Рекла бих да гуши.
Добра уметничка дела настају из одређеног душевно-духовног стања -- некад су то звали "надахнуће" или "посета муза", а мени се све чини да и надахуће и музе беже од технике и технологује као ђаво од крста.
Видим по себи: док седим за овим компом који ме на неки начин одушевљава -- видим да је у игри један аспект мене који је симпатичан сам по себи, али из кога тешко да ће произићи било шта што личи на уметност.
Мој најбољи друг, опет, слика искључиво на компу већ неколико година. Нема више четкица, платна, боја. Али ... опет једно али! Он, по мени, и није прави уметник онако како ја то замишљам. Он је дете које се игра, али се не развија, не сазрева, слике су му биле и остале веома шармантне и маштовите, али површне, плитке, само декоративне. За њега и јесте сликање на компу -- пружа му бескрајне могућности за игру. Али ниједна његова слика нема никакву дубину.