Миле саКлисе
Elita
- Poruka
- 20.637
http://novinenovosadske.rs/fajgelj-...-za-vredanje-dostojanstva-i-osecanja-vernika/
Fajgelj: Umetnost ne sme biti izgovor za vređanje dostojanstva i osećanja vernika
Objavljeno 16/10/2013 u 12:27
Poslednja izmena: 16.10.2013 u 12:32
Direktor Kulturnog centra Novog Sada, dr Andrej Fajgelj, u svom saopštenju za javnost objašnjava da odluku o povlačenju izložbe radova studenata master studija Akademije umetnosti nije doneo nimalo lako, ali i da se za istu odlučio, pre svega, želeći da se ponaša društveno odgovorno, kako prema samoj umetničkoj javnosti, ali i prema velikom delu građana kojima su takvim umetničkim činom povređena verska osećanja. On je istakao da razume šta jesu umetničke slobode, ali da isto tako mladi ljudi, čiji su radovi bili predmet ove izložbe, moraju razumeti i nastojati da ne moraju po svaku cenu tražiti slavu i pažnju – i to u vremenu čiji je simbol upravo provociranje slave po svaku cenu. Prenosimo saopštenje direktora Kulturnog centra Novog Sada u celosti:
Fajgelj: Umetnost ne sme biti izgovor za vređanje dostojanstva i osećanja vernika
Objavljeno 16/10/2013 u 12:27
Poslednja izmena: 16.10.2013 u 12:32
Direktor Kulturnog centra Novog Sada, dr Andrej Fajgelj, u svom saopštenju za javnost objašnjava da odluku o povlačenju izložbe radova studenata master studija Akademije umetnosti nije doneo nimalo lako, ali i da se za istu odlučio, pre svega, želeći da se ponaša društveno odgovorno, kako prema samoj umetničkoj javnosti, ali i prema velikom delu građana kojima su takvim umetničkim činom povređena verska osećanja. On je istakao da razume šta jesu umetničke slobode, ali da isto tako mladi ljudi, čiji su radovi bili predmet ove izložbe, moraju razumeti i nastojati da ne moraju po svaku cenu tražiti slavu i pažnju – i to u vremenu čiji je simbol upravo provociranje slave po svaku cenu. Prenosimo saopštenje direktora Kulturnog centra Novog Sada u celosti:
„Sinoć cele noći nisam spavao. Imao sam tešku dilemu. Neću spavati ni noćas, jer sam izabrao.
Prekjuče se u Kulturnom centru pojavila izložba studenata Akademije, mimo procedure, tako da niko nije znao sadržaj do poslednjeg trenutka. Jedan od radova je predstavljao figuru raspetog Isusa, kog većina građana poštuje kao Boga.
Tražio sam mišljenje o radu od svih autoriteta do kojih sam stigao: autora, profesora, vernika, običnih građana. Umetnici su uglavnom govorili da nije uvredljiv, a i ako jeste, da je umetnička sloboda neograničena. Vernici i obični građani uglavnom da ih ipak vređa, da je to poigravanje sa svetinjom.
Ti građani imaju pravo na zaštitu verskih osećanja, a umetnici na slobodu izražavanja. A međusobno se isključuju.
Odluka je bila teška, ali odlučio sam da zaštitim obične ljude, koji u umetničkom delu ipak vide i ono očigledno, ”Isusa koji grabi pare”. Odlučio sam da ne dozvolim rizik da građani budu uvređeni i obespravljeni i da još moraju da plate za to. Jer ta ista većina građana, koja se izjašnjava da veruje u Isusa, ujedno je i glavni izvor finansija Kulturnog centra.
Predložio sam izlagačima da ovaj put ne izlože pomenuto delo. Odbili su i odlučili da povuku čitavu izložbu. Na društvenim mrežama se upravo pokreće oluja po kojoj slutim da je sve to planirani performans, koji ćemo gledati u nastavcima narednih dana.
Na to imam komentar.
Živimo u vreme kada se mladima sa svih strana natura incident kao put do uspeha i slave. Pređi granicu dobrog ukusa, i čeka te nagrada. Tim putem kroče i mladi učesnici rialitija, i mlade starlete, i mladi nasilnici.
Mladim umetnicima želim da bar oni budu drugačiji. Da povuku granicu i odbiju starletizaciju. Nek se oprobaju i u provokaciji, koja jeste sastavni deo umetnosti. Ali nek počnu od lepote i humanosti. Nek počnu od klasičnih ideala: Est modus in rebus, sunt certi denique fines (Postoji mera u stvarima, postoje, najzad, određene granice). Nek počnu od upornog rada.
Ako već počinju od provokativne društvene kritike, nek barem ne počinju od nečije najveće svetinje.
Ja se iz ubeđenja neću pridružiti promociji incidentnosti, a ni koncepta ’45, kada je svaka uvreda verskih osećanja smatrana progresivnošću, a svaka odbrana primitivizmom.
Molim građane da se izjasne, da se uključe u debatu, da je ne prepuste hejterima, partijskim vojnicima i zainteresovanim grupama. Idealnog odgovora na ovakve dileme možda i nema, ali imamo odgovornost da zajedno gradimo konsenzus i tražimo meru.
Imamo li pravo da kažemo ne?
Direktor Kulturnog centra Novog Sada
dr Andrej Fajgelj“
Prekjuče se u Kulturnom centru pojavila izložba studenata Akademije, mimo procedure, tako da niko nije znao sadržaj do poslednjeg trenutka. Jedan od radova je predstavljao figuru raspetog Isusa, kog većina građana poštuje kao Boga.
Tražio sam mišljenje o radu od svih autoriteta do kojih sam stigao: autora, profesora, vernika, običnih građana. Umetnici su uglavnom govorili da nije uvredljiv, a i ako jeste, da je umetnička sloboda neograničena. Vernici i obični građani uglavnom da ih ipak vređa, da je to poigravanje sa svetinjom.
Ti građani imaju pravo na zaštitu verskih osećanja, a umetnici na slobodu izražavanja. A međusobno se isključuju.
Odluka je bila teška, ali odlučio sam da zaštitim obične ljude, koji u umetničkom delu ipak vide i ono očigledno, ”Isusa koji grabi pare”. Odlučio sam da ne dozvolim rizik da građani budu uvređeni i obespravljeni i da još moraju da plate za to. Jer ta ista većina građana, koja se izjašnjava da veruje u Isusa, ujedno je i glavni izvor finansija Kulturnog centra.
Predložio sam izlagačima da ovaj put ne izlože pomenuto delo. Odbili su i odlučili da povuku čitavu izložbu. Na društvenim mrežama se upravo pokreće oluja po kojoj slutim da je sve to planirani performans, koji ćemo gledati u nastavcima narednih dana.
Na to imam komentar.
Živimo u vreme kada se mladima sa svih strana natura incident kao put do uspeha i slave. Pređi granicu dobrog ukusa, i čeka te nagrada. Tim putem kroče i mladi učesnici rialitija, i mlade starlete, i mladi nasilnici.
Mladim umetnicima želim da bar oni budu drugačiji. Da povuku granicu i odbiju starletizaciju. Nek se oprobaju i u provokaciji, koja jeste sastavni deo umetnosti. Ali nek počnu od lepote i humanosti. Nek počnu od klasičnih ideala: Est modus in rebus, sunt certi denique fines (Postoji mera u stvarima, postoje, najzad, određene granice). Nek počnu od upornog rada.
Ako već počinju od provokativne društvene kritike, nek barem ne počinju od nečije najveće svetinje.
Ja se iz ubeđenja neću pridružiti promociji incidentnosti, a ni koncepta ’45, kada je svaka uvreda verskih osećanja smatrana progresivnošću, a svaka odbrana primitivizmom.
Molim građane da se izjasne, da se uključe u debatu, da je ne prepuste hejterima, partijskim vojnicima i zainteresovanim grupama. Idealnog odgovora na ovakve dileme možda i nema, ali imamo odgovornost da zajedno gradimo konsenzus i tražimo meru.
Imamo li pravo da kažemo ne?
Direktor Kulturnog centra Novog Sada
dr Andrej Fajgelj“