Amaunet
Aktivan član
- Poruka
- 1.245
Ovo je sjajna tema i nadam se da neće postati bajata, kao prethodna 
Verujem da postoje, svakako, mada nisam živela u jednoj, ali bila sam blizu. Živela sam u zaposednutoj kući i naravno, niko nije mogao da mi pomogne, sem mudrih reči bakica koje su me savetovale da okadim kuću, što sam i uradila, ali se nisam rešila problema u trajnom smislu. Bilo bi mirno nekih par sedmica i onda jovo nanovo, vadi kadionicu, brikete, tamjan i kadi. Najzad, došlo je najbolje "rešenje", selidba ... ono što sam uspela da saznam u vezi kuće u kojoj sam živela je sledeće ... u samom dvorištu, tadašnji vlasnik je ubio sekirom komšiju zbog, naravno
, zemlje. Bilo je vrlo "zanimljivo" u kući, ako ste zaljubljenici u paranormalno, a ja u to vreme nisam bila. Postojale su 2 sobe u potkrovlju, bez tavana i mada fizički nije bilo nikoga tamo (ja sam u to vreme živela sama u kući, u prizemlju), mogla sam čuti glasne zvuke koraka, grebanja, lupanja ... Šta god da je postojalo tamo, nije propustilo nijednu noć da mi se oglasi na bilo koji način, sve dok nije poželelo da ostvari fizički kontakt 
Jedne noći, dok sam ležala i gledala tv, nešto me je uhvatilo za glavu toliko snažno, bukvalno sam osetila prste na uranjaju u moju lobanju. Najgore od svega je bilo što sam čula kako mi lobanja puca. Telefon mi je bio na dohvat ruke, ali ja sma bila paralisana i to je jedini put u životu kada sam pomislila da mi nema spasa i da ću umreti. Iako je cela epizoda trajala svega tridesetak sekundi, ne moram da naglašavam da se činilo mnogo duže. Druge nije bilo nego da se odselim.
Taj događaj me je u potpunosti uverio da nakon smrti ne prestajemo da postojimo. Vremenom, kad god bi mi se nešto slično (paranormalno) desilo, pokušavala sam da pružim sebi više mogućih odgovora na novonastala pitanja na tu temu, da gledam na stvari iz više aspekata i što je najvažije da potražim savet ili mišljenje od drugih osoba.
Znam za nekoliko ukletih, zaposednutih, ili kako se u narodu kaže, nečistih kuća ... ono što ne znam je, kome se obratiti kada je pomoć potrebna, kada ljudi nemaju mogućnost da se isele? Za naše (Pravoslavno) sveštenstvo znam da mogu da pomognu, ali isto tako znam da ne žele da se upliću, pogotovo kada je zaposednutost demonima u pitanju.
Verujem da postoje, svakako, mada nisam živela u jednoj, ali bila sam blizu. Živela sam u zaposednutoj kući i naravno, niko nije mogao da mi pomogne, sem mudrih reči bakica koje su me savetovale da okadim kuću, što sam i uradila, ali se nisam rešila problema u trajnom smislu. Bilo bi mirno nekih par sedmica i onda jovo nanovo, vadi kadionicu, brikete, tamjan i kadi. Najzad, došlo je najbolje "rešenje", selidba ... ono što sam uspela da saznam u vezi kuće u kojoj sam živela je sledeće ... u samom dvorištu, tadašnji vlasnik je ubio sekirom komšiju zbog, naravno
, zemlje. Bilo je vrlo "zanimljivo" u kući, ako ste zaljubljenici u paranormalno, a ja u to vreme nisam bila. Postojale su 2 sobe u potkrovlju, bez tavana i mada fizički nije bilo nikoga tamo (ja sam u to vreme živela sama u kući, u prizemlju), mogla sam čuti glasne zvuke koraka, grebanja, lupanja ... Šta god da je postojalo tamo, nije propustilo nijednu noć da mi se oglasi na bilo koji način, sve dok nije poželelo da ostvari fizički kontakt Jedne noći, dok sam ležala i gledala tv, nešto me je uhvatilo za glavu toliko snažno, bukvalno sam osetila prste na uranjaju u moju lobanju. Najgore od svega je bilo što sam čula kako mi lobanja puca. Telefon mi je bio na dohvat ruke, ali ja sma bila paralisana i to je jedini put u životu kada sam pomislila da mi nema spasa i da ću umreti. Iako je cela epizoda trajala svega tridesetak sekundi, ne moram da naglašavam da se činilo mnogo duže. Druge nije bilo nego da se odselim.Taj događaj me je u potpunosti uverio da nakon smrti ne prestajemo da postojimo. Vremenom, kad god bi mi se nešto slično (paranormalno) desilo, pokušavala sam da pružim sebi više mogućih odgovora na novonastala pitanja na tu temu, da gledam na stvari iz više aspekata i što je najvažije da potražim savet ili mišljenje od drugih osoba.
Znam za nekoliko ukletih, zaposednutih, ili kako se u narodu kaže, nečistih kuća ... ono što ne znam je, kome se obratiti kada je pomoć potrebna, kada ljudi nemaju mogućnost da se isele? Za naše (Pravoslavno) sveštenstvo znam da mogu da pomognu, ali isto tako znam da ne žele da se upliću, pogotovo kada je zaposednutost demonima u pitanju.
Mogla bih biti književnica, ali nisam. 
