Ta muzika ide preko Jutjuba tako da ne može da se govori o nekom organizovanom zaglupljivanju.
Наравно, зато сам и рекао да је то друштвени проблем. Довољно је да две три најутицајније и најнафураније клинке у разреду слушају Пријовићку и да излазе на та фолк места и скоро цео разред ће следити њих, девојке да би биле ''кул'' и ''ин'' као оне, а дечаци да би били у друштву девојака.
У суштини, није политички коректно, али јбга победио је председник Трамп, па сада можемо рећи истину да жене су те које су више склоне том неукусу званом турбо фолк, јер да сви подједнако слушамо панк, рок, метал, реп, онда би на тим догађајима било пола пола, а не да буде 90 % мушког света.
Турбофолк је заправо женска музика, јер жене доминантно више слушају тај правац и тако је од самог настанка те музичке промаје.
Музички продуценти су искључиво мушкарци, као и најбољи музичари и композитори, кантаутори су опет углавном мушкарци, тако да жене у музици су углавном извођачи, којима се све на тацни понуди, од арамжмана, до композиције (како да отпева) па све до крајњег производа.
Где си видео женског тонца, битмејкера, продуцента који се бави постпродукцијом, миксовањем или било каквом обрадом звука ?
Vrlo dobra tema
Češći ili jako de danas politički konkretno kaže " afromer8janci u SAD- u su nakon WW2 znatno napredovali u svim smjerovima. Počeli su se skolovati, uključivati u društvo, zapošljavati ba odgovornim funkcijama i, a uz to stopa kriminala povezana s crnackim stanovništvom se stalno smanjivala. Tako je bilo do sredine 80- ih u do pojave raka, muzike koja he otvoreno propagirala kriminal, drogiranje, prostitucije, promiskuitet i sl.
Slično je i na području ex Yu, ovdje nije riječ o radu nego o turbofolku. Kad malo bolje pogledamo turbofolk i rap su slični, ne toliko u muzikom smislu( mada i tu i.a slicnosti) nego u izričaju jao o npr muzički sportovima, ponašanju pjevaca/ ića i sl. Najvažnije je da jejedna i druga muzika služi za zaglupljivanje , razaranjem zajednice, osiromasavanje te iste zajednice i sl.
Iako ima sličnosti izmedju tradicionalne narodne muzike Srbije i BIH s turbofolkom, ipak to nije ni približno isto.
Прво мораш да знаш да је реп практично мртав, не баш као панк, али ово што постоји последњих деценија то није реп, него треп и нема везе са правим репом.
Овде у БГ када је наступао Паблик Енеми, испред улаза су дељени антиглобалистички памфлети домаће производње, значи људи су повезани са том музиком на више нивоа. Чак Д фронтмен групе је дошао у државу о којој зна много, да је његова група малтене више се слушала него не неким бруклинским радио програмима.
На крају крајева, чак и они репери који су пропагирали материјализам, радили су музику са стилом, јер то је обично била фанк музика коју су осавременили и тако добили реп. Дакле само слушање инструментала тих генгста реп песма је јако пријатно. А турбофолк је одвратан и са народњачким завијањем и без.