Usudi se da veruješ u nemoguće

[Nina]

Možete li se prepustiti i verovati onome što prevazilazi vaša uverenja, percepcije, misli, strahove i nesigurnosti?
Možete li se prepustiti čudu? Čudo nije spektakl, već pogled na Božji svet, pun iznenađenja, čuda i paradoksalnih pojava.
Ne slušajte um koji kaže – „nije moguće, ne možeš ti to…“ Recite: „Mogu Bože, hoću Tvoje darove…“

Hristos se igra Petrovom logikom, koji je upravo izašao iz celonoćne borbe sa morem. Nije ništa uhvatio.
Mreže su prazne, bez ribe. Fizički je umoran, psihički frustriran. I onda mu Hristos kaže, „Baci ponovo mreže u more…“
On se igra Petrovim umom, provocira ga, oštro ga iskušava.
„Šta mi to govoriš?“ pita Petar.
„Cele noći sam se borio sa morem i nijednu ribu nisam ulovio, a sad mi kažeš da opet bacim mreže? Da pokušam ponovo? Umoran sam od pokušaja…“

Hristos insistira – „Slušaj me, veruj mi, baci ponovo mreže… Pokušaj ponovo.. Usudi se da veruješ u nemoguće…“

 

[Nina]

Kao da ga pita da li može da razbije okove uma. Da veruje izvan onoga što vidi i doživljava kao ispravno.
Možete li se prepustiti i verovati onome što prevazilazi vaša uverenja, percepcije, misli, strahove i nesigurnosti?
Možete li se prepustiti čudu? Ne slušajte um koji kaže – „nije moguće, ne možeš ti to…“
Recite: „mogu Bože, hoću Tvoje darove“.

Šta znači prepustiti se čudu? To znači da otvaram vrata onome što nisam ni zamišljao da će mi se dogoditi u životu.
Čudo nije spektakl, već pogled na Božji svet, pun iznenađenja, čuda i paradoksalnih pojava, koje prave „šalu“ od naše merljive logike
. Um ne zna, samo srce zna.

Petar je poverovao i bacio mreže nazad u more. I šta se onda desilo? Mreže je kidalo mnoštvo riba.
Ovo se dešava kada pojmite Boga, kada pređete granice svog uma.

Kada dozvolite Bogu da sanja u vama, tada su „mreže“ vašeg života ispunjene radošću i blagoslovima. Verujte Hristu, slušajte glas u sebi koji vam govori:
„…i ako se čini da je sve gotovo, ne veruj, svaki dan počinješ ispočetka. Bacite mrežu u more života i Bog će vas ispuniti blagoslovom…“

otac Papadopulos
izvor: Zivereci.

 

[Sizif]

Ne treba verovati u nemoguće, već samo u moguće.

Samo ne treba upasti u zamku da je moguće obično i dosadno. Naprotiv, moguće je često vrlo čarobno.

 

[*VILA*]

Ja to vidim kao da u životu ne treba nikada odustajati, da je to poenta ove tvoje priče. Ako ne može danas, uz strpljenje, upornost, vjeru, da dođe se do onog što želiš, do cilja.

 

[Radovan Četvrti]

Možete li se prepustiti i verovati onome što prevazilazi vaša uverenja, percepcije, misli, strahove i nesigurnosti?
Možete li se prepustiti čudu? Čudo nije spektakl, već pogled na Božji svet, pun iznenađenja, čuda i paradoksalnih pojava.
Ne slušajte um koji kaže – „nije moguće, ne možeš ti to…“ Recite: „Mogu Bože, hoću Tvoje darove…“

Hristos se igra Petrovom logikom, koji je upravo izašao iz celonoćne borbe sa morem. Nije ništa uhvatio.
Mreže su prazne, bez ribe. Fizički je umoran, psihički frustriran. I onda mu Hristos kaže, „Baci ponovo mreže u more…“
On se igra Petrovim umom, provocira ga, oštro ga iskušava.
„Šta mi to govoriš?“ pita Petar.
„Cele noći sam se borio sa morem i nijednu ribu nisam ulovio, a sad mi kažeš da opet bacim mreže? Da pokušam ponovo? Umoran sam od pokušaja…“

Hristos insistira – „Slušaj me, veruj mi, baci ponovo mreže… Pokušaj ponovo.. Usudi se da veruješ u nemoguće…“

Da, ali to je ipak samo priča, uz vatru, pred spavanje. Ispričano je na hiljade i hiljade sličnih od kada je Homosapiens progovorio i ? ? ?

Zašto su samo ove jevrejske postale važne, da ne kažem "istinite", a sve druge slovenske, nordijske, indijanske, aboridžinske, afričke i mnoge druge ZABORAVLJENE ?