju većine) na ovom svetu potpuno indiferentni, a nekih takvih pojava se čak i gade. To znači da različite duše (ili različiti delovi Jednog) traže različite stvari u ovom pojavnom svetu... a na pojedincu je da li će i u kolikoj meri uspeti da razume one koji su jako različiti od njega.

Ona druga radost, koja jeste večna i koja nema svoju suprotnost se ne tiče baš ničega spolja. Ona je bezuslovna.. dolazi iznutra, direktno sa izvora, i uvek je tu - nezavisno šta se napolju dešava ili ne dešava. To je najčistija radost duše (ili čak možda i sama duša ). Ali mislim da ona ne oplemenjuje čoveka, nego da ona prosto jeste. Svako je ima, samo nije svako sposoban da joj pristupi svojom svešću. Ljudi koji jesu, uglavnom nemaju velike zahteve od spoljne sredine i materijalnog sveta.. i uglavnom su radosni/zadovoljni - bez obzira šta im se u životu (ne)dešava.

Ona prva, uslovljena radost je prečesto eksplozivna i euforična.. ima svoj pik, traje neko vreme i onda utihne, pretvarajući se (lagano ili brzo) u svoju suprotnost.

Ova druga radost je tiha i uvek prisutna, daje unutrašnje zadovoljstvo, stabilnost i mir.. i ti ljudi nemaju neku preteranu potrebu za skakanjem i ekspresijom.

Ono što je rekao @Stojkov Menidjer : "Jedino je dečja sreća iskrena", se često može čuti.. a mislim da je to tako zbog toga što su deca manje opterećena neprekidnim misaonim tokovima iniciranih spoljašnjim svetom, a više su u kontaktu sa svojom unutrašnjom esencijom.. pa samim tim i izvorom te prave, bezuslovne radosti unutar sebe.

 

[sofija06]

Uglavnom se slažem time što pišeš, mada ima nekih detalja koje vidim drugačije. Da bi se postiglo što bolje razumevanje važno je razjasniti šta se podrazumeva pod pojmovima.

Za mene je svest Jedno koje se sastoji od Troje ili osećanja (duše), uma (misli) i razuma (duha). Svest je živi, neuništivi smisao. Samim tim nije statična nego dinamična. Dinamiku stvara Trojstvo kojim postiže neuništivost, stalni samorazvoj/samousavršavanje i time zadržava karakteritsiku večnog smisla i života. Ni jedno stanje nikada ne nestaje, niti može nestati, pošto se medjusobno održavaju, tranformišu ili prelaze jedno u drugo.

Duša i Duh su nadsvesni, beskonačni potencijali i kao takvi se ne mogu u potpunosti znati u telu, već se uvek delimično realizuju u umu kroz misli.

Nije slučajno što je fizička sfera razjedinjena i što postoji subjektivno-objektivna suprotnost. Jedino tako može doći do interakcije, odnosno promene i razvoja. U Apsolutno Istom je nemoguće. Kao što u ogledalu vidimo svoj fizički odraz tako kroz objektivni, spoljašnji svet razotkrivamo unutrašnji. O tome sam detaljnije pisala u "Subjektivno-objektivna suprotnost."

Deca, naročito predškolska, su prihvaćena, voljena i zaštićena. Nisu opterećena problematičnim svetskim i medjuljudskim odnosima, zdravstvenim i finasijskim brigama itd. Od njih se skoro ništa ne traži pošto su odrasli odgovorni za njih. Nemaju nagomilane traume i loša iskustva koja im otežavaju kontakt sa unutrašnjom esencijom. Zato iz njih brzo i lako zrači unutrašnja radost. Slažem se time.

Misli su sastavni deo procesa rasta i razvoja. Bez njih nema osvešćivanja niti bilo kojeg razumevanja. Normalno je da mala deca, bez obaveza, misle samo na igru, zabavu i da su celim bićem u momentu zadovoljstva. Odrasli imaju teža iskušenja, odgovornosti i obaveze, pa su i njihove misli zrelije i kompleksnije. Medutim, važno je znati da postoji i funkcionalno i disfunkcionalno mišljenje koje treba prepoznati da bi se imala kontrola nad sobom i vlastitim razvojem.

 

[Moje ime je Đurđija]

Onako kako ja uspevam da vidim stvari - sve je Jedno. To Jedno neko naziva svest, neko bog, neko univerzum... ali se svi slažu da ono ne nastaje i ne nestaje, nego prosto jeste... i da se onda manifestuje na najrazličitije načine (što bi odgovaralo onome što ti zoveš "dinamika"). Da li je to oko čega se svi slažemo zaista tako ili nije - ne možemo sa sigurnošću znati.. ali izgleda da je to poslednja granica do koje je spoznaja ljudi uspela da dopre, i za nas (ljude) je to sada tako.

Dakle, sve je Jedno.. jedan ogroman kontinuitet/kontinuum.. a sve podele koje ljudi prave (bilo na trojstvo, bilo na manje ili više komponenti) su veštačke.. i predstavljaju samo način pojedinca da sistematizuje svoje opažaje - kako bi se njima lakše bavio. Nijedna od tih komponenti nije istinska zasebna realnost, odvojena od bilo koje druge.

Kažeš:

Duša i Duh su nadsvesni, beskonačni potencijali i kao takvi se ne mogu u potpunosti znati u telu, već se uvek delimično realizuju u umu kroz misli.

I ja se sa time slažem - samo bih dodala da to jednako važi za baš svaku pojavu koju opazimo. Nijedna pojava se ne može u potpunosti znati -- iz istog razloga iz kojeg:

Nije slučajno što je fizička sfera razjedinjena i što postoji subjektivno-objektivna suprotnost.

-- a taj razlog se tiče samo ograničenosti naših čula i naše svesne pažnje. Fizička sfera nije razjedinjena, nego naša fizička čula ne mogu da opažaju subliminalne stimuluse. Kada u opažanjima stignu do granice ispod ili iznad koje pojava za njih postaje neopažajna - naš um poveruje kako je tu prisutan diskontinuitet. A kada bi mogla da opažaju sve stimuluse, opazila bi da postoji kontinuitet/kontinuum fizičkog sveta, baš kao i nefizičkog. Jer, "fizički svet" i postoji samo zahvaljujući našim čulima koja stvaraju svu tu zbrku. Da nije njih, fizičkog sveta ne bi ni bilo. A to nam onda govori da je fizički svet samo individualni proizvod opažaja čoveka, nipošto nešto što istinski postoji kao nekakva objektivna istina. I on se menja samo time što se menjaju čovekova čula i čovekova pažnja. A promenu čula i pažnje izaziva Jedno.. ili bog.. ili svest.. - u svom neprekidnom plesu.. tokom kojeg stvara i razara svetove.

Eto.. tako moj um to vidi.. a pošto je i on samo ljudski um, ne znači da sam u pravu.

 

[Moje ime je Đurđija]

Ovo me zanima što si rekla:

Medutim, važno je znati da postoji i funkcionalno i disfunkcionalno mišljenje koje treba prepoznati da bi se imala kontrola nad sobom i vlastitim razvojem.

Zašto misliš da je to važno?

 

[sofija06]

Jedno i mnoštvo nije u potpunosti neosnovano. Prisutno je i u prirodi. Navela sam primer semena i cveta. Sve razlike cveta se nalaze unutar semena kao Jedinstvena, sažeta celina za koju je karakteristična pasivnost.

Znači, u semenu ne postoji aktivnost, već intenzitet ili snaga koja, kada dostigne kulminaciju sažimanja, ekspanzira u aktivnost. Zašto? Zato što odvajanjem i individualizacijom svih razlika dolazi do njihove interakcije.

Za aktivnost je potrebno bar dvoje. U Apsolutno Jednom i Istom nema aktivnosti. Postoji samo sažimanje, odnosno porast snage/intenziteta. Ta stanja su komplementarno suprotna, ali se ne mogu odvojiti pošto se medjusobno stvaraju, kao yin and yang. Seme stvara cvet, a cvet seme. Inteniztet prelazi u aktivnost, a aktivnost u intenzitet.
Aktivnošću i ekspanzijom razlika nastaje manifestacija i pojava, a sažimanjem nemanifestovanost.

Što se tiče Trojstva u svesti za to postoji neposredan dokaz u vidu misli, osećanja i razuma. Um je svesni, pojavni nivo. Za njega je karakteristična stalna razloženost i aktivnost misli kojima biće zna sebe kao sebe i postiže razvoj.

Osećanja se doživljavaju kao nerazumljiva, nejasna snaga/intenzitet. Zato i jesu skrivena ili nesvesna. Njihovo središte je nematerijalna duša. Ona je bitak bića. Dok je duša sažeta u tami nesvesnog kao unutrašnja dubina, duh/razum je rasplinuta, nevidljiva eteričnost oko fizičkog tela ili spoljašnji bitak bića koji unosi bistrinu i jasnoću razumevanja. Biće je ono što je realizovano ili što se razvija u fizičkom svetu i telu, dok je bitak njegova esencija ili nematerijalni, nemanifestovani potencijal.

Čula su prijemnici ili početna karika u lancu spoznavanja koja prenose nadražaje/signale/ informacije do mozga i uma gde se sredjuju i osmišljavaju. Opet, opažanje nije moguće u Apsolutno Jednom i Istom, već u razlikama. Slažem se da čula imaju granicu opažanja i da ne mogu opaziti nematerijalne, bezoblične entitete. Medjutim, bez čula ne bilo nikakvog opažanja i prenosa signala, a time ni spoznaje i razumevanja. Ono što fascinira je smišljena organizovanost i struktura tela. To samo po sebi govori o višoj svesti iznad nas, a ne o besmislenom slučaju.

Zašto misliš da je to važno?

Važno je i za mentalno i fizičko zdravlje, jer dugotrajno, disfunkcionalno mišljenje ne prouzrokuje samo anksioznost, strahove, iracionalnost, kao i reaktivno, štetno ponašanje i aktivnosti, nego dovodi i do fizičkih promena u telu i mozgu.

 

[Moje ime je Đurđija]

Jedno i mnoštvo nije u potpunosti neosnovano. Prisutno je i u prirodi. Navela sam primer semena i cveta. Sve razlike cveta se nalaze unutar semena kao Jedinstvena, sažeta celina za koju je karakteristična pasivnost.

Znači, u semenu ne postoji aktivnost, već intenzitet ili snaga koja, kada dostigne kulminaciju sažimanja, ekspanzira u aktivnost. Zašto? Zato što odvajanjem i individualizacijom svih razlika dolazi do njihove interakcije.

U semenu postoji aktivnost, samo nije vidljiva golim okom. To je ono što sam rekla iznad: aktivnost Jednog/celine stalno postoji... a sva "diferencijacija" koju mi opažamo se dešava tek kada "kondenzacija"/materijalizacija (mislim da je to ono što ti zoveš "sažimanje") pojave postane tolika da je za naša čula opažajna. To što je mi ne opažamo pre toga nikako ne znači da ona ne postoji.. nego samo da je mi ne opažamo. Ako upotrebimo neko tehološko pomagalo, opazićemo mnoge stvari za koje smo pre toga mislili da ne postoje, da nisu ili da su deo "statičke celine".

Sve je do igre naše percepcije.

Za aktivnost je potrebno bar dvoje.

Sa time se ne bih složila. Mislim da je za aktivnost dovoljno jedno.. ali da je za opažanje aktivnosti neophodno makar dva - kako bi mogla da se napravi komparacija jednog vs. drugog, tj. prethodnog i sadašnjeg stanja.. i tako primeti aktivnost - od strane posmatrača. Za samu aktivnost je dovoljan samo onaj jedan, ko tu aktivnost izvodi/vrši.

Osećanja se doživljavaju kao nerazumljiva, nejasna snaga/intenzitet. Zato i jesu skrivena ili nesvesna.

Sa ovim se isto ne bih složila, jer postoje ljudi koji su veoma svesni svojih osećanja i čak svojevoljno rukuju sa njima.. kao i oni koji to nisu bili ili umeli, pa su naučili. Osećanjima se već dugo manipuliše i medikamentima ili raznim vrstama opijata - ne mislim samo na droge, nego i na TV, seks, adrenalinske sportove, itd. Svako ko se detaljnije udubi u istraživanja pravilnosti kako njegovo telo reaguje može da napravi lep sistem navigacije svojih osećanja.. i da živi upravo ona koja najviše voli.

Biće je ono što je realizovano ili što se razvija u fizičkom svetu i telu, dok je bitak njegova esencija ili nematerijalni, nemanifestovani potencijal.

Da, postoji uvek deo iskorišćenog/manifestovanog i deo neiskorišćenog/nemanifestovanog potencijala, a koji može i ne mora da se manifestuje tokom razvoja.

Opet, opažanje nije moguće u Apsolutno Jednom i Istom, već u razlikama.

Fizičkim čulima nije moguće.. ali nefizičkim je moguće. Kako bi inače znali sve ovo o čemu ti i ja sada pričamo, da to nismo opazili unutar i oko sebe?

Ono što fascinira je smišljena organizovanost i struktura tela. To samo po sebi govori o višoj svesti iznad nas, a ne o besmislenom slučaju.

Slažem se.

Važno je i za mentalno i fizičko zdravlje, jer dugotrajno, disfunkcionalno mišljenje ne prouzrokuje samo anksioznost, strahove, iracionalnost, kao i reaktivno, štetno ponašanje i aktivnosti, nego dovodi i do fizičkih promena u telu i mozgu.

Razumela sam na šta misliš, i slažem se i sa time. Hvala na odgovoru.

 

[sofija06]

Prisutna je tendencija da ono što se dugo ponavlja i što je poznato poprimi obeležje istine, dok se novi uvidi podozrivo posmatraju. Svesna sam da je ovo što pišem drugačije i protivno opšteprihvaćenom mišljenju i da će se najverovatnije posmatrati sa nevericom. Medjutim, smatram da je razmena mišljenja korisna i plodonosna, jer ubaci novi element i drugačiju perspektivu koja podstakne na dublje razmišljane i otvori nove vidike i mogućnosti.

Zato mi je drago da daješ svoj doprinos i predstavljaš svoje vidjenje. Uspešnost konverzacije zavisi i od toga koliko su sagovornici u stanju da privremeno potisnu svoja uverenja, odnosno da se otvore za novi i drugačiji pogled koji im se predstavlja, u pokušaju da ga shvate, a potom nepristrasno uporede svojim; da sagledaju prednosti i nedostatke i jednog i drugog.

Vidimo neke stvari drugačije i to je ok. Kada završim iznošenjem ove knjige izložiću još dve: "Trojstvo Univerzuma" i "Putovanje". Nadam se da će u njima jasnije i detaljnije biti obrazloženo ovo o čemu sada govorimo.

Postoji realizovana, manifestovna pojava i nerealizovani, nemanifestovani potencijal koji je suština pojave. Potencijal se realizuje tako što um, kao svesni aktivni nivo stupi u kontakt sa tim potencijalom. Tek tada potencijal iz mirnog, nemanifestovanog stanja prelazi u aktivno. Osećanja se ne mogu znati bez uma. Najpre se oseti intenzitet, snaga osećanja, da bi se odmah potom pojavile misli kojima tumačimo i postajemo svesni onoga što osećamo, a potom odlučujemo šta da radimo time i kako da se ponašamo.

Naša tela i čula su konstruisana i predispozirana za život i opstasnak u fizičkom svetu. Zato je razumlljivo što opažaju samo materijalno-energetske oblike, a ne svest ili bezoblični entitet. O "šestom čulu" ili vančulnoj percepciji sam pisala u prvom naslovu "Odredjivanje postojanja", pa ne bih opet o tome.

 

[Moje ime je Đurđija]

Pa ljudi su skloni da nešto opaze.. onda izgrade čitavu priču oko toga.. i onda se zaljube u tu svoju priču. Tome su naročito skloni oni koji su udaljeni od svoje stvarne esencije.. - oni svoj identitet ("ko/šta sam ja") povežu sa nekim od svojih misaonih konstrukata.. i onda se vežu za svoju priču do te mere da je brane i životom.

Nije li to baš zanimljivo.. to poistovećivanje čoveka sa svojim umom?

Lep pozdrav, Sofija!

 

[sofija06]

Pozdrav Đurđija i sve najbolje! Imaš pravo na svoje mišljenje.

 

[Moje ime je Đurđija]

Hvala na lepim željama, Sofija.
A razume se da imam pravo na svoje mišljenje - pa ako ga imaju svi ljudi, zašto ne bih i ja?! (Ima ona jedna narodna izreka koja mi se jako dopala, kada je reč o mišljenju.. ona kaže da je mišljenje kao i du*pe - svi ga imaju! A zar nije upravo tako?!! )

Ali meni se jako dopalo ono kako si objasnila razliku između funkcionalnog i disfunckionalnog mišljenja, u odnosu na to kako se ono odražava na zdravlje. Pa sad tu onda imamo zdravlje pojedinca i zdravlje grupe.. nacije.. itd. Ja znam da ljudi mnogo vole svoja mišljenja (kao što sam navela u postu iznad) i stoga zaista jako retko ulazim u debate - jer većinu ljudi pogađa kada se ne složimo sa onim što oni misle.. a ja mnogo ne volim da uzrokujem u ljudima bol. Ali ako je neko mišljenje disfunkcionalno (za zdravlje grupe ili nacije), onda uđem u debatu.

Recimo, tvoje mišljenje: da je sve Jedno.. da se iz Jednog razvija sve ostalo.. da je Jedno samo po sebi neaktivno.. da je za svaku aktivnost potrebno bar dva.. - po meni ima puno kontradikcija. Ako je Jedno potpuno neaktivno, onda ono ne bi moglo da stvori ništa (jer je stvaranje aktivnost, a ono je potpuno neaktivno).. a ako mu za aktivnost treba još neko ili nešto - onda nije sve Jedno.. i postavlja se pitanje: odakle dolazi to drugo, koje Jednom omogućava aktivnost. A onda opet novo pitanje: gde, u čemu su ili odakle potiču i to Jedno (nekativno) i to Drugo (koje mu omogućava aktivnost)? U čemu su sadržani i šta ih je iznedrilo? Ali to su sve samo igre misli.. (i tvoje i moje - da ne bude zabune).. moja najbolja drugarica voli da kaže "intelektualna onanija" .. i meni je zaista svejedno šta po tom pitanju ljudi pišu.

Međutim, tvoje mišljenje da su emocije nešto nedokučivo i da one dolaze nama je nešto što imam želju da obaram, jer je i (1.) netačno.. i (2.) disfunkcionalno - narušava zdravlje pojedinca i grupe dajući im dezinformaciju da su njihova emotivna stanja zadata višom tajanstvenom silom i, kao takva, van moći njihove kontrole. A već se odavno zna da ne dolaze emocije nama, nego mi idemo njima.. i o tome ima puno radova (i više i manje stručnih, te lakše ili teže razumljivih).. - samo ih treba izučiti. Mnogi ljudi su jako loše ovih dana, neki čak na ivici suicida, i postavke takvog tipa kako ih ti nudiš ih mogu gurnuti preko granice bez ikakve potrebe.

Emocije su reakcija našeg tela, naučene su tokom odrastanja treningom, podložne su rukovanju i manipulaciji.. i svako može da sebe re-istrenira da oseća šta god poželi... a time i značajno popravi svoj život.

I to nije "moje mišljenje", Sofija, nego pragmatički dokazana činjenica. (Baš kao i to da seme nije u stanju totalnog mirovanja - pa čak ni kada "spava".. ali to je manje kardinalna dezinformacija , zapala mi je za oko samo zato što jako volim biljke.. mislim da sam u prethodnom životu sigurno bila Ent ).

Eto, samo zbog toga bih te zamolila: da u okviru izlaganja o osećanjima koriguješ svoje izjave - bez obzira na tvoju želju da tvoj rad da svetu neko novo unikatno viđenje - a zarad dobrobiti mnogih ljudi koji će to čitati. Naravno, to te ne obavezuje da to i uradiš.. samo je moja molba.

Ove druge stvari su nevažne.. možemo o njima ćaskati uz kafu..

 

[sofija06]

Đurđija, ne smeta mi što se neko ne slaže mojim mišljenjem niti mi to pričinjava bol. Naprotiv, zahvalna sam ako mi se argumentovano ukaže na neku grešku i nedoslednost. Smatram to dobitkom, a ne gubitkom.

Unela si previše projekcije u ono što sam napisala tako da je dosta toga pogrešno protumačeno. U ranjim tekstovima sam obrazložila zašto smatram svest trećim entitetom u univerzumu koji je komplementarno suprotan materiji i energiji.

Materija i energija imaju oblik. Njima nastaje pojava fizičkog univerzuma. Svest je bezoblična. Zato je nevidljiva u fizičkom svetu. Medjutim, ona je inteligentni život ili suština iza materijalno-energetske pojave.

Tri osnovne pojave u univerzumu su tama, svetlost i eterična praznina. One ne nastaju slučajno. Svest nema oblik, ali ima različita stanja: osećanje, misao, razum. Ta stanja se medjusobno stvaraju i prelaze jedno u drugo stvarajući pokret "disanjem" ili sažimanjem i širenjem. Moment njihovog jedinstva i susreta je svesna celovitost Jedno/Bog ili ultimativna svest iza fizičkog. Da si pažljivije čitala u "Pojava i Suština" je navedeno:

"Dakle, u duhovnoj, suštinskoj sferi univerzuma je jedinstvo svesti koje ima punoću smisla i mira. Pod tim jedinstvom ili Jednim se podrazumeva Bog. Bog je nemanifestovano mirovanje u večitom kretanju. Početak i kraj, izvor i ušće svih aktivnosti, izdvojenosti i suprotnosti. Iz te punoće se izdvajaju različite individualnosti koje prolaze kroz materijalnu fazu razvoja da bi postigle drugačiji smisao prilikom povratka. Time Bog produbi savršenost. Zbog toga je uvek apsolutno isti, tj. savršen i miran. Ali, to savršenstvo nije nikada isto pošto se osmišljava kroz stalni priliv i odliv razlika tako da se stalno menja. To ga čini apsolutno živim, postojećim i sveprisutnim. Uvek je isti i miran u suštini, a različit i aktivan u pojavi." Kasnije ću to detaljnije objasniti.

Svest u fizičkom svetu je razjedinjena kroz mnoštvo različitih tela. Time je došlo do nastanka i interakcije protivrečnih nagona, osećanja i misli. To stvara stalnu promenu/aktivnost kojom se postiže razvoj. Osećanja su nesvesna sve dok ih nešto spolja ne aktivira. Tada se pojave i u kontaktu s umom prelaze u misli stvarajući percepciju. U zavisnosti od vrste osećanja zavise i misli.

Niži, destruktivni nagoni stvaraju zablude i disfunkcionalno mišljenje. Za funkcionalno je potrebna svesna celovitost. Izmedju osećanja i misli postoji stalna veza i tranformacija. Ne može se pojaviti ni jedno osećanje, a da ne stvori misli i obrnuto. Kada se to zna lakše se može upravljati mislima i osećanjima i biti odgovoran za njih.

Nastojanje da diktiraš šta i kako trebam pisati ukazuje na kontrolu i anksioznost. To obično nastane usled uticaja Polusvesnog ega i latentne egocentričnosti. Stekne se uvrenje da se postigla potpuna osvešćenost, eliminacija ega i savršeno razumevanje. Ne ostavlja se mogućnost da se možda i greši i da se neke stvari mogu pogrešno interpretirati.

Nedostaje fleksibilnost da se otvori ka drugačijem shvatanju. Istina postaje samo ono što se misli. Medjutim, paradoks je u tome što se um i mišljenje smatra preprekom osvešćivanja. Rešenje se pronalazi stvaranjem iluzije da je vlastito mišljenje neka vrsta nepogrešivog otkrovenja koje se postiže nezavisno od misli ili iznad njih, dakle drugačije od ostalih, pa je mišljenje drugih uvek inferiorno i neosvešćeno.

Ne mislim da si loša osoba ili da nisi inteligentna. Naprotiv, imam utisak da si inteligentna, ali da takvim stavom ne možeš ići dalje. Moji postovi neće nikome naneti štetu ako se pravilno interpretiraju, pa nema potrebe za brigu. Ne tvrdim da imam sve odgovore, da sam sveznajuća i da ne postoji mogućnost da grešim.

Dobro je postaviti pitanja i proveriti da li se ispravno tumači napisano pre donošenja zaključaka. Napisala sam ovo u najboljoj nameri. Medjutim, znam da od tebe zavisi kako ćeš to shvatiti. Projekcije unose nesporazum, pometnju i degradiraju korespodenciju. U takvim slučajevima je bolje da je nema, nego da se svede na nedoličnu prepisku. Ja u tome sigurno neću učestvovati.

 

[Moje ime je Đurđija]

Evo, vidi:

Za mene je svest Jedno koje se sastoji od Troje ili osećanja (duše), uma (misli) i razuma (duha)

Osećanja se doživljavaju kao nerazumljiva, nejasna snaga/intenzitet. Zato i jesu skrivena ili nesvesna.

opažanje nije moguće u Apsolutno Jednom i Istom

Sve razlike cveta se nalaze unutar semena kao Jedinstvena, sažeta celina za koju je karakteristična pasivnost.

Znači, u semenu ne postoji aktivnost

Za aktivnost je potrebno bar dvoje. U Apsolutno Jednom i Istom nema aktivnosti.

Jesu li to, Sofija, "moje projekcije".. ili su tvoje reči?

-

A sad vidi ove moje reči:

Eto, samo zbog toga bih te zamolila: da u okviru izlaganja o osećanjima koriguješ svoje izjave - bez obzira na tvoju želju da tvoj rad da svetu neko novo unikatno viđenje - a zarad dobrobiti mnogih ljudi koji će to čitati. Naravno, to te ne obavezuje da to i uradiš.. samo je moja molba.

I pogledaj svoj odgovor na njih:

Nastojanje da diktiraš šta i kako trebam pisati ukazuje na kontrolu i anksioznost.

Jesu li to u njemu moje reči.. ili je tvoja projekcija?

I onda lepo reci - koja od nas dve čita onako kako je napisano i to (tako kako je napisano) i prihvata.. a koja od nas dve projektuje sebe?



I na kraju ispada da samo neko ko se 100% slaže sa svim tvojim stavovima (jer ja sam se složila sa većinom, ali ne sa svime ) može da napreduje, a ako se slaže sa manje od toga - ne može? Evo, vidi - opet tvoje vlastite reči:

Ne mislim da si loša osoba ili da nisi inteligentna. Naprotiv, imam utisak da si inteligentna, ali da takvim stavom ne možeš ići dalje.

Znači, nebitno je i to što sam dobra osoba i to što sam inteligentna - ključno za moje dalje nenapredovanje je to što se moj stav suprotstavlja tvom? Pa, eto, reci ti sama - da li je to istina? A ako nije, zašto onda imliciraš takve stvari?
Nadam se da ne radiš kao prosvetni radnik u nekoj školi.. ili da makar ne sufliraš i deci takve stvari... jer i to, da nema napretka za ljude koji misle drugačije od tebe, uopšte nije tačno. To je takođe disfunkcionalno mišljenje (šteti zdravlju i pojedinca i grupe).. pa eto, i to te molim da promeniš. I opet ne znači da moraš to da uradiš, i ne komandujem ti ništa, samo te molim.

Joj, Sofija, Sofija..

 

[sofija06]

Djurdija, prepiska je dobila ton nadmetanja pod plaštom ljubaznosti. Moje izjave su se počele pogrešno tumačiti. Ne znam da li zbog nerazumevanja ili namerno? To uvek degradira i sagovornike i diskusiju i kada dodje do toga ne želim da učestvujem u njoj.

U konstruktivnoj razmeni mišljenja nema rivalstva, već postoji timsko zalaganje da se što bolje razjasni neka tema. Jedan od uslova za to je i nastojanje da se pravilno interpretira sagovornikovo stanovište, a ne da se proizvoljno tumači. Na to sam ti nastojala skrenuti pažnju.

Možda je u pitanju samo bujna mašta? Ne bih htela da budem nepravedna ili gruba. Ali, ne znam kako da protumačim ovaj tvoj stav i paniku za nešto što nisam nigde napisala i mislila, a iz čega si napravila čitavu priču:

Međutim, tvoje mišljenje da su emocije nešto nedokučivo i da one dolaze nama je nešto što imam želju da obaram, jer je i (1.) netačno.. i (2.) disfunkcionalno - narušava zdravlje pojedinca i grupe dajući im dezinformaciju da su njihova emotivna stanja zadata višom tajanstvenom silom i, kao takva, van moći njihove kontrole. A već se odavno zna da ne dolaze emocije nama, nego mi idemo njima.. i o tome ima puno radova (i više i manje stručnih, te lakše ili teže razumljivih).. - samo ih treba izučiti. Mnogi ljudi su jako loše ovih dana, neki čak na ivici suicida, i postavke takvog tipa kako ih ti nudiš ih mogu gurnuti preko granice bez ikakve potrebe.

Napisala sam nejasno i nerazumljivo, a ne nedokučivo. To nije isto. Takodje, nigde nisam pomenula da su emotivna stanja zadata višom silom, već da su urodjenja i stečena (Polusvesni ego) i da se aktiviraju spoljašnjim nadražajima. Misli i osećanja se ne mogu razdvojiti. Uvek idu zajedno jer su suprotne strane istog novčića. Oboje je neophodno da bi se dobilo razumevanje.

Osećanja prelaze u misli, a misli u osećanja. Osećanja su sažete misli koje u kontaktu s umom ekspanziraju, razjedinjavaju se i individualizuju i time stvaraju misaonu aktivnost. Tako iz nesvenog prelaze u sveno i postaju razumljiva. Frojd je, takodje, pisao o sposobnosti svesti da se sažima. Intenzitet/snaga i aktivnost su suprotna stanja. Intenzitet se stvara sažimanjem razlika, a aktivnost njihovom ekspanzijom ili razlaganjem.

da je sve Jedno.. da se iz Jednog razvija sve ostalo.. da je Jedno samo po sebi neaktivno.. da je za svaku aktivnost potrebno bar dva.. - po meni ima puno kontradikcija. Ako je Jedno potpuno neaktivno, onda ono ne bi moglo da stvori ništa (jer je stvaranje aktivnost, a ono je potpuno neaktivno).. a ako mu za aktivnost treba još neko ili nešto - onda nije sve Jedno.. i postavlja se pitanje: odakle dolazi to drugo, koje Jednom omogućava aktivnost. A onda opet novo pitanje: gde, u čemu su ili odakle potiču i to Jedno (nekativno) i to Drugo (koje mu omogućava aktivnost)? U čemu su sadržani i šta ih je iznedrilo?

Mnoge religije i duhovna učenja navode da je Jedno, Jedna svest ili nevidljiva, nefizička sfera iza fizičkog univerzuma. Hrišćanstvo o tome govori kao Jednom Bogu i Svetom Trojstvu. Trojstvo je osećanje, misao, razum, a bog njihovo jedinstvo. To je osnova svega. Iz toga sve nastaje i tome se sve vraća. Osećanje, kao i misao i razum su sami po sebi moćni, ali ne kao Jedno koje je njihovo jedinstvo. Tim jedinstvom se ništa ne može porediti, niti se može razumeti.

Dakle, Jedno je ultimtivna realnost, vrhunski život i smisao koji ima stalnu tendenciju promene. Jer, ono što se ne razvija i ne osmišljava nije život ni smisao. Jedno je neuništivo zbog sposobnosti transformacije kroz stalno sažimanje i širenje. Tim procesom stvara Trojstvo ili dušu, duh i misao, što ću u kasnijim postovima objasniti.

Ukoliko nastaviš donositi svojevoljne zaključke na neke moje izjave i praviti od toga priču koja nema nikave veze onim što sam rekla i zamoljavaš me da to ispravljam, onda nema svrhe da nastavljamo diskusiju. Samim tim, što me zamoljavaš da pišem ono što ti smatraš tačnim govori da ne uvažavaš drugačija mišljenja pošto jedino svoje smatraš ispravnim.

Nadam se da ne radiš kao prosvetni radnik u nekoj školi.. ili da makar ne sufliraš i deci takve stvari... jer i to, da nema napretka za ljude koji misle drugačije od tebe, uopšte nije tačno. To je takođe disfunkcionalno mišljenje (šteti zdravlju i pojedinca i grupe).. pa eto, i to te molim da promeniš.

 

[Moje ime je Đurđija]

Probaću prvo da objasnim terminologiju za koju si me pitala, za "neodkučivo" i "zadata višom silom":

Napisala sam nejasno i nerazumljivo, a ne nedokučivo. To nije isto.

Takodje, nigde nisam pomenula da su emotivna stanja zadata višom silom, već da su urodjenja i stečena

Tvoje rečenice glase ovako:

Za mene je svest Jedno koje se sastoji od Troje ili osećanja (duše), uma (misli) i razuma (duha).

Duša i Duh su nadsvesni, beskonačni potencijali i kao takvi se ne mogu u potpunosti znati u telu

Pošto si u prvoj navedenoj rečenici dušu izjednačila sa osećanjima - druga rečenica onda kaže da se "Duša (dakle, osećanja) kao takva ne mogu u potpunosti znati u telu". Izraz "nedokučivo" znači što i složenica "ono što se ne može u potpunosti znati", pa sam u svom odgovoru tebi upotrebila taj izraz zato što je kraći i jednostavniji za pisanje od navedene složenice.

Pošto si u prvoj navedenoj rečenici takođe rekla da su Duh i Duša (osećanja) deo Jednog.. a u svojim ranijim objašnjenjima da je Jedno, Bog.. i pošto se u narodu Bog naziva "viša sila", u svom odgovoru sam upotrebila taj izraz, jer su sve to sinonimi.
A pošto si rekla da su osećanja urođena:

Takodje, nigde nisam pomenula da su emotivna stanja zadata višom silom, već da su urodjenja

a "urođena" znači da su nam "data rođenjem = bez naše volje" = zadata.
Dakle, da sumiram sve zajedno: Duša (= osećanja) nam dolaze od Jednog (= više sile) kao urođena (= zadata).
Šta tu nije tačno ponovljeno ono što si ti rekla, samo drugim sinonimima?
Da li su znaci jednakosti ispravno dati ili imaš primedbe na njih?

I ništa od toga što sam pisala nisam pisala da bih se takmičila sa tobom - naprotiv - pisala sam radi sinergije različitosti, koja je toliko često veličanstvenija od jednog samog. Ja volim tvoja pisanja i to sam ti nedvosmisleno i rekla. Imaš mnogo dobrih uvida i izuzetno lepo ih verbalizuješ. I uglavnom se slažem sa onim što pišeš, i na to ne komentarišem. Napisala sam ono što vidim drugačije od tebe jer sam mislila da će najpre tebi biti interesantno (rekla si da voliš to), a onda i drugim ljudima koji će to čitati i imati različite perspektive.

Na temi o osećanjima insistiram samo zato što nisi u pravu u vezi sa time. Evo i sada kažeš:

Misli i osećanja se ne mogu razdvojiti.

I time negiraš gomile ljudi koji mogu to da urade. Kao da tvrdiš da se leva noga ne može razdvojiti od desne, samo zato što ti to ne možeš i ne znaš nikoga ko može. I to što sam ti rekla nije nešto što sam "puno puta ponavljala pa tako sebe ubedila u to", nego lično znam puno takvih primera i tako znam da je to tačno. Ako bi razgovarala sa takvim ljudima, oni bi ti rekli da nije uvek nužno ni ono što si napisala: da se javi najpre emocija, pa potom misao (kojom se emocija tumači), nego da biva i obrnuto: da se mislima može svesno i samovoljno stvoriti emotivno stanje koje do tada nije bilo osetno, pa čak ni samo u najavi. Ali tebi je lakše da mi napišeš niz ličnih epiteta nego da me pitaš više o tome.. i tu si me prilično razočarala.

Što se tiče analiza moje ličnosti - one su klasično skretanje teme ad hominem radi bega od diskusije na temu.. ali mi to ne smeta. Ako su ti potrebne, izvoli. Međutim, istinski mislim da podudaranje stavova ljudi nije uslov za bilo čiji napredak i čvrsto verujem da tako misliš i ti, pa sam te zavitlavala zbog toga što si napisala - da sa takvim mojim stavom za mene nema napretka.. iako sam i inteligentna i dobra.
A gde bi uistinu bilo čovečanstvo, da svi nosimo iste misli u glavi?

Takođe, ja vidim mnogo kontradiktornosti u tvojim iskazima, pa čak i u jednoj istoj rečenici. Na njih sam pokušala da ti ukažem (i ima ih još koje nisam stigla) - ne da bih se takmičila sa tobom, nego kao feedback jednog čitaoca. Na tebi kao autoru bi bilo, kao i uvek, da li ćeš poželeti izmene u izlaganjima ili ne. Kada ja pišem, volim da dobijam takve napomene i zahvalna sam na njima. Ne teram ljude koji odvoje svoje vreme da mi ih daju da pišu Rat i Mir objašnjavajući šta su kojim pojedinačnim i opštepoznatim izrazom hteli da kažu.

Ali pošto nam je konverzacija pošla tokom i tonom kakvim je pošla, odustala sam od toga.. - lepše i lakše mi je da te samo čitam u tišini, kao i do nedavno.
A mislim da je i tebi tako lakše.

Lep pozdrav, Sofija!

 

[sofija06]

Đurđija, tema o kojoj pišemo je veoma kompleksna jer obuhvata dosta pojava i detalja koji su medjusobno isprepleteni, a koji se ne mogu odjednom izreći i objasniti, već se moraju nit po nit izvlačiti kao u zamršenom klupku.

Mislila sam da si čitala moje ranije tekstove i da će ti biti jasno kada upotrebim neke izraze radi pojednostavljivanja i što boljeg razumevanja. Zabunu može uneti i terminologija pošto različita duhovna učenja drugačije interpretiraju iste pojmove.

Ranije sam napisala, a to ću kasnije još detaljnije obrazložiti, da svest ljudi ima tri nivoa, a ne samo dva. Obično se govori o svesnom i podsvedsnom. Ja nisam jedina koja smatra da svest pored svesnog i podsvesnog ima nadsvesno. (Za nadsvesno se koristi i termin supersvesno.) Jung je pisao i o kolektivnom nesvesnom. E, sad šta je svesno, a šta podsvesno i nadsvesno?

Svesno je um i misli. Podsvesno su osećanja. Osećanja se obično asociraju sa dušom. Zato sam upotrebila taj termin da bi pojednostavila. Ranije sam objasnila da postoje komplementarno suprotna osećanja mržnja, bes, zavist, ljubomora itd. kao i ljubav, plemenitost, velikodušnost itd.

Destruktivna osećanja su sfera podsvesnog ili Telesne svesti i Polusvesnog ega, dok su konstruktivna nadsvesna ili duša. Duša je najdublje osećanje, tj. živa ljubav. To znači da nije statična nego dinamična. Uvek se produbljuje ili postiže drugačiji intenzitet.

Duh je razum. Duša i duh su nadsvesni (nisu svesni, već su iznad uma) tako da predstavljaju nerealizovani, nemanifestovani, konstruktivni potencijal svesnog nivoa, odnosno uma i misli. Um u kontaktu s dušom oseti ljubav, a u kontaktu s duhom/razumom dobija uvid u moralne zakonitosti kroz savest. Zato skoro sve religije ističu značaj ljubavi i savesti za duhovni razvoj.

Um vrši interakciju i sa nadsvesnim i podsvesnim. Kada ostaje samo pod dominacijom podsvesnog tada nema svesne celovitosti, a time ni punog razumevanja. Zato se u mržnji, besu čine nerazumne ili nedovoljno promišljene stvari. Mišljenje postaje ograničeno i kruto. Nema fleksibilnosti, već se izgubi u onome što se misli. To postaje jedina istina. Zato dodje do disfunkcionalnog mišljenja.

Duša i duh su bitak ili suština svesti. Biće, o kojima Frojd i Jung obično govore kao ličnosti, se razvija u svesnom nivou ili umu. Biće ima samosvest. Zna sebe kao Ja/ego. To mu omogućava da ima interakciju sa spoljašnjim svetom. Zato sam i rekla da je neophodna razlika ili suprotnost da bi došlo do aktivnosti ili razvoja. Jer, ako biće nije svesno sebe ne može biti svesno ni sveta oko sebe, pošto ga spoznaje kroz sebe.

Kada biće u umu uspostavi kontakt s dušom i duhom (svojim bitkom) postaje celovito. Mišljenje postaje funkcionalno, introspektivno, dubokomisleno, reflektivno i fleksibilno. Osoba zna da misli pošto može posmatrati svoje reakcije i misli iz podsvesnog, razumeti ih prevazići tako što se opredeli za savest i poštene, pravedne aktivnosti. Ne ograniči se samo sobom i vlastitim, sebičnim interesom i sujetom nego uzme u obzir/razmatra i interese drugih, kao i njihova osećanja i stavove. Dakle, proširi svesnost/razumevanje i dobije potpuniju sliku i utrašnjeg i spoljašnjeg sveta.

U tome se i sastoji proces osvešćivanja. On nikada nije završen dokle god smo ovde, jer se biće uvek razvija kroz svoj beskonačni potencijal kada dolazi u konatkt s dušom i duhom. To mora činiti u svakoj situaciji, a ne samo jednoj. Ako nema kontakt s njima, tada ne oseća ni ljubav, ni savest već ostaje samo pod dominacijom nižih, sebičnih nagona. Naročito je prisutno kod psihopata koji postanu proračunati i beskrupulozni.

Uz takvu proračunatost se često koristi i termin hladnoskrvnost. Time se ističe da nedostaju dublja osećanja. Iako izgleda da takva osoba nema i ne oseća nikakva osećanja njeno mišljenje se rukovodi i ostaje pod uticajem nižih nagona, odnosno nema duhovni uvid tako da sve svodi samo na ovo ovde i sada ili fizicko.

Ranije sam takodje pisala da fizički univerzum nije jedina sfera, već da iza nje postoji nefizička, nevidljiva duhovna sfera koja nema oblik ili pojavu, tako da je nazivamo nepostojanjem i shvatamo kao ništa. Medjutim, upravo je ta sfera suština fizičke. U nefizičkoj je svest Jedan život/smisao koji disanjem ili istovremenim sažimanjem i širenjem, spajanjem i razdvajanjem, ulaskom i izlaskom iz sebe stvara Trojstvo. Ulazeći u sebe se sažima i postaje duša, ali time istovremeno izlazi iz sebe kao duh.
To ću kasnije objasniti i nadam se da će uneti više razumevanja. Zabunu može uneti i to što svest u fizičkoj dimenziji nije isto što i svest u nefizičkoj. Svest u fizičkoj je razjedinjena kroz tela. Otuda može izgledati kao kontradiktornost.

U ovoj izjavi, opet, vadiš iz konteksta moje reči i nepravilno ih tumačiš. Izvadila si moju rečenicu "Misli i osećanja se ne mogu razdvojiti." i na to komentarisala:

I time negiraš gomile ljudi koji mogu to da urade. Kao da tvrdiš da se leva noga ne može razdvojiti od desne, samo zato što ti to ne možeš i ne znaš nikoga ko može. I to što sam ti rekla nije nešto što sam "puno puta ponavljala pa tako sebe ubedila u to", nego lično znam puno takvih primera i tako znam da je to tačno. Ako bi razgovarala sa takvim ljudima, oni bi ti rekli da nije uvek nužno ni ono što si napisala: da se javi najpre emocija, pa potom misao (kojom se emocija tumači), nego da biva i obrnuto: da se mislima može svesno i samovoljno stvoriti emotivno stanje koje do tada nije bilo osetno, pa čak ni samo u najavi. Ali tebi je lakše da mi napišeš niz ličnih epiteta nego da me pitaš više o tome.. i tu si me prilično razočarala.

Očigledo je da nisi pažljivo čitala, posto sam jasno rekla

Osećanja prelaze u misli, a misli u osećanja.

Zato ne razumem zašto si napisala

Ako bi razgovarala sa takvim ljudima, oni bi ti rekli da nije uvek nužno ni ono što si napisala: da se javi najpre emocija, pa potom misao (kojom se emocija tumači), nego da biva i obrnuto: da se mislima može svesno i samovoljno stvoriti emotivno stanje koje do tada nije bilo osetno, pa čak ni samo u najavi.

I leva i desna noga pripadaju istom telu i oboje služe za hodanje, kao što i misli i osećanja pripadaju istoj svesti da bi se postiglo razumevanje. Svako ima svoiju funkciju i svrhu u tom procesu. Ne razumem ni ovi izjavu

I to što sam ti rekla nije nešto što sam "puno puta ponavljala pa tako sebe ubedila u to",

Stavila si pod navodnike reči kao da sam ih ja izrekla, iako to nisam nigde pomenula niti napisala. Naprotiv, više liči na ono što si ti insuirala o meni

Pa ljudi su skloni da nešto opaze.. onda izgrade čitavu priču oko toga.. i onda se zaljube u tu svoju priču. Tome su naročito skloni oni koji su udaljeni od svoje stvarne esencije.. - oni svoj identitet ("ko/šta sam ja") povežu sa nekim od svojih misaonih konstrukata.. i onda se vežu za svoju priču do te mere da je brane i životom.

Nije li to baš zanimljivo.. to poistovećivanje čoveka sa svojim umom?

Lep pozdrav, Sofija!

To su elementi koji umesto jasnoće unose nepotrebnu pometnju i kojom se gubi vreme kao što se degradira i prepiska i sagovrnici.

 

[Moje ime je Đurđija]

Nisi to nigde pomenula niti napisala? Evo, vidi:

Prisutna je tendencija da ono što se dugo ponavlja i što je poznato poprimi obeležje istine, dok se novi uvidi podozrivo posmatraju. Svesna sam da je ovo što pišem drugačije i protivno opšteprihvaćenom mišljenju i da će se najverovatnije posmatrati sa nevericom.

To si napisala kao odgovor na moj post u kojem se po prvi put nisam samo divila tvojim pisanjima, nego sam iznela i svoja neslaganja. Dakle, jesi to napisala... a sada još samo preciziraj ti sama: na koga si tu tačno mislila - kod koga je prisutna ta tendencija? Jesi li mislila, kod mene (što sada negiraš).. kod svih ljudi generalno (a što onda opet uključuje i mene).. ili samo kod tebe (to bi bila jedina opcija koja ne bi uključivala i mene)? Na koga si mislila? Ja sam pretpostavila da se odnosilo na mene, zato sam upotrebila onaj navod, ali možda sam tu pogrešila? Eto, reci mi ti sada: jesi li mislila samo na sebe, da je samo kod tebe prisutna ta tendenicja? Ili si ipak mislila na mene?

Kako god - zašto onda sada pišeš ovo:

Stavila si pod navodnike reči kao da sam ih ja izrekla, iako to nisam nigde pomenula niti napisala. Naprotiv, više liči na ono što si ti insuirala o meni

Kako nisi.. kada vidiš da jesi?

Najlepše te molim, da prestaneš da me citiraš sa negiranjima tvojih napisanih iskaza, jer valjda već shvataš da sam veoma pažljiv čitalac i maksimalno korektan i argumentovan sagovornik. Zaista me zamara to što radiš - oduzima mi vreme da ti odgovaram na to što me pitaš, a imam puno bolje i zanimljivije načine da to vreme koristim. Odgovarala sam ti do sada samo zato što sam te poštovala - na osnovu onoga što sam mislila o tebi da znaš, na osnovu tvojih pisanja. Ali si me u našoj komunikaciji sasvim demantovala u pogledu toga. Umotavaš se kao mačak u kučine i radiš zamene teza iz posta u post. Zato je ovo sada poslednji put da ti odgovaram, jer zaista više to ne mogu.. moram da se bavim nekim drugim stvarima.

A što se tiče ovog mog iskaza koji si navela:

Pa ljudi su skloni da nešto opaze.. onda izgrade čitavu priču oko toga.. i onda se zaljube u tu svoju priču. Tome su naročito skloni oni koji su udaljeni od svoje stvarne esencije.. - oni svoj identitet ("ko/šta sam ja") povežu sa nekim od svojih misaonih konstrukata.. i onda se vežu za svoju priču do te mere da je brane i životom.

Nije li to baš zanimljivo.. to poistovećivanje čoveka sa svojim umom?

Lep pozdrav, Sofija!

Ja iza njega stojim, i neću promeniti niti jedno-jedino slovce koje sam tu napisala.. a na tebi je da ga pažljivo pročitaš, tako kako je napisano.. i da ne radiš večitu projekciju sebe (na koju vazda opominješ druge ljude). Jednostavno, samo pročitaj tako kako je napisano. Napisala sam "ljudi su skloni..". Znači, nisam ostala neodređena na koga mislim.. i ne ti, i ne ja, nego svi ljudi imaju tu sklonost. I to je takođe jedna od opštepoznatih stvari, pa me čudi da za nju ne znaš. Ima puno literature o tome i lako možeš to da proveriš - ako već nemaš moć da kod sebe opaziš tu sklonost.
Dakle, nije reč ni o kakvom degradiranju tebe ili bilo koga, već jednostavno o potpuno prirodnoj pojavi koju svi imamo. A što ti voliš da u svemu vidiš sebe i da se još pri tome i osećaš inferiorno - to, Sofija, nije moj problem. Nisam očekivala to od tebe - obzirom na vrstu tekstova koje pišeš - prosto mi je neverovatno da neko toliko puno toga piše u teoriji, a ima toliko malu moć u praksi. To mi je baš čudno.. ali - ovaj svet jeste jedna ogromna i nedokučiva tajna.. prepun je iznenađenja.. i ja ga zaista obožavam!

Eto ga, Sofija.. a sad stvarno nemam više ni vremena ni želje za ovu diskusiju sa tobom.. i ne mogu ti više odgovarati na citiranja. OK je da ih izneseš ako to želiš, ali ja ti ne mogu više odgovarati.
Hvala ti što me razumeš!

 

[Cynic]

@Moje ime je Đurđija, ružno je ovo što radiš i vrlo neprijatno za čitanje, došla si na nečiji blog i pokušavaš da mu promeniš mišljenje, čak ideš toliko daleko da tražiš da izmeni napisano. Pri tome vrlo si pasivno agresivna, školski primer, ako neko ne zna kako pasivna agresija izgleda samo treba da dođe ovde i proanalizira tvoje pisanje.
Uzimaš prerogative nekog sveznajućeg božanstva, koje sa visine posmatra i želi da kontroliše.