Баш сам на докторске радове мисило и ја.
.
ОК
То је 50% теме.Та екипа која, између осталог, кроз референце одржава своја научна звања је и довела до тих небулозних критеријума за валидност рада. Не гледа се суштина, него се траже формалности. Значи, битно је да си прошао кроз зелено светло, а то што си знао да је семафор покварен и да ћеш изазвати саобраћајну несрећу, није област интересовања инспектора.
.
Ово је тачно, али не може бескрајно да се тоне.
Да и ја сада цитирам, у једном Хемингвејевом роману разговору два лика, па један пита,
"Како си банкротирао?" А други одговара, "На два начина. Прво постепено, а онда изненада."
Тако иде и са моралним банкротом, прво се дешавају случајеви моралног хазарда које су "разумљиве", а онда почну да нестају људи.
Морални банкрот српског друштва који промовише апсолутни владар Србије дефинитивно има свој трагичан крај.
Не баш. Битно је шта се цитира. Као што ти рекох, ако напишеш да неко тело пада, без цитата, не значи да си плагирао Њутнова.
А кад хоћеш некога да завитлаваш, онда му за то обориш дисертацију. Као што важи за све законе у Србији - када хоћемо да се правимо блесави, може и једно и друго. Једна варијанта ако се знамо, а друга варијанта ако нећеш да подмажеш. Обе легалне.
.
И баш су ударили на другог најмоћнијег човека у овој држави (у рангу са Батом)?
Није уопште плагијат. Читао сам спорне делове.
Друга је ствар што је ђубре као и 95% доктората и што га зато треба оборити, али то већ не смеју, јер би се онда побунило пола Србије, небитно које политичке припадности.
.
Ја онда не знам шта су читали чланови Одбора за професионалну етику БУ који су у свом решењу написали:
Од 35 страница на којима је утврђено преузимање текста, 30 страница садрже nреко nоловине nреузетог текста, од чега су 16 страница целе или скоро целе nреузете (стр. 19, 21-22, 24-30, 35, 56, 61-62, 64-65). Све приказане странице се налазе у друrом и трећем делу доктората.
На основу свега наведеног, Одбор је извео недвосмислен закључак да је Синиша Мали дословно преузимао текст из дисертације Stifanos Hailemariam-a, преводећи га са енглеског на српски језик. При том, дисертација Hailemariam-a није у раду ниједном цитирана, нити се налази у сnиску литературе.
Такође, приликом преузимања текста нису коришћена уобичајена и обавезна nравила означавања nреузетог текста, употребом знака навода.
Једноставно речено, аутор је делове туђег ауторског и научног дела и резултате туђег рада nриказивао као своје.
Коначно, Одбор је узео у обзир и две отежавајуће околности.
Прво,
на свим наведеним странама нису nреузимане изоловане реченице или делови реченица , већ целовити nасуси, а негде и читаве стране, који nредстављају језичке и логичке целине.
Друrо, са nреузимањем текста преузимане су и фусноте из дисертације Stifanos Hailemariam-a.
Од укупно 96 фуснота, колико садржи докторска дисертација Синише Малог, преузето је чак 51 фуснота (нпр. фус. 1 до 8, 12 до 23, 25 до 46).
То значи да је преко 50% научне апаратуре посредно цитирано.
.