USAMLJENOST

[hirajgoagain]

nece vas ni svako drustvo usreciti, cak iako je sve spolja ok

 

[Gost 302004]

Da li i sa gomilom poznanika mozemo zapravo biti potpuno usamljeni? Da li u okviru porodice,okruzeni partnerom,decom,mozemo biti usamljeni?

Da li usamljenost prestaje samo i samo onda kada nadjemo srodnu dusu (ili ako smo te srece,srodne duse) sa kojima razmenjujemo reci i misli i eventualno ljubav,tu najvazniju stvar na svetu i tek tada pomislimo da nismo sami?

I da li je bolje biti potpuno sam/a ili usamljen/a u braku/vezi?

Zavisi šta ko podrazumeva pod usamljenošću. Mnogi ljudi imaju različit stepen tolerancije na prisustvo drugih pa je za jedne neophodno da imaju nekog za koga će da se zalepe, a drugima treba veći slobodan prostor i ograničeniji pristup drugih u isti.

Neko ima povremeno potrebu da upadne u duboku introspekciju,naročito ako nešto stvara i smetaju mu ostali. Takav čovek nije usamljen.

Usamljen je samo onaj čovek koji ima glad za nekim drugim bićem, a nema nikoga ko bi to mesto popunio. Potpuno subjektivan doživljaj za svakog.

 

[bezimeni1]

Kako se resiti usamljenosti ako zivis sa roditeljima od kojih nemas slobodu i ako radis posao sa krutim radnim vremenom zbog kojeg bi propustao prilike za izlaske, da ides na neki odmor sa drustvom u isto vreme, ako si prezauzet?

 

[bezimeni1]

Mislim da nekad ne postoje nikakvi nacini za resenje takvog problema. Roditelji, borba za egzistenciju, nejednakost, kontrolisanost od strane raznoraznih autoriteta i drzave, sve je to puno otudjujuce. Neko se realno vidi sa nekim jednom godisnje i jos redje, ja 7 godina uopste nisam imao ni online kontakt ni sa kim a kamoli druzenje, sada jedino sto radim i to samo sa dvoje ljudi je cestitanje Nove godine, rodjendana, i nista vise. Jedini nacin je ziveti u svom svetu kao sto ja tako zivim i ne moze to tako dobro i realno da se trajno zamaskira ussmljenost, i nemam kud, nema resenja, za to trebaju i uslovi i egzistencija koji dozvoljavaju da se radi na usamljenosti. Koja je onda zatvor kazna za one koji su pocinili krivicna dela ako je i sam zivot isti takav? Treba ceo zivot da zivim u izmisljenom svetu dok ne izgubim dodir sa realnoscu.

 

[Zelena milja]

Usamljenost (po meni)nije povezana sa poslom,radnim vremenom ,niti bilo čime što je materijalno.To je nešto drugo,nezadovoljstvo možda.Usamljenost je osećaj da si prepušten sam sebi,neshvaćen i izolovan.Ne ide nužno uz samo sažaljenje.Ja nikada nisam u fazi da žalim samu sebe.Prihvatila sam usamljenost kao deo sebe.Nije to znak slabog karaktera.