Usvajanje dece

[HeBePoBaTaH_]

Za HeBePoBaTaH-a od nas i nase decice sve najbolje u zivotu i zelimo ti da u sto skorije
vreme dobijes dete a onda ces postati bolji i plemenitiji.
( uh, ovo lici na" pozdrave i zelje" al nema veze)

Hvala.
I liči na pozdrave i želje, ali nema veze.
Takođe, sve najbolje želimo vama i vašem potomstvu.

 

[Larra]

Molim moderatora da se ova tema zakljuca jer se koristi za licna praznjenja i skroz je skrenula sa kursa.

 

[Hellen]

ZT, tebi kao narkomanu, alkoholičaru, bivšem strvinaru sa ko zna kojih ratišta, čoveku koga se odrekla sopstvena porodica (rekao si da si pobegao od kuće sa 14 godina), koji nema ništa svoje - čovek mora da sve oprosti. Zna se ko neće.
Tebi ništa sveto nije i ničemu se ne raduješ.
Ti si ljudska stoka, grešna po, najmanje 5, od desest zapovesti.
NEMA REZOLUCIJE o crkvenoj rehabilitaciji, možeš da divljaš, urlaš,
skvičiš kao životinja. To u stvari i jesi ti - Čovek koji je izgubio sve ljudske osobine i moli svakoga da mu oprosti.
Jadnik si ti.

Ово је врло неукусно.Некад стварно умеш да претераш!

 

[pikax]

Stvarno bre, ljudi ! Tema ozbiljna, osetljiva - a vi se pljujete kao najveci "pacijenti" ! Svasta.

 

[HeBePoBaTaH_]

Poslednjih 10 postova, jedina svrha teme je da me ubedite da nisam u pravu, a tiče se moje lične odluke i mog privatnog života.
Na provokacije i lične kvalifikacije, uvek ću da reagujem.
Nijednom niste pomenuli temu, tako da se ja jedini ovde pridržavam iste.
Sve što sam pisao, lepo ste pročitali, osim što ste preskočili bitno pitanje koje se tiče usvajanja bolesnog deteta. Za razliku od vas, kada bih se odlučio na usvajanje, ne bi mi bilo bitno, mogao bih da usvojim bolesno dete.

 

[indigo]

iz ove, trenutne perspektive, ne mogu jasno da kazem da li bih usvojila dete ili ne; pretpostavljam da bih (sada) pre ucinila ono sto kaze neverovatni, uzela neko dete u hraniteljstvo.

a da imam opet 25 ili 27 godina, i da ne mogu da imam svoje dete/decu, mislim da bih svakako usvojila dete/decu, onakva kakva sam tada bila; zelela sam iz srca da imam dete, da budem roditelj, i uverena sam da je biolosko rodjenje deteta samo jedan mali, malecni fragment u odgajanju i podizanju, formiranju jednog coveka.

trudnoca i porodjaj jesu (za mene bili) neopisivo srecno iskustvo, nesto neponovljivo; no - zaista ne vidim zasto bi odsustvo bioloskog roditeljstva doprinelo da neka usvojena deca budu manje srecna, dapace. uverena sam da je za usvojeno dete bolje i homoseksualni par da ga usvoji, ako ce biti u jednoj toploj sredini sa razumnim ljudima, mozda srecnije nego mnogi sa svojim bioloskim roditeljima...

ako bih usvajala dete, mislim da bih uzela dete bilo koje rase, ali ne i bolesno (mislim na ozbiljne metabolicke bolesti, mentalnu retardaciju, sindrome i slicno). o bolesnom detetu u porodici, usvojenom ili ne, imam neka svoja misljenja, a nisu bas za javnost.
takodje, mislim da bih mu odmah rekla kakva je situacija, ali bih se prvo "malko" kod strucnjaka obavestila o tome kako-sta.

moj zivotni put je dosad bio takav da mi je prilicno tesko da se "uzivim" u temu, molim larru da mi ne zameri - sada samo "naglas" razmisljam o ovome...

 

[sanja&darko]

Poslednjih 10 postova, jedina svrha teme je da me ubedite da nisam u pravu, a tiče se moje lične odluke i mog privatnog života.
Na provokacije i lične kvalifikacije, uvek ću da reagujem.
Nijednom niste pomenuli temu, tako da se ja jedini ovde pridržavam iste.
Sve što sam pisao, lepo ste pročitali, osim što ste preskočili bitno pitanje koje se tiče usvajanja bolesnog deteta. Za razliku od vas, kada bih se odlučio na usvajanje, ne bi mi bilo bitno, mogao bih da usvojim bolesno dete.

Ja trenutno ne bi mogla da sa sigurnoscu i takvom samouverenoscu kazem da li bi usvojila bolesno dete. Morala bi da se nadjem u konkretnoj situaciji, da na neki nacin dozivim to dete i onda posle nekoliko susreta sa njim odlucim u dogovoru sa muzem.
Poverovacu zaista u ono sto kazes samo onda ako javis da si usvojio bolesno dete i pozoves me na njegov rodjendan.

 

[HeBePoBaTaH_]

Da, u pravu si, to su stvarno krupne reči u koje čovek može teško da poveruje. I ja se pitam odakle mi takva odlučnost, ali to je duga priča...

Ima još jedna stvar kod usvojenja: jedna moja gimnazijska ljubav bila je usvojeno dete. Ugledna porodica obezbedila joj je sigurnost doma, ljubav, pažnju, najbolje škole, putovanja, sve što deci treba da odrastu u zdrave ličnosti. A ona je bila dete za primer, po svemu. Negde nakon punoletstva, mislim pred upis na fakultet jednostavno se nešto desilo, da li u administraciji ili je bila odluka usvojioca da joj kažu..tek saznala je, tek tada,da je usvojena - sa 18 godina!. Desilo se, da je njena, iznenadna odlika bila da se odseli iz Beograda i upiše fakultet u drugom gradu.
Povukla se, posečivala ih je, ali taj odnos nije bio, niti će ikad biti isti. Budite iskreni prema deci koju usvajate. Boli kada niste iskreni sa njima.
Eto, i to bi bilo sve što imam da kažem o usvojenju.

 

[rastamann]

Flame na ulicu iznesite, ne ovde...

Zatvaram, naravno...