Svedočenje Albanke Lj. K. otkrilo je svu brutalnost Haradinaja
Gledala sam kako Haradinaj muči i ubija srpske policajce
Autor: Vuk Z. Cvijić </SPAN>| 05.04.2008. - 07:58
BEOGRAD - O zverstvima Ramuša Haradinaja (40) najviše dokaza pružili su Albanci koji su bili njegove žrtve i oni koji nisu hteli da prećute zločine koje su videli. Poslednji svedok je pre samo osam dana došao sa Kosova i Metohije da bi dao iskaz o zločinu u kome je Haradinaj lično učestvovao, saznaje „Blic“ u srpskom Tužilaštvu za ratne zločine.
Svedočenje Albanke Lj. K. (42), sa kojim je upoznato i Haško tužilaštvo, otkrilo je svu brutalnost Haradinaja. Ona je maja 1998. oteta sa grupom Albanki i Romkinja i odvedena u logor na planini Junik blizu granice sa Albanijom. Čim su ušli u logor, ukazao im se stravičan prizor. Dva izmasakrirana srpska policajca bila su vezana za drvo. Policajci su, kako je Lj. K. kasnije saznala, oteti u zasedi kod mesta Rastavica.
Sve žene su videle kao su im bili odsečeni delovi tela i izvađene oči, a u rane im je stavljana so. Policajci su još bili živi i zbog strašnih bolova su jaukali. Prema rečima Lj. K., Haradinaj je tada prišao policajcima sa uključenom motorolom podešenom na frekvenciju srpske policije. Izvadio je nož i počeo da ih kolje. Policajci su uz jauke umirali, što su sve mogle da čuju njihove kolege. U srpskom tužilaštvu navode da će pokušati da dođu do tonskog zapisa ovog užasnog zločina.
Prema svedočenju Lj. K., Haradinaj se, nakon što je ubio policajce, okrenuo otetim ženama. Vezao joj je ruke bodljikavom žicom, od čega i danas ima ožiljke, i silovao je. Istovremeno je nesrećnu ženu sekao po telu nožem kojim je ubio policajce. Još nekoliko žena iz te grupe Haradinaj je takođe silovao i mučio.
Lj. K. je nakon nekoliko dana izvedena u grupi na streljanje, ali je uspela da pobegne i napusti Kosovo. Lj. K. je svedočila da je od drugih Albanaca čula da su Haradinajevi ljudi ubili njenog oca, tako što su došli obučeni u uniforme srpske policije i pozvali ga da izađe iz kuće. On je izašao, a oni su mu odsekli glavu.
Svedok, Albanac s Kosova, koga je srpsko tužilaštvo saslušalo pre osam dana, govorio je o zločinima Haradinaja, koga je lično poznavao. Njegov identitet neće biti otkrivan iz bezbednosnih razloga. On je opisao kako ga je grupa Haradinajevih ljudi mučila 1998. jer im je neko javio da sarađuje sa Srbima. On je taj slučaj hteo da prijavi SUP-u u Đakovici, ali su ga srpski policajci izbacili iz stanice. Ovaj svedok je 1999. doživeo stravičnu nesreću, kada je Haradinaj sa još četvoricom terorista upao u njegovu kuću.
- U kući smo bili dva moja brata, supruga, petogodišnji sin i ja. Oni su upali maskirani. Siguran sam da su to bili oni, jer znam Haradinajev glas. Jedan brat se sakrio u bunar, a mi smo ostali u kući. Ženu i dete su mi izveli napolje, a nas su zadržali u kući. Čuo sam rafale - opisuje ovaj svedok.
On navodi da je kasnije izašao napolje i zatekao telo petogodišnjeg sina u čije grlo i stomak su bili zabodeni noževi, a žena je bila ubijena rafalima u grudi.
- Iz grla mog sina, gde je bio zaboden nož, još je tekla krv. To nikad ne mogu da zaboravim - rekao je ovaj nesrećni čovek.
O zločinima Haradinaja kod Radonjičkog jezera svedočili su Albanci da su njihovi rođaci i prijatelji ubijani, jer su odbili da se priključe Haradinajevoj jedinici.
Srpsko tužilaštvo raspolaže podacima da je Haradinaj još 2000. kao zamenik komandanta Kosovske policije pokušao da se obračuna sa „nezgodnim“ svedocima. On je sa 30 pripadnika KPS došao do kuće porodice Musaj. Članovi ove porodice na vreme su primetili ko dolazi i došlo je do obračuna u kome je Haradinaj ozbiljno ranjen. Sa ubistvima svedoka počelo je odmah posle okončanja rata, a 2003. su kulminirala, kada su ubijena i četiri zaštićena svedoka. Te godine je ubijen Tahir Zemalj, sa sinom Enisom i rođakom Hasanom. Tahir je bio vojni komandant FARK, u zoni Dukađin (deo Metohije), gde je komandovao i Haradinaj. FARK je formirala Rugovina stranka. Haško tužilaštvo je postiglo dogovor sa Tahirom Zemaljem da svedoči o zločinima Haradinaja, ali je on ubijen, o čemu je pisala i Karla del Ponte u knjizi „Lov“.
Posle donošenja presude, Tužilaštvo Haškog tribunala ima zakonski rok od 30 dana da odluči da li će podneti najavu žalbe.
Olga Kavran, portparol Haškog tužilaštva, kaže za „Blic“ da su za izvođenje novih dokaza pravila Tribunala striktna i Tužilaštvo je ograničenih mogućnosti. Novi dokazi razmatraju se ukoliko žalbeno veće konstatuje da nisu bili dostupni u vreme suđenja, a da su relevantni i verodostojni. Ona sumnja da Tužilaštvo za ratne zločine u Beogradu ima takve dokaze. Nasuprot tome, tužilac za ratne zločine Vladimir Vukčević već je odredio svog zamenika Dragoljuba Stankovića, koji je istraživao sve zločine na Kosovu i Metohiji da pomogne haškim kolegama u pisanju žalbe.
