Podrzavam samoubistvo. Mnoge sam odgovorila od njega, ali i dalje smatram da, ako neko zeli, bolje da se ubije nego da pati. To nije nimalo naivno. Neki ljudi imaju hormonske probleme, koji jednostavno stvaraju od njih suicidni tip licnost. Iz mog iskustva sa samoubicama mogu da kazem da svako ima odredjenu tacku na telu u kojoj oseca najjaci bol i nanoseci fizicki bol tpj tacki, smatra da ce prestati problem. Neko oseca u vratu i kao resenje vidi vesanje. Stres se skuplja u tom predelu, pa otuda imate i pojacan rad stitne zlezde. Imate ljude, koji osecaju bol u stomaku, pa to vide pucanjem ili zabadanjem noza u stomak. Ako je problem u glavi, cesto je okidac najbolje resenje. Problem sa samoubicama je, sto oni misle da ce nastaviti isti zivot dalje, ali bez tog bola. Nazalost, niko ne moze to da potvrdi.
U svakom slucaju, ja imam razumevanja, da vise neko ne moze da se bori i one prazne poslovice: Nece te Bog opteretiti toliko, koliko ti ne mozes da poneses. vremenom jednostavno prestanu da deluju i ljude, odvode u neke druge krajnosti, a i dalje pate.
molim ti se
