Ukrajinska kriza

Šta će se dalje odvijati?

  • Rusi samo brane Donbas

    glasova: 13 22,8%

  • Rusi uzimaju još neke delove Ukrajine

    glasova: 27 47,4%

  • Rusi osvajaju čitavu Ukrajinu

    glasova: 11 19,3%

  • Treći svetski rat

    glasova: 6 10,5%
  • Ukupno glasova
    57
stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.

Велики потрес због изјаве немачког команданта: На Западу постоји и свест да је Крим – Русија​

Изјава команданта немачке морнарице Кај Ахиб Шенбаха да је Крим неповратан за Украјину и да Запад мора да промени однос према Путину изазвала је бурне реакције Кијева али и показала да немачки адмирал није усамљен у свом мишљењу

27/01/2022
фото: Алексей Никольский/Спутњик

Поводом изјаве немачког вицеадмирала да би Запад требало да уважи ставове руског председника, што је подигло жестоку прашину у јавности, Јан Нолте, члан Комитета за одбрану Бундестага, у разговору за Спутњик каже да је адмирал био у праву.
Нолт је мишљења да је вицеадмирал Кај Ахиб Шенбаха био замољен за професионалну процену ситуације и да је дао професионалан, а не идеолошки одговор.
„Ако ћемо искрено, политика Запада према Русији није само заснована на искреној жељи за деескалацијом, већ, нажалост, и на стварању једноставних, антируских непријатељских слика, и геополитичким интересима људи на власти. Овако нећемо доћи до решења“,тврди Јан Нолте.

Много је барута у ваздуху​

Иако се Министарство одбране Немачке одмах оградило од изнетог става, а адмирал не чекајући даље процедуре сам поднео оставку, бура у јавности се није стишала.
Аналитичар Мирослав Стојановић каже да је епизода окончана али чињеница да се о њој и даље расправља указује на озбиљнију позадину. У садашњој узаврелој атмосфери са много барута у ваздуху где се Европа налази у процепу између рата и мира ова изјава је, каже, добила заиста један снажан политички и медијски одјек.

Изоловање Русије имало би фаталан учинак по Европу​

Стојановић подсећа да је адмиралова изјава узнемирила Кијев који је бурно реаговао, позивајући на неку врсту дипломатског рапорта немачку амбасадорку у Украјини. Берлин се, каже због ове изјаве али и чињенице да је одбио да пошаље офанзивно или одбрамбено оружје Украјини која је морала да се задовољи само пољском болницом и медицинским особљем, нашао у деликатној ситуацији.
„Немачка се нашла под притиском и других земаља Запада, посебно Велике Британије и САД које су је оптужиле да је најслабија карика у НАТО ланцу и да подрива јединство и јединствено реаговање према Москви. Истовремено, треба знати да глас вицеадмирала није усамљен. Веома утицајна личност Маркус Зедер, председник покрајинске владе у Баварској и шеф Хришћанско социјалне уније која је доскора била у Влади рекао је да Русија није непријатељ Европи и да изоловање Русије представља велику грешка, јер свака изолација од Русије може имати веома фаталан учинак и последице за саму Европу“.

Рељеф је мало другачији него што се мисли​

Зедер је, каже Стојановић, упозорио да овакви потези Европе приближавају Русију другим великим силама, и Кини, али и да се не сме одуговлачити са давањем лиценце за „Северни ток 2“ јер ће Немачка доживети руску зиму.
„Све то открива мало другачији рељеф него што се на први поглед зна и мисли. Сетимо се прошлогодишње иницијативе Макрона и Меркелове да се са Русијом разговара у име ЕУ. Портал Политико је указао на брутално противљење Пољске и балтичких земаља, али било је и неколико чланица ЕУ које су биле веома суздржане и критичне према тој иницијативи, рецимо Холандија и Шведска. Иницијатива је пропала али је Макрон тада говорио речником који је чудан и прејак за државника и дипломату. Он је рекао да на русофобију у тим земљама лидери реагују параноично и да са Русијом не треба тако поступати“.

Игра се на дипломатску карту​

У тај контекст, указује Стојановић, треба ставити и састанак у тзв. Нормадијском формату у Паризу који је окупио политичке директоре министарстава иностраних послова Француске, Немачке, Украјине и Русије.
„Било је последњих дана зебње да ли ће до тога доћи због бурног реаговања Украјинаца на изјаве, а пре свега изјаву адмирала Кај Ахиб Шенбаха. Ситуација је таква да се игра на дипломатску карту и без обзира на ратне трубе верујем да ће се компромис између Запада и Русије бити постигнут“.

Запад је истеран на чистац​

У свему не треба занемарити ни најаву нове“ источне политике“ немачког канцелара Олафа Шолца.
„Источна политика асоцира на Брантову политику која је Бранту донела велика међународна признања и награду за мир. У средишту те нове политике о којој се још увек ништа не зна, мора се наћи и Русија. Иницијативе које покрећу Олаф Шолц и Макрон су интересанте, посебно у контексту чињенице што би после састанка са немачким канцеларом, Макрон требало да разговара директно са Путином“
Бацајући војничку карту на сто, Москва је, закључује Стојановић, ипак истерала Запад на чистац који разуме да са Русијом треба да се разговара како би се постигла нека врста безбедносног поретка у Европи с тим да њој, Русији, буду пружене гаранције зарад националне безбедности.
 
htio bih nešto naglasiti...lavrov u odgovoru spominje ugovore koje su potpisale članice NATO saveza u kojem je navedeno da se vlastita sigurnost ne može ostvarivati dovodeći u opasnost sigurnost susjednih država ili države i da će oni pojedinačno uputiti pismo u kojem će tražiti dodatno objašnjenje njihovih postupaka u odnosu na potpisano...npr. treba znati da je rusija udaljena od japana 10 km...a da je od san franciska udaljena cca5000 km (koliko treba da hipersonična raketa prevali taj put)
 
Берекин:

Велики потрес због изјаве немачког команданта: На Западу постоји и свест да је Крим – Русија​

Изјава команданта немачке морнарице Кај Ахиб Шенбаха да је Крим неповратан за Украјину и да Запад мора да промени однос према Путину изазвала је бурне реакције Кијева али и показала да немачки адмирал није усамљен у свом мишљењу

27/01/2022
фото: Алексей Никольский/Спутњик

Поводом изјаве немачког вицеадмирала да би Запад требало да уважи ставове руског председника, што је подигло жестоку прашину у јавности, Јан Нолте, члан Комитета за одбрану Бундестага, у разговору за Спутњик каже да је адмирал био у праву.
Нолт је мишљења да је вицеадмирал Кај Ахиб Шенбаха био замољен за професионалну процену ситуације и да је дао професионалан, а не идеолошки одговор.
„Ако ћемо искрено, политика Запада према Русији није само заснована на искреној жељи за деескалацијом, већ, нажалост, и на стварању једноставних, антируских непријатељских слика, и геополитичким интересима људи на власти. Овако нећемо доћи до решења“,тврди Јан Нолте.

Много је барута у ваздуху​

Иако се Министарство одбране Немачке одмах оградило од изнетог става, а адмирал не чекајући даље процедуре сам поднео оставку, бура у јавности се није стишала.
Аналитичар Мирослав Стојановић каже да је епизода окончана али чињеница да се о њој и даље расправља указује на озбиљнију позадину. У садашњој узаврелој атмосфери са много барута у ваздуху где се Европа налази у процепу између рата и мира ова изјава је, каже, добила заиста један снажан политички и медијски одјек.

Изоловање Русије имало би фаталан учинак по Европу​

Стојановић подсећа да је адмиралова изјава узнемирила Кијев који је бурно реаговао, позивајући на неку врсту дипломатског рапорта немачку амбасадорку у Украјини. Берлин се, каже због ове изјаве али и чињенице да је одбио да пошаље офанзивно или одбрамбено оружје Украјини која је морала да се задовољи само пољском болницом и медицинским особљем, нашао у деликатној ситуацији.
„Немачка се нашла под притиском и других земаља Запада, посебно Велике Британије и САД које су је оптужиле да је најслабија карика у НАТО ланцу и да подрива јединство и јединствено реаговање према Москви. Истовремено, треба знати да глас вицеадмирала није усамљен. Веома утицајна личност Маркус Зедер, председник покрајинске владе у Баварској и шеф Хришћанско социјалне уније која је доскора била у Влади рекао је да Русија није непријатељ Европи и да изоловање Русије представља велику грешка, јер свака изолација од Русије може имати веома фаталан учинак и последице за саму Европу“.

Рељеф је мало другачији него што се мисли​

Зедер је, каже Стојановић, упозорио да овакви потези Европе приближавају Русију другим великим силама, и Кини, али и да се не сме одуговлачити са давањем лиценце за „Северни ток 2“ јер ће Немачка доживети руску зиму.
„Све то открива мало другачији рељеф него што се на први поглед зна и мисли. Сетимо се прошлогодишње иницијативе Макрона и Меркелове да се са Русијом разговара у име ЕУ. Портал Политико је указао на брутално противљење Пољске и балтичких земаља, али било је и неколико чланица ЕУ које су биле веома суздржане и критичне према тој иницијативи, рецимо Холандија и Шведска. Иницијатива је пропала али је Макрон тада говорио речником који је чудан и прејак за државника и дипломату. Он је рекао да на русофобију у тим земљама лидери реагују параноично и да са Русијом не треба тако поступати“.

Игра се на дипломатску карту​

У тај контекст, указује Стојановић, треба ставити и састанак у тзв. Нормадијском формату у Паризу који је окупио политичке директоре министарстава иностраних послова Француске, Немачке, Украјине и Русије.
„Било је последњих дана зебње да ли ће до тога доћи због бурног реаговања Украјинаца на изјаве, а пре свега изјаву адмирала Кај Ахиб Шенбаха. Ситуација је таква да се игра на дипломатску карту и без обзира на ратне трубе верујем да ће се компромис између Запада и Русије бити постигнут“.

Запад је истеран на чистац​

У свему не треба занемарити ни најаву нове“ источне политике“ немачког канцелара Олафа Шолца.
„Источна политика асоцира на Брантову политику која је Бранту донела велика међународна признања и награду за мир. У средишту те нове политике о којој се још увек ништа не зна, мора се наћи и Русија. Иницијативе које покрећу Олаф Шолц и Макрон су интересанте, посебно у контексту чињенице што би после састанка са немачким канцеларом, Макрон требало да разговара директно са Путином“
Бацајући војничку карту на сто, Москва је, закључује Стојановић, ипак истерала Запад на чистац који разуме да са Русијом треба да се разговара како би се постигла нека врста безбедносног поретка у Европи с тим да њој, Русији, буду пружене гаранције зарад националне безбедности.
Kliknite za proširenje...
Ne laje kuca zbog sela!
Prepale se Švabonje da će Putin zavrnut pipu!
 

Biden: Rusija će napasti u februaru​

Američki predsjednik Joe Biden upozorio je da postoji "izrazita mogućnost" da bi Rusija mogla napasti Ukrajinu idućeg mjeseca, saopćila je Bijela kuća.​

R.I.
PODIJELI
09cd1759b26baa0a8ebd5cef013513ed.jpg



Rusija, u međuvremenu, tvrdi da postoji malo optimizma u rješavanju krize nakon što su SAD odbacile glavne zahtjeve Rusije.
Nagomilavanje desetina hiljada ruskih vojnika na ukrajinskim granicama posljednjih sedmica izaziva strah od invazije, ali Rusija poriče da planira napad.
Američki predsjednik komentirao je to u telefonskom razgovoru s ukrajinskim predsjednikom Volodimirom Zelenskim u četvrtak.
Tokom razgovora, predsjednik Biden "ponovo je potvrdio spremnost Sjedinjenih Američkih Država da zajedno sa svojim saveznicima i partnerima odlučno odgovore ako Rusija napadne Ukrajinu", navodi se u saopćenju Bijele kuće, prenosi BBC.
Između ostalog, SAD su zaprijetile da će zaustaviti otvaranje ključnog plinovoda koji bi slao ruski gas u zapadnu Evropu ako Rusija napadne Ukrajinu.
Sjeverni tok 2 vodio bi od Rusije do Njemačke, a zvaničnici u Berlinu su u četvrtak rekli da bi se projekt mogao suočiti sa sankcijama ako Rusija izvrši napad, javlja BBC.
Zapadni saveznici kažu da će ciljati na rusku ekonomiju ako budu izvršili napad, a najnoviji komentari signaliziraju učvršćivanje njihovog stava o unosnom plinovodu.
“Želim biti vrlo jasan: ako Rusija napadne Ukrajinu na ovaj ili onaj način, Sjeverni tok 2 neće krenuti naprijed”, rekao je glasnogovornik američkog State Departmenta Ned Price za NPR.
Međutim, dodao je da "neće ulaziti u pojedinosti" kako će to biti zaustavljeno, a ostaju pitanja da li bi SAD imale moć da otkažu projekt.

https://stav.ba/vijest/biden-rusija-ce-napasti-u-februaru/7210
 

Ukrajinski sukob može se proširiti i na ostatak Evrope​

U Ukrajini vlada očigledna napetost, posebno na istoku ove zemlje. Ukrajinske odbrambene snage stacionirane su u blizini mjesta Chonhar, koje graniči s okupiranim Krimom. Također, linija odbrane raspoređena je i prema regiji Donjecka. Značaj ovog područja jeste u tome što bi se odbranom ove linije u slučaju napada Rusije i proruskih snaga spriječilo uspostavljanje koridora između okupiranih Donjecka, Luganjska i Krima. Svjesni da opasnost prijeti i iz Bjelorusije, gdje su Rusi prethodnih nekoliko sedmica rasporedili veliki broj vojnika pod izgovorom izvođenja zajedničkih vojnih vježbi između Bjelorusije i Rusije, ukrajinski branioci spremni su i na invaziju na Kijev, ali i grad Kharkiv. Također, postoji mogućnost da, osim kopnenog napada, Rusija poduzme vojne aktivnosti i s mora.​

ADMIR LISICA
PODIJELI
ade72d1a27540265c2164b0381419595.jpg



Već nekoliko mjeseci traje politička kriza na relaciji Ukrajina – Rusija, a u koju su u velikoj mjeri uključene Velika Britanija, Sjedinjene Američke Države, zemlje Evropske unije, ali i Bjelorusija. Rusija nastoji osporiti pravo NATO savezu da svoje članstvo širi prema Istočnoj Evropi, što smatra za direktnu prijetnju po vlastitu sigurnost, dok Ukrajina svoje članstvo u NATO i Evropskoj uniji smatra unutrašnjim pitanjem ukrajinskih građana povodom kojeg se ne treba konsultirati s Rusijom.
Iako se može reći da Ukrajina od nezavisnosti ima određena razilaženja u pogledu političkog usmjerenja s Rusijom, problemi između dvije zemlje kulminirali su tokom 2014. godine, kada je, uslijed revolucije na ulicama ukrajinskih gradova, jasno iskazan proevropski stav Ukrajinaca. Podjele u ukrajinskom društvu od tog trenutka postale su izraženije jer oko 18 posto Rusa, koliko ih je u Ukrajini prema popisu iz 2001. godine, nisu bili naklonjeni evropskim idejama Ukrajinaca. U trenutku revolucije na kijevskim ulicama predsjednik Ukrajine bio je Viktor Janukovič, proruski opredijeljeni političar koji je zagovarao politiku približavanja Ukrajine “bratskoj” Rusiji. Nakon velikih nemira i protesta, Janukovič je morao odstupiti s čela države, međutim, tek tada kreće ozbiljna politička kriza u Ukrajini. Proruski separatisti potpomognuti od strane Rusije započeli su aktivnosti u smjeru destabiliziranja zemlje, što je rezultiralo ruskim anektiranjem Krima, događaja koji je bio ozbiljan presedan s kojim se nisu služile članice Evropske unije, Sjedinjene Američke Države, ali ni Turska.
Osim anektiranja Krima, na istoku Ukrajine proruski separatisti započeli su operacije protiv Vojske Ukrajine, a epilog istih bilo je formiranje dvije samoproglašene državice na krajnjem istoku Ukrajine, Donjecka i Luganjska Republika, te čak 13.000 žrtava. Važno je napomenuti da Rusija prema Ukrajini nema samo teritorijalnu pretenziju već svoje pravo na Ukrajinu posmatra kao na historijsko naslijeđe, a Ukrajince kao ruski narod, što Ukrajina i Ukrajinci odbijaju prihvatiti. Očekivanja Rusije u prošlosti odnosila su se i na pretenziju na ekonomsko tržište od preko trideset i pet miliona ljudi, od kojeg bi Rusija imala koristi ukoliko Ukrajina pristupi Euroazijskoj ekonomskoj zajednici, što se nije desilo. Osim gubljenja teritorije i ljudskih žrtava tokom sukoba iz 2014. godine, Ukrajina je pretrpjela i značajno pomjeranje stanovništva iz navedene dvije paradržave, ali i Krima.

Prema podacima UN-a, od početka sukoba u Ukrajini raseljeno je oko 1,4 miliona ukrajinskih građana, što je dovelo do značajnih ekonomskih problema u zemlji. Ukrajinci danas događaje iz 2014. godine vide kao splet nesretnih okolnosti u kojima se Ukrajina nije baš najbolje snašla, jer građani nisu bili pripremljeni za najgori mogući epilog koji se u konačnici ipak dogodio. Sporadični incidenti između Vojske Ukrajine i ruskih separatističkih formacija nastavljeni su i nakon sukoba, o čemu je javnost redovno obavještavala ukrajinska novinska agencija Interfax. Tako je ovaj medij tokom prethodnih godina prezentirao manje ekscese na istoku Ukrajine, koji dokazuju da sukob između dvije strane nije okončan. Nagomilavanje vojnih snaga na granici s Ukrajinom tokom proljeća 2021. godine najavilo je da Rusija neće odustati od svojih ciljeva u Ukrajini, s druge strane, Ukrajinci su od zapadnih partnera u prethodnom periodu kupili ili dobili velike količine različitog naoružanja u svrhu odbrane od eventualne ruske agresije.

Sjedinjene Američke Države, Velika Britanija, zemlje Baltika i drugi ukrajinski otvoreni saveznici poput Holandije podržali su otvoreno Ukrajinu uslijed zaoštravanja odnosa. Ukrajina je također unaprijedila vojnu saradnju s Turskom u više segmenata, a svjetskoj javnosti posebno je bila interesantna nabavka turskih dronova “Bayraktar” od Ukrajine. Ukrajina je učinila sve da potencijalni sukob s Rusijom dočeka znatno spremnije nego je to bio slučaj 2014. godine, kada su Ukrajinci izgubili značajan dio svoje teritorije. Građani ove zemlje trenutnu situaciju većinom tumače kao borbu za slobodnu i evropsku Ukrajinu, dok određeni broj novonastale okolnosti karakterizira kao borbu Amerike i Rusije na ukrajinskoj teritoriji. Kada je riječ o Evropskoj uniji, zemlje Baltika, u prvom redu Litvanija i Estonija čvrsto stoje uz Ukrajinu, o čemu svjedoči i spremnost Estonije da ustupi veće količine naoružanja njemačke proizvodnje Ukrajini. Problem je nastao kada je Njemačka zabranila isporuku, što ukazuje da Evropska unija i NATO nemaju jedinstven stav prema ukrajinskoj krizi.
Ranije je izgradnja plinovoda “Sjeverni tok 2”, koji povezuje Njemačku i Rusiju, u velikoj mjeri naljutio Ukrajinu, ali i Poljsku, zemlje koje će, ukoliko ovaj plinovod krene s distribucijom plina, imati velike novčane gubitke. Analitičari smatraju da Njemačka mora prestati sa “sjedenjem na dvije stolice”, tražeći od njenog novog kancelara Olafa Scholza da javnim istupom potvrdi stav o tome da se i Njemačka suprotstavlja ruskoj politici. Dok traju diplomatska prepucavanja, izražavanje napetosti, te prijetnje i osuđivanja, u Ukrajini vlada očigledna napetost, posebno na istoku ove zemlje. Ukrajinske odbrambene snage stacionirane su u blizini mjesta Chonhar, koji graniči s okupiranim Krimom.
e03557fcf9f1c840a742ad9716bbdbb3.jpg

Također, linija odbrane raspoređena je i prema regiji Donjecka. Značaj ovog područja jeste u tome što bi se odbranom ove linije u slučaju napada Rusije i proruskih snaga spriječilo uspostavljanje koridora između okupiranih Donjecka, Luganjska i Krima. Svjesni da opasnost prijeti i iz Bjelorusije, gdje su Rusi prethodnih nekoliko sedmica rasporedili veliki broj vojnika pod izgovorom izvođenja zajedničkih vojnih vježbi između Bjelorusije i Rusije, ukrajinski branioci spremni su i na invaziju na Kijev, ali i grad Kharkiv. Također, postoji mogućnost da, osim kopnenog napada, Rusija poduzme vojne aktivnosti i s mora, tačnije ukrajinska predviđanja idu u tom smjeru da očekuju napad i na luku Odesa, stacioniranu na jugu Ukrajine.

Odesa je u neposrednoj blizini Transnistrije, paradržave u Moldaviji, nastale uz podršku Rusije prije tridesetak godina, što je dodatna prednost za rusku stranu. Ukrajinci ističu da, uprkos neposrednoj ratnoj opasnosti, osjećaju veliku dozu povjerenja prema svojoj vojsci, jer su sada naoružani dosta bolje, te imaju više iskustva u odnosu na rat iz 2014. godine. Rusija odbija priznati da želi izvršiti invaziju, te optužuje NATO za bespotrebno nagomilavanje naoružanja u Ukrajini. Rusija je također tražila da se iz pojedinih zemalja Istočne Evrope izmjeste NATO snage, primjerice Bugarske i Rumunije, što je odbijeno. Sve strane naglašavaju davanje prioriteta dijalogu, ali izgleda da je za razgovor sve manje vremena, čemu svjedoči odluka američkih vlasti da povuku svoje diplomatsko osoblje iz Ukrajine. Kada je riječ o Turskoj, njena uloga u smirivanju tenzija mogla bi biti značajna iz razloga jer je turski diplomatski tim predvođen predsjednikom Recepom Tayyipom Erdoğanom u posljednjih nekoliko godina uspio da održi balans u odnosima s obje države. Stoga je ponuda Erdoğana da Turska bude posrednik u pregovorima između Kijeva i Moskve bila i očekivana.

Iako su iz Moskve na ovu inicijativu gledali s rezervom, ruski diplomata Dmitrij Peskov izašao je u javnost sa stavom da Moskva prihvata Tursku kao posrednika. U sedmici pred nama najavljen je niz sastanaka u kontekstu smirivanja tenzija u Ukrajini, a njihov ishod ponudit će odgovor na pitanje da li Evropu očekuje jedan od najozbiljnijih ratnih sukoba u posljednjih trideset godina. Rat u Ukrajini ne odgovara podijeljenoj Evropi jer bi se veoma lahko iz Ukrajine mogao prenijeti na baltičke zemlje, a da je situacija izuzetno ozbiljna, govori i grupiranje švedskih vojnika na najvećem otoku Gotlandu kao znak spremnosti na vojnu reakciju ove zemlje.


https://stav.ba/vijest/ukrajinski-sukob-moze-se-prosiriti-i-na-ostatak-evrope/7197
 
JankoTheGreat:

Biden: Rusija će napasti u februaru​

Američki predsjednik Joe Biden upozorio je da postoji "izrazita mogućnost" da bi Rusija mogla napasti Ukrajinu idućeg mjeseca, saopćila je Bijela kuća.​

R.I.
PODIJELI
09cd1759b26baa0a8ebd5cef013513ed.jpg



Rusija, u međuvremenu, tvrdi da postoji malo optimizma u rješavanju krize nakon što su SAD odbacile glavne zahtjeve Rusije.
Nagomilavanje desetina hiljada ruskih vojnika na ukrajinskim granicama posljednjih sedmica izaziva strah od invazije, ali Rusija poriče da planira napad.
Američki predsjednik komentirao je to u telefonskom razgovoru s ukrajinskim predsjednikom Volodimirom Zelenskim u četvrtak.
Tokom razgovora, predsjednik Biden "ponovo je potvrdio spremnost Sjedinjenih Američkih Država da zajedno sa svojim saveznicima i partnerima odlučno odgovore ako Rusija napadne Ukrajinu", navodi se u saopćenju Bijele kuće, prenosi BBC.
Između ostalog, SAD su zaprijetile da će zaustaviti otvaranje ključnog plinovoda koji bi slao ruski gas u zapadnu Evropu ako Rusija napadne Ukrajinu.
Sjeverni tok 2 vodio bi od Rusije do Njemačke, a zvaničnici u Berlinu su u četvrtak rekli da bi se projekt mogao suočiti sa sankcijama ako Rusija izvrši napad, javlja BBC.
Zapadni saveznici kažu da će ciljati na rusku ekonomiju ako budu izvršili napad, a najnoviji komentari signaliziraju učvršćivanje njihovog stava o unosnom plinovodu.
“Želim biti vrlo jasan: ako Rusija napadne Ukrajinu na ovaj ili onaj način, Sjeverni tok 2 neće krenuti naprijed”, rekao je glasnogovornik američkog State Departmenta Ned Price za NPR.
Međutim, dodao je da "neće ulaziti u pojedinosti" kako će to biti zaustavljeno, a ostaju pitanja da li bi SAD imale moć da otkažu projekt.

https://stav.ba/vijest/biden-rusija-ce-napasti-u-februaru/7210
Kliknite za proširenje...
NATO je juče odbio zahtjeve Rusije,objavili su da Ukrajina može da bude članica NATO saveza i pojačavaju snage u istočnoj Evropi iako Rusija želi demilitarizaciju istočne Evrope. Nadam se samo za ljude u Ukrajini da neće rata biti. Vidjećemo Putin je ne potezu. Vjerovatno će neke manje akcije biti oko Krima. Putin sebi ne može dozvoliti da ništa ne dobije i izgubi ugled.
 
Mej bregami:
Ti nisi najbistriji na forumu. Daj molim te potrazi gdje ja pišem da su Srbi bili navedeni kao narodnost.
Kliknite za proširenje...
Ovo je tvoj citat:


"Državotvorni su bili u Jugoslaviji, iako je i u ustavu SRH pisalo da je Hrvatska nacionalna država samo Hrvata. Srbi i druge narodnosti spomenute da je to i njihova država jer žive u njoj."

Si retardiran pa ne znaš šta si napisao?:neutral:
 
Dobri Bosnjanin:
NATO je juče odbio zahtjeve Rusije,objavili su da Ukrajina može da bude članica NATO saveza i pojačavaju snage u istočnoj Evropi iako Rusija želi demilitarizaciju istočne Evrope. Nadam se samo za ljude u Ukrajini da neće rata biti. Vidjećemo Putin je ne potezu. Vjerovatno će neke manje akcije biti oko Krima. Putin sebi ne može dozvoliti da ništa ne dobije i izgubi ugled.
Kliknite za proširenje...
Moci i biti su znaci nikada.
 

Kijev sprema ofanzivu: Tri elitne ukrajinske brigade kreću na Donbas​

28.01.2022. 11:27
Tanjug

Generalštab ukrajinske vojske planira ofanzivu na region Donbas, uz uputstva američkih savetnika, izjavio je danas zamenik šefa milicije samoproglašene Donjecke narodne republike Eduard Basurin.​

– Prema našim obaveštajnim podacima, ukrajinski Generalštab, uz uputstvo američkih savetnika u ukrajinskom ministarstvu odbrane, pravi finalne planove za ofanzivu na Donbas. Datum početka agresije prema našem narodu će biti određen kada se stvore jurišne grupe i kada operaciju odobri ukrajinski savez za nacionalnu bezbednost i odbranu – rekao je Basurin.

On je dodao da oružane snage ukrajinske vojske planiraju da pošalju u zonu konflikta još tri brigade, koje se smatraju borbeno najspremnijim i sposobnim da sprovedu glavne udare.

Narodna milicija, kaže Basurin, ima dokaz da je Ukrajinskim železnicama naređeno da obezbede vozove za transport vojne opreme i vonika iz brigada, od stanice Belaja Cerkov, Kolomjia i Ljvov, u periodu od 3. do 10. februara.

https://www.vesti-online.com/kijev-sprema-ofanzivu-tri-elitne-ukrajinske-brigade-krecu-na-donbas/
 
JankoTheGreat:

Biden: Rusija će napasti u februaru​

Američki predsjednik Joe Biden upozorio je da postoji "izrazita mogućnost" da bi Rusija mogla napasti Ukrajinu idućeg mjeseca, saopćila je Bijela kuća.​

R.I.
PODIJELI
09cd1759b26baa0a8ebd5cef013513ed.jpg



Rusija, u međuvremenu, tvrdi da postoji malo optimizma u rješavanju krize nakon što su SAD odbacile glavne zahtjeve Rusije.
Nagomilavanje desetina hiljada ruskih vojnika na ukrajinskim granicama posljednjih sedmica izaziva strah od invazije, ali Rusija poriče da planira napad.
Američki predsjednik komentirao je to u telefonskom razgovoru s ukrajinskim predsjednikom Volodimirom Zelenskim u četvrtak.
Tokom razgovora, predsjednik Biden "ponovo je potvrdio spremnost Sjedinjenih Američkih Država da zajedno sa svojim saveznicima i partnerima odlučno odgovore ako Rusija napadne Ukrajinu", navodi se u saopćenju Bijele kuće, prenosi BBC.
Između ostalog, SAD su zaprijetile da će zaustaviti otvaranje ključnog plinovoda koji bi slao ruski gas u zapadnu Evropu ako Rusija napadne Ukrajinu.
Sjeverni tok 2 vodio bi od Rusije do Njemačke, a zvaničnici u Berlinu su u četvrtak rekli da bi se projekt mogao suočiti sa sankcijama ako Rusija izvrši napad, javlja BBC.
Zapadni saveznici kažu da će ciljati na rusku ekonomiju ako budu izvršili napad, a najnoviji komentari signaliziraju učvršćivanje njihovog stava o unosnom plinovodu.
“Želim biti vrlo jasan: ako Rusija napadne Ukrajinu na ovaj ili onaj način, Sjeverni tok 2 neće krenuti naprijed”, rekao je glasnogovornik američkog State Departmenta Ned Price za NPR.
Međutim, dodao je da "neće ulaziti u pojedinosti" kako će to biti zaustavljeno, a ostaju pitanja da li bi SAD imale moć da otkažu projekt.

https://stav.ba/vijest/biden-rusija-ce-napasti-u-februaru/7210
Kliknite za proširenje...
Ово је изјавио прије или посље мјењања пелена?
 
TONOLAN:

Kijev sprema ofanzivu: Tri elitne ukrajinske brigade kreću na Donbas​

28.01.2022. 11:27
Tanjug

Generalštab ukrajinske vojske planira ofanzivu na region Donbas, uz uputstva američkih savetnika, izjavio je danas zamenik šefa milicije samoproglašene Donjecke narodne republike Eduard Basurin.​

– Prema našim obaveštajnim podacima, ukrajinski Generalštab, uz uputstvo američkih savetnika u ukrajinskom ministarstvu odbrane, pravi finalne planove za ofanzivu na Donbas. Datum početka agresije prema našem narodu će biti određen kada se stvore jurišne grupe i kada operaciju odobri ukrajinski savez za nacionalnu bezbednost i odbranu – rekao je Basurin.

On je dodao da oružane snage ukrajinske vojske planiraju da pošalju u zonu konflikta još tri brigade, koje se smatraju borbeno najspremnijim i sposobnim da sprovedu glavne udare.

Narodna milicija, kaže Basurin, ima dokaz da je Ukrajinskim železnicama naređeno da obezbede vozove za transport vojne opreme i vonika iz brigada, od stanice Belaja Cerkov, Kolomjia i Ljvov, u periodu od 3. do 10. februara.

https://www.vesti-online.com/kijev-sprema-ofanzivu-tri-elitne-ukrajinske-brigade-krecu-na-donbas/
Kliknite za proširenje...
Putinova propaganda da bi došlo do okršaja, NATO im je sve zahtjeve odbio i još jača snage u istočnoj Evropi. Putin mora nešto da uradi da bi bar malo ugled sačuvao, sljedeći put Ruske prijetnje niko neće uzeti ozbiljno ako ništa ne uradi.
 
Dobri Bosnjanin:
Putinova propaganda da bi došlo do okršaja, NATO im je sve zahtjeve odbio i još jača snage u istočnoj Evropi. Putin mora nešto da uradi da bi bar malo ugled sačuvao, sljedeći put Ruske prijetnje niko neće uzeti ozbiljno ako ništa ne uradi.
Kliknite za proširenje...


Hoce l biti opet neka nova SS Handzar Divizija Bosnjo spremana za Ukrajinu? Steta bi bilo da ne bude, treba taj vas fasizam i mrznju prema Pravoslavcima kanalisati nekako ....

DIVG4oLWsAAOeA4


Alija Izetbegovic kao pripadnik SS Handzar divizije

Alija-Izetbegovic.jpg
 
stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.

Slične teme

Nikita Kulganov
Криза на Мадагаскару: председник у бекству, демонстранти не одустају
2
Odgovora
42
Pregleda
591
Casual Observer
Casual Observer
mario80
Država već ima uredbu za slučaj prekida snabdevanja naftom: Aktiviranje rezerve, a ako kriza potraje - sistem „par-nepar“ i rad od kuće
2
Odgovora
26
Pregleda
519
Zlatko 01
Zlatko 01
Гамбино
Да ли ће Вучић дочекати нову глобалну економску кризу и проћи као Тадић кога је почистила криза из 2008. ?
2
Odgovora
41
Pregleda
638
pertowic
P

Back
Top