Агарта
Poznat
- Poruka
- 8.355
Упанишаде (санскрит: उपनिषद् upaniṣad - истина, врлина) су хиндуистички списи који чине срж учења веданте. Ове расправе су део веда који хоће њихову садржину филозофски да образложи. Упанишаде су између 700. и 500. п. н. е. сатстављали шумски пустињаци као завршне делове Веда. Познате су и као шрути, односно текстови „за слушање“ и скоро сва њихова учења у дијалошкој су форми. Значење речи упанишада је „седећи доле поред“ гуруа који преноси своја тајна учења. Записано је више од стотину компилација ових дијалога, мада је само њих тринаест прихваћено за смрити, односно свете списе. Упанишаде расправљају о односу појединца и свемира, о природи универзалне душе, о значењу живота и природи живота после смрти.
Па да пређемо на изабране делове, коментари могу касније.
КАТХА УПАНИШАДА
Једно је оно што је добро, а друго оно што је пријатно. Разликујући се у свом циљу, оба нагоне на делање. Благословени су они који одаберу добро; они који су одабрали пријатно промашили су циљ.
Истинско-Ја (Атман), чији је симбол ОМ, је свезнајући Господ. Он није рођен. Он не умире. Он није ни узрок ни последица. Он је нерођен, неуништив и вечан; мада тело пропада, он не умире.
Он је без облика, мада пребива у облику. Он заувек пребива усред пролазног. Истинско-Ја (Атман) је Свепрожимајуће и врховно. Знајући његову праву природу, мудар човек превазилази сву патњу.
Онај који види Прворођеног, рођеног из ума Брахме пре стварања вода – онај ко га види како пребива у лотосу срца, живећи међу физичким елементима, тај заиста види Брахмана. Јер Прворођени је бесмртни Атман.
Недељиви Брахман се достиже једино чистим умом. Само Брахман постоји – не постоји ништа осим њега. Онај ко види многострукост универзума, а не Једну стварност, заувек прелази из смрти у смрт.
Изнад чула је ум. Изнад ума је интелект. Изнад интелекта је его. Изнад ега је неманифестовано семе, Првобитни Узрок.
Изнад неманифестованог семена је Брахман, неусловљени свепрожимајући Дух, чијом спознајом човек постиже ослобађање и бесмртност.
ТАИТИРЈА УПАНИШАДА
Брахман је медитирао и пожелео да постане многострук, да од себе начини многе облике. Медитирајући, он је створио све ове ствари.
Пошто је створио све ствари, он је ушао у све њих. Ушавши, он је постао оно са обликом и оно без облика; он је постао оно што се може одредити и оно што се не може одредити; он је постао оно што има ослонац и оно што нема ослонац; он је постао оно што је свесно и оно што није свесно; он је постао оно што је грубо и оно што је суптилно. Он је постао све ствари; зато га мудри називају Стварним.
У вези ове истине стоји записано: Пре него што је настало стварање, Брахман је постојао као Неманифестован. Из Неманифестованог он је створио манифестовано. Он је из себе извео себе. Зато је он познат као Самопостојећи.
ИША УПАНИШАДА
Ствари које видимо испуњене су Брахманом.
Ствари које не видимо испуњене су Брахманом.
Из Брахмана израња све што постоји,
Из Брахмана је све – а он ипак остаје исти.
Онај који дела без везаности, проживеће срећно век и од стотину година – који ради с преданошћу свој посао, али без жеља, не жудећи за резултатима свог деловања – такав и само такав.
Сопство (Атман) је један. Мирујући, он се креће брже од мисли. Чула га не престижу, јер је увек испред њих. Остајући у месту, он престиже све што јури. Без Сопства (Атмана) нема живота.
У таму падају они који се предају само животу овога света. У још већу таму падају они који се предају само медитацији.
КЕНА УПАНИШАДА
Оно које се не може схватити умом, а помоћу кога ум схвата – знај да је то Брахман. Брахман није оно што људи обожавају као «ово».
Ја не могу да кажем да у потпуности знам Брахмана. Нити могу да кажем да га не знам. Међу нама најбоље га зна онај ко разуме суштину речи: «Нити знам да га не знам».
Па да пређемо на изабране делове, коментари могу касније.
КАТХА УПАНИШАДА
Једно је оно што је добро, а друго оно што је пријатно. Разликујући се у свом циљу, оба нагоне на делање. Благословени су они који одаберу добро; они који су одабрали пријатно промашили су циљ.
Истинско-Ја (Атман), чији је симбол ОМ, је свезнајући Господ. Он није рођен. Он не умире. Он није ни узрок ни последица. Он је нерођен, неуништив и вечан; мада тело пропада, он не умире.
Он је без облика, мада пребива у облику. Он заувек пребива усред пролазног. Истинско-Ја (Атман) је Свепрожимајуће и врховно. Знајући његову праву природу, мудар човек превазилази сву патњу.
Онај који види Прворођеног, рођеног из ума Брахме пре стварања вода – онај ко га види како пребива у лотосу срца, живећи међу физичким елементима, тај заиста види Брахмана. Јер Прворођени је бесмртни Атман.
Недељиви Брахман се достиже једино чистим умом. Само Брахман постоји – не постоји ништа осим њега. Онај ко види многострукост универзума, а не Једну стварност, заувек прелази из смрти у смрт.
Изнад чула је ум. Изнад ума је интелект. Изнад интелекта је его. Изнад ега је неманифестовано семе, Првобитни Узрок.
Изнад неманифестованог семена је Брахман, неусловљени свепрожимајући Дух, чијом спознајом човек постиже ослобађање и бесмртност.
ТАИТИРЈА УПАНИШАДА
Брахман је медитирао и пожелео да постане многострук, да од себе начини многе облике. Медитирајући, он је створио све ове ствари.
Пошто је створио све ствари, он је ушао у све њих. Ушавши, он је постао оно са обликом и оно без облика; он је постао оно што се може одредити и оно што се не може одредити; он је постао оно што има ослонац и оно што нема ослонац; он је постао оно што је свесно и оно што није свесно; он је постао оно што је грубо и оно што је суптилно. Он је постао све ствари; зато га мудри називају Стварним.
У вези ове истине стоји записано: Пре него што је настало стварање, Брахман је постојао као Неманифестован. Из Неманифестованог он је створио манифестовано. Он је из себе извео себе. Зато је он познат као Самопостојећи.
ИША УПАНИШАДА
Ствари које видимо испуњене су Брахманом.
Ствари које не видимо испуњене су Брахманом.
Из Брахмана израња све што постоји,
Из Брахмана је све – а он ипак остаје исти.
Онај који дела без везаности, проживеће срећно век и од стотину година – који ради с преданошћу свој посао, али без жеља, не жудећи за резултатима свог деловања – такав и само такав.
Сопство (Атман) је један. Мирујући, он се креће брже од мисли. Чула га не престижу, јер је увек испред њих. Остајући у месту, он престиже све што јури. Без Сопства (Атмана) нема живота.
У таму падају они који се предају само животу овога света. У још већу таму падају они који се предају само медитацији.
КЕНА УПАНИШАДА
Оно које се не може схватити умом, а помоћу кога ум схвата – знај да је то Брахман. Брахман није оно што људи обожавају као «ово».
Ја не могу да кажем да у потпуности знам Брахмана. Нити могу да кажем да га не знам. Међу нама најбоље га зна онај ко разуме суштину речи: «Нити знам да га не знам».
