Umetnost kineskih krovova

[Nina]

Među obeležjima kineske tradicionalne arhitekture, krov zauzima posebno mesto. Osim što štiti od vremenskih neprilika, krov u Kini je i svojevrsni simbol moći, statusa i filozofskog pogleda na svet. U obliku, boji i dekoraciji krova ogledaju se viševekovna tradicija i verovanja koja su oblikovala kinesko društvo. Zakrivljene strehe, glazirani keramički crepovi i raskošni ukrasi predstavljaju vrhunac graditeljskog umeća, ali su i duboko ukorenjeni izraz harmonije između čoveka i prirode.

Kroz istoriju, po krovovima je jasno mogla da se razlikuje carska vlast od svakodnevnog života, palate od običnih kuća, hramovi od svetovnih građevina. Svaki stil – od jednostavnih seoskih krovova „na dve vode” do monumentalnih višeslojnih krovnih venaca Zabranjenog grada – nosio je poruku o poretku i vrednostima u zajednici.

Pogled na raskošne krovne konstrukcije u Pekingu, elegantne pagode Hangdžoua ili jednostavne seoske kuće juga Kine, govori da kineski krovovi nisu samo deo arhitektonske tradicije, već da su vizuelni simboli civilizacije koja je kroz milenijume pronalazila načine da poveže prirodu, estetiku i filozofiju.

Najčešće su bili obojeni u intenzivne nijanse – od smaragdno zelene i tamnoplave do zlatno žute, pri čemu su boje imale strogo određenu simboliku i često su bile vezane za status zgrade.

 

[Nina]

 

[Nina]

Krovovi nisu bili samo pokrivač, već i prava platna za umetnost. Dekorativne figure – zmajevi, feniksi, lotosi,
pa čak i mali vojnički odredi izrađeni u keramici – krasili su ivice krova. Verovalo se da ovi simboli štite dom od zlih duhova i donose sreću.

Boje korišćene na krovovima imale su duboka značenja. Crvena je simbolizovala sreću, radost i prosperitet; zlatna je bila rezervisana za imperatorske palate i označavala bogatstvo i moć; zelena je predstavljala rast i harmoniju, dok je bela na zidovima činila idealnu pozadinu koja naglašava šarenilo krovne konstrukcije.

 

[Nina]

 

[Nina]

Krov je bio i nosilac filozofskih vrednosti. Njegova simetrija i složenost odražavale su težnju ka ravnoteži i kosmičkom redu.
Nije slučajno što se u tradicionalnoj kineskoj misli kuća posmatrala kao odraz univerzuma – svet u malom, gde svaki element ima svoje mesto i ulogu.

U tradicionalnoj kineskoj arhitekturi, krovovi hramova i palata nisu samo funkcionalni, već imaju i izuzetnu simboliku. Duž ivica se često mogu videti ukrasne figure koje kombinuju mitološka bića, heroje i životinje.Na vrhu se najčešće nalazi zmaj, simbol moći, autoriteta i carskog dostojanstva, dok mu u neposrednoj blizini često stoji feniks, simbol dugovečnosti, prosperiteta i harmonije, koji balansira muški i ženski princip.

 

[Nina]

 

[Nina]

Pored njih, lavovi čuvaju krov od zlih duhova, dok jednorog, poznat kao Ćilin, donosi mir i sreću porodici. Zlatne ribe dodaju simboliku bogatstva i obilja, a tigar deluje kao zaštitnik, odbijajući nesreću i opasnost.

Krilati konji prizivaju brzinu, uspeh i moć, dok ljudske figure ili generali, često prikazani u pratnji zmaja ili feniksa, simbolizuju hrabrost, odanost i mudrost.

Posebno mesto među krovnim figurama zauzima majmun, koji prati sve ostale figure. i „pazi“ na njihov red. U kineskoj kulturi, majmun predstavlja mudrost i sposobnost da se nadmudre neprijatelji.
„Majmun je čuvar reda među figurama, a njegova snalažljivost i zaštitni instinkt simbolizuju sposobnost da se zlo zaustavi pre nego što dotakne kuću ili hram. U mnogim kineskim legendama majmun je junak koji nadmudruje neprijatelje, što dodatno objašnjava njegovu poziciju na krovu – on je poslednji čuvar, spreman da zaštiti sve figure i samu zgradu”, objašnjava za CGTN Ma Bingđijan, član Komiteta za istorijsku i kulturnu zaštitu u Pekingu.
Sve ove figure, zajedno sa svojim simbolima i pričama, pretvaraju krovove u prave mitološke scene, gde se prepliću umetnost, veština neimara i verovanja. Posmatrajući ih, posetilac može da oseti duh kineske tradicije, koji se vekovima prenosio sa generacije na generaciju, čuvajući dom, hram i zajednicu.

 

[Nina]

 

[Nina]

Krovni stilovi

Krovovi u Kini su oblikovani prema složenim pravilima i tradicijama, a njihova raznovrsnost govori o bogatstvu regionalnih stilova.
Najjednostavniji je krov sa jednom strehom, koji je bio karakterističan za skromne domove običnih ljudi. Međutim, u Kini se mnogo češće nailazi na različite varijante dvovodnih krovova. Klasičan krov „na dve vode” (Jingšan), sa dve suprotne kosine koje se oslanjaju na zidove, bio je široko rasprostranjen i u gradskim i u seoskim domaćinstvima.

Posebna varijanta je dvovodni krov sa nadvišenim strehama (Suanšan), gde se strehe protežu sa sve četiri strane, čime ne samo da pružaju bolju zaštitu od padavina već i građevini dodaju eleganciju.

Najprestižniji oblik svakako je četvorovodni krov (Vudian), poznat i kao „petorebarni“, jer ima pet glavnih greda koje se spuštaju niz sve četiri strane.
Ovaj tip krova bio je rezervisan za značajne objekte – palate, hramove i administrativne zgrade, naglašavajući njihov status i značaj.

 

[Nina]

 

[Nina]

Još složenija verzija je kombinovani četvorovodno-dvovodni krov (Siešan), u kojem se spajaju elementi dvovodnog i četvorovodnog krova, čineći ga vizuelno bogatijim i arhitektonski zahtevnijim. Poseban estetski utisak ostavlja piramidalni krov (Zanđian), koji se sužava ka vrhu i završava šiljkom, a najčešće se može videti na paviljonima i pagodama.

Jedna od najupečatljivijih odlika kineskih krovova jesu uzdignute, zakrivljene strehe. Ove elegantne zakrivljene krovne ivice se lagano dižu u vazduh, poput krila zmaja spremnog da poleti.Osim što imaju estetsku ulogu, one su praktične – omogućavaju da kišnica lako sklizne sa krova, a u isto vreme pružaju senku i zaštitu od jakog sunca.Kineski krovovi spajaju prirodu, umetnost i čoveka u jedinstvenu harmoniju. Često višeslojni, sa nekoliko nivoa streha, imaju lakoću i gracioznost, ali i bolju ventilaciju.

Drvene grede bez eksera Kineski krovovi su kroz vekove bili jasni pokazatelji društvenog statusa. U doba dinastije Ming i Ćing, zakonima je bilo propisano koji slojevi društva mogu da koriste određene tipove krovova i boja. Na primer, žuti glazirani krovovi bili su isključivo rezervisani za imperatora i njegove palate u Zabranjenom gradu. Time se vizuelno naglašavala razlika između cara kao „sina neba“ i običnih ljudi.

Pored toga, arhitekte i majstori su razvili specifične tehnike spajanja drvenih greda i stubova bez upotrebe eksera. Ovaj sistem, poznat kao „dougong”, omogućavao je krovovima da izdrže zemljotrese i druge prirodne nepogode. Upravo zahvaljujući toj izvanrednoj kombinaciji tehnike i umetnosti, mnoge građevine sa prepoznatljivim krovovima opstale su stotinama godina.link

 

[Nina]

 

[Nina]

 

[Nina]

 

[Jugoslav Čvarak]

Pogledajte prilog 1811418

Ovo šarenilo je tipično za Kinu.

 

[Nina]

Zahvaljujući zakrivljenim uglovima, zmajevi nisu mogli da slete na kuće i naude ljudima. Morali su da lete nazad, ka nebu. Tako jedna od drevnih legendi o kineskim zmajevima objašnjava izgradnju specifičnih, visokih uglova na kineskim krovovima. To bi mogao biti odgovor na pitanje zašto Kina od davnina gradi različite krovove. Naravno, to nije pravi razlog za ovu vrstu gradnje. Moderna arhitektura ih smatra izuzetno praktičnim.

Raširena zastupljenost kineskih krovova sa tako karakterističnim ivicama naviše objašnjava se činjenicom da takav dizajn štiti od vlage i poplava. Osigurava da padavine teku na većoj udaljenosti od zidova zgrade i da se ne zadržavaju na krovu. Takođe štiti unutrašnjost zgrade od prekomerne sunčeve toplote, a istovremeno ostavlja dovoljno prostora za ulazak vazduha. Ali to nisu jedini razlozi. Pošto se veliki deo Kine nalazi u zoni zemljotresa, kineske zgrade su izgrađene na takav način da mogu da izdrže visoku seizmičku aktivnost. Takva područja su uvek zahtevala pouzdanije strukture, pa je orijentalni stil gradnje korišćen ne samo za zaštitu od prirodnih pojava poput padavina, zračenja ili vetra, već i od prirodnih katastrofa poput zemljotresa.

 

[Nina]

 

[Nina]

Dizajn koji su Kinezi koristili u građevinarstvu osigurao je veću otpornost na zemljotrese. Ovaj efekat je postignut krovom, koji se kod ove vrste konstrukcije oslanja na noseće stubove, ali i na centralni stub dizajniran da apsorbuje zemljotrese (stub najčešće nije ni zakopan u zemlju, već je fiksiran na dubinu krova). Istovremeno, krovni sistem, koji se zasniva na takvom centralnom stubu (i podseća na kišobran), pravi razliku između kineskih i evropskih kuća. Dodatna razlika je u tome što se kod evropskih kuća krovni sistem koristi rešetkasti sistem, dok tradicionalni dizajn kineskih krovova ne koristi takav sistem.

Trajnost i pouzdanost koju ova vrsta konstrukcije rezultira je naravno razlog njihove široke rasprostranjenosti. To je podržano i njihovom dostupnošću „običnom“ svetu. U davna vremena, siromašnije klase stanovništva su koristile bambus za pokrivanje takvih krovova, dok su bogate kuće bile pokrivene žutim glaziranim glinenim crepovima. Naravno, njihova neosporna praktičnost i praktičnost takođe idu ruku pod ruku.

 

[Nina]

 

[Nina]

U Kini se odavno veruje da horizontalne, prave linije otvaraju put negativnoj energiji, i u tom smislu, kineski krovovi, zbog svog spoljašnjeg izgleda, obezbeđuju blagostanje porodice. Fengšui, drevna umetnost prostornog rasporeda, kao kultura življenja u harmoniji sa okolinom (na način da privučemo pozitivnu silu Či u naše domove/živote) primenjuje se u savremenoj gradnji baš kao što se primenjivala i u prošlosti. Nije bitno da li je u pitanju original ili imitacija, sve dok se pod kineskim krovovima živi u miru i spokoju...

 

[Nina]

 

[Nina]

 

[Nina]