Behemoth*
Početnik
- Poruka
- 44
Odlican tekst sa malo drugacijim pogledom na visoko ugljeno-hidratne i nisko-masne dijete:
Danasnje rasprostranjeno misljenje o visoko-ugljenohidratnoj, nisko-masnoj dijeti se brzo menja, kako ljudi pocinju da shvataju da iako konstantno vezbaju ipak ne gube telesnu mast. Posto vecina ugljenih hidrata sadrzi malo ili nimalo masti, necete verovati da ugljeni hidrati mogu zavrsiti u vasim masnim naslagama. Ipak, najmanje 40% od ugljenih hidrata koje pojedete zavrsavaju u masnim naslagama. Konzumirajuci previse ugljenih hidrata -cak bez masti- - stvarno ce te nabaciti mast. Ovo zato sto na taj nacin vase telo cuva i koristi krajnje produkte ugljenih hidrata koje konzumirate. Ugljeni hidrati, bilo da su u formi paste ili cokoladnog kolaca, povecavaju glukozu jednom kada dodju u krvotok. Secer je secer - telo ih ne razlikuje. Dakle ako konzumirate preveliku kolicinu ugljenih hidrata, nivo vaseg secera u krvi ce porasti pokrecuci vas pankreas da luci insulin. Insulin vrsi kontrolu nad tim gde ce se secer iz krvi sacuvati. Nesto se koristi kao energija, a nesto se skladisti u misicima kao glikogen (sacuvana forma secera). Posto vase telo moze da skladisti samo 2000 kalorija kao glikogen, visak ce biti skladisten kao mast. Insulin takodje sprecava postojecu mast da izadje iz skladista i da se iskoristi kao energija. Ukoliko nemate pristup svojim masnim naslagama i sagorevanju masti, vi ce te u kontinuitetu skladistiti ugljene hidrate kao masti. Kljuc je u iskoriscavanju sto vise nagomilanih masnih naslaga za energiju, drukcije receno, morate sagoreti visak secera i nagomilane masti. Mozete kontrolisati gorivo koje ce vase telo sagorevati preko dijete, uzmimo za primer da uglavnom jedete ugljene hidrate, tada nivo vaseg secera u krvi postaje nestabilan a njegovo sagorevanje moze postati nedostupno jer prisustvo insulina sprecava da se mast iskoristi kao energija. Zato mnogi ljudi "udaraju u zid" na 20 milja u maratonu. Oni trce od ugljenih hidrata, ne od masti. Ako izbegavate visoko ugljeno-hidratnu dijetu i jedete proporcionalno izbalansirane ugljene hidrate, proteine i masti, vase telo ce prevashodno sagorevati masne naslage. Sve prirodne masti - kao sto su omega 6 (koje se nalaze u biljkama) i omega 3 (koje se nalaze u ribi) - dobre su za vas ako ih koristite umereno. Posto je efikasnost ljudskih hemijskih procesa tesko merljiva, zadrzacete se na tome kako se osecate. Opsti simptomi prezasicenosti ugljenim hidratima ispoljavaju se zeljom za spavanjem posle jela, zudnjom za slatkisima, glad nakon 2 sata od visoko-ugljenohidratnog obroka, i potrebom za uzinom po citav dan. Brzi metabolizam sagoreva vise masti koja snabdeva telo sa vise od 2 puta energije od ugljenih hidrata.
Vise unesenih masti znace vecu energiju , postici ce te vecu izdrzljivost kao i misicavost uz uzdrzavanje od hrane kakvo dolikuje. Ukoliko ne mozete priblizno 4 sata bez jela a radite ili trenirate, sanse su da ste jeli previse ugljenih hidrata.
Stoga svaki obrok koji pripremate treba da sadrzi priblizno 40% od ukupnih kalorija iz ugljenih hidrata, 30% od proteina i 30% od masti Stoga ostanite u zoni sagorevanja masti, budite sigurni da vase telo sagoreva mast.
Izvor: Portal Bodibilding
Danasnje rasprostranjeno misljenje o visoko-ugljenohidratnoj, nisko-masnoj dijeti se brzo menja, kako ljudi pocinju da shvataju da iako konstantno vezbaju ipak ne gube telesnu mast. Posto vecina ugljenih hidrata sadrzi malo ili nimalo masti, necete verovati da ugljeni hidrati mogu zavrsiti u vasim masnim naslagama. Ipak, najmanje 40% od ugljenih hidrata koje pojedete zavrsavaju u masnim naslagama. Konzumirajuci previse ugljenih hidrata -cak bez masti- - stvarno ce te nabaciti mast. Ovo zato sto na taj nacin vase telo cuva i koristi krajnje produkte ugljenih hidrata koje konzumirate. Ugljeni hidrati, bilo da su u formi paste ili cokoladnog kolaca, povecavaju glukozu jednom kada dodju u krvotok. Secer je secer - telo ih ne razlikuje. Dakle ako konzumirate preveliku kolicinu ugljenih hidrata, nivo vaseg secera u krvi ce porasti pokrecuci vas pankreas da luci insulin. Insulin vrsi kontrolu nad tim gde ce se secer iz krvi sacuvati. Nesto se koristi kao energija, a nesto se skladisti u misicima kao glikogen (sacuvana forma secera). Posto vase telo moze da skladisti samo 2000 kalorija kao glikogen, visak ce biti skladisten kao mast. Insulin takodje sprecava postojecu mast da izadje iz skladista i da se iskoristi kao energija. Ukoliko nemate pristup svojim masnim naslagama i sagorevanju masti, vi ce te u kontinuitetu skladistiti ugljene hidrate kao masti. Kljuc je u iskoriscavanju sto vise nagomilanih masnih naslaga za energiju, drukcije receno, morate sagoreti visak secera i nagomilane masti. Mozete kontrolisati gorivo koje ce vase telo sagorevati preko dijete, uzmimo za primer da uglavnom jedete ugljene hidrate, tada nivo vaseg secera u krvi postaje nestabilan a njegovo sagorevanje moze postati nedostupno jer prisustvo insulina sprecava da se mast iskoristi kao energija. Zato mnogi ljudi "udaraju u zid" na 20 milja u maratonu. Oni trce od ugljenih hidrata, ne od masti. Ako izbegavate visoko ugljeno-hidratnu dijetu i jedete proporcionalno izbalansirane ugljene hidrate, proteine i masti, vase telo ce prevashodno sagorevati masne naslage. Sve prirodne masti - kao sto su omega 6 (koje se nalaze u biljkama) i omega 3 (koje se nalaze u ribi) - dobre su za vas ako ih koristite umereno. Posto je efikasnost ljudskih hemijskih procesa tesko merljiva, zadrzacete se na tome kako se osecate. Opsti simptomi prezasicenosti ugljenim hidratima ispoljavaju se zeljom za spavanjem posle jela, zudnjom za slatkisima, glad nakon 2 sata od visoko-ugljenohidratnog obroka, i potrebom za uzinom po citav dan. Brzi metabolizam sagoreva vise masti koja snabdeva telo sa vise od 2 puta energije od ugljenih hidrata.
Vise unesenih masti znace vecu energiju , postici ce te vecu izdrzljivost kao i misicavost uz uzdrzavanje od hrane kakvo dolikuje. Ukoliko ne mozete priblizno 4 sata bez jela a radite ili trenirate, sanse su da ste jeli previse ugljenih hidrata.
Stoga svaki obrok koji pripremate treba da sadrzi priblizno 40% od ukupnih kalorija iz ugljenih hidrata, 30% od proteina i 30% od masti Stoga ostanite u zoni sagorevanja masti, budite sigurni da vase telo sagoreva mast.
Izvor: Portal Bodibilding
