Uredjaji za kvantnu dijagnostiku

Schrodinger

Elita
Poruka
15.908
U BIVŠEM Sovjetskom Savezu, u jednom od tajnih projekata Ministarstva odbrane radilo se na stvaranju „nadčoveka“ sa paranormalnim sposobnostima. Grupa naučnika koji su radili u okviru ovog projekta uspela je da stupi u kontakt sa jednom vanzemaljskom civilizacijom. Rukovodilac ovog projekta, general-major Aleksej Savin je na konferenciji za novinare održanoj u Moskvi izneo neke od pojedinosti u vezi sa ovim slučajem.

Po pisanju „Pravde“, Savin je novinarima ispričao kako je krajem osamdesetih godina prošlog veka pokrenut program s ciljem da se najpre otkrije šta se tačno dešava u ljudskom mozgu kod pojave takozvanih „parapsiholoških“ fenomena, a da se onda ti nalazi upotrebe za stvaranje „nadčoveka“ koji će posedovati i primenjivati „nadprirodne“ moći. Na čelu naučnog tima nalazila se Natalija Behtereva, članica Akademije nauka SSSR-a.

KONTAKT - OSTVAREN!

Više od 200 visokoobučenih stručnjaka iz celog Sovjetskog saveza bilo je uključeno u ovaj projekat.

„Tokom našeg istraživanja, došli smo do saznanja da je ljudsko biće zapravo energetsko-informacioni sistem koji prima informacije iz spoljašnjeg okruženja“, rekao je Savin. „To je razlog zbog kojeg čovek može da manifestuje paranormalne sposobnosti. Da bi se otkrio taj spoljašnji izvor informacija, formirane su tri grupe. Jednu grupu su sačinjavali naučnici, drugu vojnici, a treća je bila sastavljena isključivo od žena i ta grupa je postigla najveći napredak u istraživanju.“

Kako je Savin objasnio, one su želele da uspostave kontakt sa predstavnicima neke vanzemaljske civilizacije i u tome su i uspele. Tom prilikom je razvijena specijalna tehnika koja je omogućila „podešavanje“ ljudskog mozga i uspostavljanje kontakta sa vanzemaljcima.

„Sve što je bilo potrebno jeste da se podesi energetski okvir mozga na određenu frekvenciju, baš kao kod radio-prijemnika“, objasnio je Savin. Pri tom nisu korišćeni ni hipnoza, ni droge, ni neka slična sredstva. Bio je osmišljen i poseban sistem testiranja da bi se razdvojili dobijeni izveštaji od mogućih halucinacija ili sličnih patoloških psiholoških stanja učesnica eksperimenta.

Rezultati su bili zaista impresivni: šest članica grupe je dobilo mogućnost fizičkog kontakta sa pripadnicima vanzemaljske civilizacije, a dve su čak imale priliku da posete njihov vasionski brod!

Po Savinu, vanzemaljci su vrlo postepeno davali informacije o sebi. Najviše su govorili o svom sistemu uprave i obrazovnom sistemu, a o bilo čemu što bi moglo da bude povezano sa nekim vojnim pitanjem nisu želeli ništa da saopšte. Jedino na šta su pristali bilo je da daju šeme i dijagrame opreme i aparata za dijagnostiku i lečenje različitih bolesti.

Po rečima Alekseja Savina, ljudska bića su za njih kao mala deca. „Naša civilizacija je u odnosu na njih premlada i premalo razvijena da bi oni mogli da budu zainteresovani da stupe u dijalog sa nama. Ipak, s obzirom da smo deo univerzuma, mogli bismo da nanesemo štetu, kako sebi tako i drugim civilizacijama, nekim svojim nepromišljenim postupcima i zbog toga oni motre na nas.“

Ovaj program komunikacije sa vanzemaljskom inteligencijom odvijao se nekoliko godina, sve do 1993, kada je iz poltičkih razloga prekinut (?). Savin je uspeo da sačuva samo mali deo dokumenata, dok se većina njih, uključujući i fotografije, nalazi u arhivama Ministarstva odbrane.

„Pre četiri godine pokušali smo da ponovimo eksperiment i uspeli smo u tome“, rekao je Savin. Po njemu, slični projekti i danas postoje, a mnogi ljudi sa posebnim sposobnostima rade u okviru odbrambene industrije.

Na pitanje novinara „Pravde“ zbog čega je odlučeno da se sve ovo objavi u medijima, bivši general je rekao:

„Zašto to kriti od ljudi? Umesto toga, potrebno je da se pripreme za nove izazove.“ Po njemu, dva najveća globalna izazova koja su pred nama su klimatske promene i moguća nestašica vode za piće i to je ono čime se treba pozabaviti.
https://www.novosti.rs/vesti/naslov...tml:457312-Vanzemaljci-rade-za-americku-vladu
 
УВОД
Конвенционална биологија заснива се на молекуларним процесима - тј. Биохемијским интеракцијама које се на крају своде на макромолекуле попут ДНК и РНК. Чак се и органска биологија, која се бави обраћањем организама као целина, и даље ослања на редукционистички приступ разумевања целине анализирајући како се делови спајају заједно. Ови приступи, иако су веома успешни у специфичним научним и медицинским применама, не успевају да се баве феноменима који су по својој природи холистички - тј. Можда ће их требати објаснити из целог контекста организма, прелазећи границе размера, а тиме укључују квантна и конвенционална поља , ума и односа према околини. Изгледа да је биологија, и поред великих успеха које је постигла и мноштво примена у теорији и пракси, has still not undergone the types of revolutions that shook physics over the last 100 years.

Докази за постојање биопоља сада постоје, а сада се развијају тренутни теоријски темељи. 1 , 2. Израз биопоље описује „поље енергије и информација, и претпостављено и суптилно, које регулише хомеодинамичку функцију живих организама и може имати значајну улогу у разумевању и вођењу здравствених процеса.“ 3 Друга дефиниција то описује као
организациони принцип за динамички ток информација који регулише биолошку функцију и хомеостазу. Интеракције биопоља могу организовати просторнотемпоралне биолошке процесе на хијерархијским нивоима: од субатомског, атомског, молекуларног, ћелијског, органског, до међуљудског и космичког нивоа. Као такве, интеракције биопоља могу утицати на разне биолошке путеве, укључујући биохемијске, неуролошке и ћелијске процесе повезане са електромагнетизмом, корелираним квантним протоком информација и можда другим средствима за модулацију активности и протока информација преко хијерархијских нивоа биологије. 4
Обједињене и кохерентне карактеристике биопоља подразумевају снажну и можда јединствену улогу квантних модела. Потребан је преглед са становишта физичке науке да би се идентификовало заједничко тело знања и процијенило могуће темељне принципе поријекла биопоља. У том циљу, овде представљени преглед истражује тренутне моделе, укључујући електромагнетне процесе и квантне моделе. Настављамо са спекулацијама о процесима који тренутно нису добро разумети. На примјер, у односу на могућу улогу квантне теорије, разговарамо о квантној биологији и њеним манифестацијама у таквим процесима као што су фотосинтеза, птичја навигација, олфакторни пријем, регенерација, интеракције микротубула, мождана динамика и когниција.

Претпостављено је да се биологија у коначници може изградити из темељније квантне физике. Ова претпоставка подразумева се у многим приступима молекуларној биологији, генетици и разним применама у медицини и здравству, али се често поштује због кршења. Ако биологија заиста потиче из физике, онда би биологија требала бити продужетак квантне физике, најтачнија и основна физичка теорија која нам стоји на располагању. Иако је квантна биологија у науци у настајању, већина практичара биолога то не узима у обзир. Конвенционална биологија и биофизика углавном потичу из биохемијског и невтонског физичког стандарда, али биолошки ефекти који се не могу разумети без навођења на квантне појаве се накупљају, као у магнеторецепцији птица, оксидацији и фотосинтези биљака.

Међутим, врло нови рад 1 описује теоријски основ за биологију, сугеришући да се биологија може изједначити са физиком, а не да се своди само на биохемијске процесе. Тада би се гледало да ће жива материја следити основна начела и законе који се не могу редуцирати на конвенционалну физику, иако би се она глатко уклопила са квантним физичким процесима. У овом погледу, рекли бисмо да је генеричка наука о биологији комплементарна генеричкој науци о физици (тј. Да су две уско повезане, али нису идентичне). Могуће је да су оба усидрена у међусобне процесе кроз темељни квантни вакуум.

С тим у вези, докази о постојању биопоља обећавају значајан раст научног разумевања и за развој примена у медицини, здрављу и лечењу. Ова линија истраживања и примене квантне физичке перспективе приступа живим организмима кроз „ново поље и потенцијално свеобухватно биолошко поље“ 2што подразумева постојање интеракција дугог домета, највероватније кохерентне природе. Иако се експериментални докази гомилају за постојање управо тако кохерентног биопоља дугог домета, теоријско разумевање још увек недостаје. Постоје разне препреке: Концепт биопоља има много аспеката, концепт често значи различите ствари за различите раднике, а јасан језик за опис интеракција биопоља није договорен. Додатно усложњава ситуацију је да се мноштво релевантних појмова и концепата (нпр. Биоплазма, биоелектромагнетика, квантни вакуум) широко користи у разним контекстима.

Да ли теоријско разумевање биопоља укључује неколико доминантних теорија? Да ли зависе од конкретних појава? Може ли такво разумевање бити део постојећих теорија поља (као што је електромагнетизам) или је нова физика неопходан исход студија биопоља? Са гледишта класичне физике, друга могућност која се сугерише је да се биопоље састоји од електромагнетних еманација из молекуларних прелаза у живој материји. Ова могућност није одржива због придружених кратких временских распона. Из ове перспективе, кохеренција електромагнетног поља (ЕМФ) може бити основни захтев за интеракције биопоља за организовање биолошких процеса. 5Пошто је квантна физика у основи свих електромагнетних теорија, а тиме и биохемија и неуробиологија, квантно механички процеси, улога вакуума и тумачења која се тичу улоге самог ума 6 су важни аспекти које треба узети у обзир. Такође ћемо детаљније расправити у даљем тексту како друга „квантна“ својства биопоља могу играти кључну улогу у интеракцијама на биопоље (по квантном , намеравамо макроскопске и биолошке корелате квантних појава као што су нелокалност, суперпозиција, комплементарност, 7 , 8итд.). Ако се могу демонстрирати процеси генерализованих, мезоскопских (молекула величине до мм) и макроскопских квантно сличних процеса који обухватају и физику и биологију, тада ћемо у овом чланку разговарати о томе како би само биопоље могло да буде важно - а можда и да - датум, пресудан али занемарен - веза недостаје. Другим речима, ако је квантни сличан дефинисан као општи оквир који обухвата биологију и физику, тада су макроскопски квантни процеси попут заплетености (где више објеката постоји у истом квантном стању и тако повезани заједно) и кохеренција (редослед фазе углови између компоненти система у квантној суперпозицији) преко једног организма и шире били би пресудни путокази који означавају оно што следи, а кохеренција као такав мост између микро и макроскала.9 , 10 Недавно откриће макроскопског уплетања у 2 дијамантска кристала такође би могло указати на вероватноћу да квантно слични феномени могу, у неким случајевима, буквално бити ширење појава квантног нивоа у макроскопску меру. 11 Ова недавна питања биће укратко решена у тренутном раду.

Коначно, за било какву квантну расправу настаје проблем посматрања а ла вон Неуманн. 6Такозвани "фон Неуманнов рез", односно тачка раздвајања између посматрача и посматраног система, сугерише суштинску улогу посматрача са јасном релевантношћу како интеракције биопоља могу бити повезане са структуром и процесима мозга. Где је посматрач у мозгу? Каква је улога ума и свести у интеракцијама биопоља? Може се нагађати о многим могућностима које постоје у погледу интеракције посматрача са посматраним системима, при чему би пресек могао бити (ако било где) у биолошким системима, а служи као веза са активношћу биопоља. Свест морамо сматрати саставним делом теорије о биопољу и експериментисању, јер свака расправа о квантној биологији директно имплицира питање посматрача, а посматрачу потребна свест.

Овде представљени преглед има за циљ свеобухватан увод у многе већ познате аспекте, истовремено наглашавајући преостала питања и спекулишући на концептуалним кретањима која су потребна за развој теоријског оквира за мноштво података о биополским појавама. Читаоца такође упућујемо на опсежну расправу која је представљена у одличном зборнику релевантних радова Попа и Белоуссова. 12 Ова књига детаљно објашњава идеју биофизике као квантне биологије, биологије развоја и морфологије и теорије поља, студије биофотонске емисије, митогенетског зрачења као појава биопоља и живота и свести као релевантне аспекте биофизике и интегративне биофизике као инклузивне.
 
Poslednja izmena:

Back
Top