Ulazak u Evropsku uniju našim susedima Mađarskoj, Bugarskoj i Rumunuji, kao i državama iz okruženja, poput Slovenije, nije doneo bolji život, pišu Novosti.
Ekonomski pokazatelji govore da se stanje u ovim zemljama, od momenta ulaska u odrabrano evropsko društvo do danas, stalno i bitno pogoršavalo. Pogoršanje je trend. Spoljni dug vrtoglavo je rastao, povećala se nezaposlenost i raslo je siromaštvo...
Kada je reč o spoljnom dugu, najgore je prošla Rumunija, gde je taj dug sa 18 milijardi dolara koliko je iznosio 2003. pre ulaska u EU, dostigao neverovatnih 136 milijardi.
I mađarski dug je porastao za 100 milijardi dolara, pa je sa 42 milijarde dolara 2003. godine, porastao na čak 146 milijardi.
U Bugarskoj se dug povećao sa 12 na 39 milijardi dolara, a ni u Sloveniji nije bilo bolje. Ova nekadašnja članica SFRJ od 11 milijardi, koliko je dugovala pre ulaska u EU, danas dostiže dug od 61 milijardu dolara.
Uporedni podaci pokazuju da je ulazak ovih država u EU, pored rasta spoljnog duga, doveo i do rasta nezaposlenosti. Tako je u Mađarskoj nezaposlenost skoro duplirana. Slična situacija je i u Rumuniji, ali je masovan odlazak radnika iz ove zemlje u zapadne države EU formalno ublažio rast stope nezaposlenosti.
Podaci govore da je nezaposlenost u Mađarskoj u periodu od 2004. do 2011. porasla sa 5,9 odsto na 10, 9 odsto, u Rumuniji je od 2007. do 2011. nezaposlenost sa 4,5 odsto porasla na sedam odsto, a u Sloveniji sa 6,4 odsto na 10,8 odsto.
Ipak, podaci koji najviše zabrinjavaju odnose se na rast siromaštva.
U Mađarskoj je broj građana koji žive ispod granice siromaštva sa 8,6 odsto, koliko je iznosio 1993, porastao na 13,9 koliki je bio 2010. godine.
U Rumuniji je broj siromašnih sa 14,1 odsto 2003. godine povećan na 21,1 odsto 2011. godine, a u Bugarskoj sa 14,1 odsto koliki je bio 2003. podigao na 21,8 odsto 2008. godine.
Pridruživanje ovih zemalja, veoma loše je uticalo i na jednu od najvažnijih privrednih grana - poljoprivredu, koja je pretprela velike gubitke.
Pre svega, novim članicama iz istočne Evrope je u decembru 2002. godine u Kopenhagenu zabranjeno da imaju više od 25 odsto subvencija u odnosu na subvencije koje EU daje starim članicama. Ovakav, skoro robovlasnički, odnos između bogatih i siromašnih članica EU će trajati sve do 2013. godine.
Nakon ulaska u EU obradiva zemlja u Mađarskoj smanjila se sa 4.500.000 hektara na 3.487.792 hektara.
U Bugarskoj su kvote, ukidanje carina, smanjenje subvencija, dovele do toga da ova država, koja je bila najpoznatiji istočnoevropski proizvođač povrća, uvozi krastavce i krompir iz EU.
Takođe, industrija šećera u Rumuniji i Bugarskoj je skoro uništena.
U Rumuniji je hektar vinograda 25 puta jeftiniji nego u zapadnoj Evropi, a cela oblast Banata u okolini Temišvara je u rukama stranaca. Dovoljno je da stranac registruje firmu u Rumuniji i može da kupi zemljište. Istovremeno, u oblasti Transilvanije nadničarenje je jedan od načina preživljavanja, a isti ljudi rade po dva posla, u rudnicima i na njivi za svoje potrebe.
U Sloveniji je 1991. godine prehrambena industrija zapošljavala 36.000 radnika, a nakon ulaska u EU - 19.000 radnika.
Podaci iz ovih istočnovropskih članica EU pokazuju šta čeka našu zemlju ukoliko postane članica EU.
"U realnosti, „evropski put“ za Srbiju donosi novo zaduživanje, siromaštvo, nezaposlenost i urušavanje poljoprivrede. Osim toga, bio bi urušen i pravni sistem", kaže dr Dejan Mirović, koji je doktorirao na primeni prava EU u Srbiji na beogradskom Pravnom fakultetu.
On naglašava da bi naša zemlja u slučaju ulaska u EU, pre svega, izgubila ugovor o spoljnoj trgovini sa Rusijom, a Srbija je jedina država zapadno od Karpata koja ima takav ugovor.
"EU je jedna carinska unija, a neka država ne može biti istovremeno u dve carinske unije, pa bismo morali odustati od sporazuma sa Rusima. Prva posledica bi bila povećanje spoljnotrgovinskog deficita", pojašnjava Mirović.
Zatim, primena SSP dovodi do pada prihoda od carina, što utiče na povećanje budžetskog deficita.
"Osim toga, primena evra kao zvanične valute bila bi katastrofalna, jer to ne pogoduje malim državama kao što su Srbija ili Grčka. Evro kao zvanična valuta dobar je za velike izvoznike poput Nemačke, ali nije pogodan za velike uvoznike, male države", kaže Mirović.
http://www.novimagazin.rs/vesti/ula...e-nije-doneo-bolji-zivot#.UTz6d57AAfQ.twitter
Ekonomski pokazatelji govore da se stanje u ovim zemljama, od momenta ulaska u odrabrano evropsko društvo do danas, stalno i bitno pogoršavalo. Pogoršanje je trend. Spoljni dug vrtoglavo je rastao, povećala se nezaposlenost i raslo je siromaštvo...
Kada je reč o spoljnom dugu, najgore je prošla Rumunija, gde je taj dug sa 18 milijardi dolara koliko je iznosio 2003. pre ulaska u EU, dostigao neverovatnih 136 milijardi.
I mađarski dug je porastao za 100 milijardi dolara, pa je sa 42 milijarde dolara 2003. godine, porastao na čak 146 milijardi.
U Bugarskoj se dug povećao sa 12 na 39 milijardi dolara, a ni u Sloveniji nije bilo bolje. Ova nekadašnja članica SFRJ od 11 milijardi, koliko je dugovala pre ulaska u EU, danas dostiže dug od 61 milijardu dolara.
Uporedni podaci pokazuju da je ulazak ovih država u EU, pored rasta spoljnog duga, doveo i do rasta nezaposlenosti. Tako je u Mađarskoj nezaposlenost skoro duplirana. Slična situacija je i u Rumuniji, ali je masovan odlazak radnika iz ove zemlje u zapadne države EU formalno ublažio rast stope nezaposlenosti.
Podaci govore da je nezaposlenost u Mađarskoj u periodu od 2004. do 2011. porasla sa 5,9 odsto na 10, 9 odsto, u Rumuniji je od 2007. do 2011. nezaposlenost sa 4,5 odsto porasla na sedam odsto, a u Sloveniji sa 6,4 odsto na 10,8 odsto.
Ipak, podaci koji najviše zabrinjavaju odnose se na rast siromaštva.
U Mađarskoj je broj građana koji žive ispod granice siromaštva sa 8,6 odsto, koliko je iznosio 1993, porastao na 13,9 koliki je bio 2010. godine.
U Rumuniji je broj siromašnih sa 14,1 odsto 2003. godine povećan na 21,1 odsto 2011. godine, a u Bugarskoj sa 14,1 odsto koliki je bio 2003. podigao na 21,8 odsto 2008. godine.
Pridruživanje ovih zemalja, veoma loše je uticalo i na jednu od najvažnijih privrednih grana - poljoprivredu, koja je pretprela velike gubitke.
Pre svega, novim članicama iz istočne Evrope je u decembru 2002. godine u Kopenhagenu zabranjeno da imaju više od 25 odsto subvencija u odnosu na subvencije koje EU daje starim članicama. Ovakav, skoro robovlasnički, odnos između bogatih i siromašnih članica EU će trajati sve do 2013. godine.
Nakon ulaska u EU obradiva zemlja u Mađarskoj smanjila se sa 4.500.000 hektara na 3.487.792 hektara.
U Bugarskoj su kvote, ukidanje carina, smanjenje subvencija, dovele do toga da ova država, koja je bila najpoznatiji istočnoevropski proizvođač povrća, uvozi krastavce i krompir iz EU.
Takođe, industrija šećera u Rumuniji i Bugarskoj je skoro uništena.
U Rumuniji je hektar vinograda 25 puta jeftiniji nego u zapadnoj Evropi, a cela oblast Banata u okolini Temišvara je u rukama stranaca. Dovoljno je da stranac registruje firmu u Rumuniji i može da kupi zemljište. Istovremeno, u oblasti Transilvanije nadničarenje je jedan od načina preživljavanja, a isti ljudi rade po dva posla, u rudnicima i na njivi za svoje potrebe.
U Sloveniji je 1991. godine prehrambena industrija zapošljavala 36.000 radnika, a nakon ulaska u EU - 19.000 radnika.
Podaci iz ovih istočnovropskih članica EU pokazuju šta čeka našu zemlju ukoliko postane članica EU.
"U realnosti, „evropski put“ za Srbiju donosi novo zaduživanje, siromaštvo, nezaposlenost i urušavanje poljoprivrede. Osim toga, bio bi urušen i pravni sistem", kaže dr Dejan Mirović, koji je doktorirao na primeni prava EU u Srbiji na beogradskom Pravnom fakultetu.
On naglašava da bi naša zemlja u slučaju ulaska u EU, pre svega, izgubila ugovor o spoljnoj trgovini sa Rusijom, a Srbija je jedina država zapadno od Karpata koja ima takav ugovor.
"EU je jedna carinska unija, a neka država ne može biti istovremeno u dve carinske unije, pa bismo morali odustati od sporazuma sa Rusima. Prva posledica bi bila povećanje spoljnotrgovinskog deficita", pojašnjava Mirović.
Zatim, primena SSP dovodi do pada prihoda od carina, što utiče na povećanje budžetskog deficita.
"Osim toga, primena evra kao zvanične valute bila bi katastrofalna, jer to ne pogoduje malim državama kao što su Srbija ili Grčka. Evro kao zvanična valuta dobar je za velike izvoznike poput Nemačke, ali nije pogodan za velike uvoznike, male države", kaže Mirović.
http://www.novimagazin.rs/vesti/ula...e-nije-doneo-bolji-zivot#.UTz6d57AAfQ.twitter
