Moj grad je mali i vremenom sve postane potrosena prica, nista novo itd.
Nisam imao srece u njemo u ljubavi te su se sad devojke i mladje i starije oko moje generacije poudavale itd one koje nisu pobegle u Beograd, Novi sad ili u inostranstvo i ostale su one problematicne, razvedene, varalice tj one sumnjivog morala...
Da ne pricam sto ne mogu da ostvarim komunikaciju sa onim koji vole kic i taj sav ruzicasti sund i kulturu.
Prijatelji isto neki se ozenili dobili decu, i isto zapalili dalje.
Imao sam jedan period samoce sa par godina ali ovaj je jako duzi.
Imam devojku koja nije srpkinja i daleko je bas bila je ovde kod mene 2 meseca letos i videli se opet u Budimpestu.
I sad mucim muku da odem kod nje stekam pare ko blesav, trazim posao da zaradim za kartu tj vec imam skoro ali moram da imam i za tamo a pola nema nigde.Zeznuo se da dam otkaz tacno pre pandemije gde sam radio 6 godina da bih probao u inostranstvo i posle mi je i to propalo i sad se klackam sa nekim sezonskim poslovima itd.
Nikad usamljeniji nisam bio, ne zivim sam tu su keva i cale ali kao da jesam sam jer je kuca veca itd tako da i kad snjima nekad provedem vreme nije to to opet se osecam sam...
Imam tu devojku ali ona je daleko i ko zna sta moze da se desi jer vec pocinju problemi zbog daljine i te frustracije cekanje itd...
Lose je biti usamljen to je dobar put ako se oduzi za pad u depresiju i gubitak bilo kakve motivacije...
