Dejan.Jankovic
Zainteresovan član
- Poruka
- 144
Čaves ostaje predsednik Venecuele, a u Sjedinjenim Državama, po običaju, mnogo nezadovoljnih. Otkako bivši padobranac uvodi socijalizam, u zemlji je duplo manje siromašnih.
VELIKA tragedija desila se u Venecueli: narod je izabrao onog koji nam se ne dopada. Demokratija je u opasnosti! Zemlja se otvara i preti da proguta Ande, Atlantski i Tihi okean samo što nisu potopili Južnu Ameriku. Iščezavaju ugrožene vrste. Fudbal preti da potpuno istisne bejzbol iz Karakasa.
Otprilike takva je bila reakcija medija u Sjedinjenim Državama naklonjenih biznisu, ali i ljudskim pravima i slobodi, na vest da je na predsedničkim izborima u Venecueli ponovo pobedio Ugo Čaves. Zvanični Vašington se nije (zvanično) pridružio leleku, mada je podsetio da treba voditi računa i o onima koji su se izjasnili protiv Čavesa, a njihov broj se meri milionima i sakupili su "samo" 11 odsto glasova manje od vođinih pristalica..
Mejnstrim američka javnost sve vreme i vodi računa o manjini. Tako "Blumbergov" servis izveštava o 35-godišnjem hirurgu Huanu Ibari, koji očigledno nije glasao za Čavesa. Po logici poznatoj nam iz stanja srpske svesti, i on se sprema da ode iz zemlje. Već je spakovao kofere, jer kaže da se boji da vlasti ne prošire stepen kontrole nad bolnicama i ograniče doktorske plate.
Strašan je i turoban taj socijalistički svet kad država ima kontrolu nad zdravstvom. Protiv toga je još Ronald Regan, dok je bio glumac, snimao crno-bele spotove. A ako su mizerne plate lekara ogledalo propalih socijalističkih društava, onda su njihove enormne zarade u odnosu na prosek slika i prilika (neo)liberalnog kapitalizma, baš onog protiv kojeg je još jednom glasao prosečan Venecuelanac, podržavši predsednika Uga Čavesa.
Šta, zapravo, želi taj "el presidente", bivši komandos, koji je na prepad krenuo da ruši vekovnu građevinu moćnog "velikog brata" sa severa kontinenta? A šta hoće taj narod? Pomenuti "Blumberg" bavi se Venecuelom i u tekstu pod naslovom "Čavesova pobeda dokaz je da termin 'izabrani autokrata' nije oksimoron". Hteli bi socijalizam 23 godine od pada Berlinskog zida? Užas netržišne privrede začinjen nepoštovanjem ljudskih prava? Samoizopštenje iz famozne "međunarodne zajednice"? Naftne kolhoze, "lade" i "trabante"?
Čaves, čija vlast je preuzela više od hiljadu preduzeća ili njihove imovine otkako je 1998. godine prvi put postao predsednik, i koji glasno obećava da će izgraditi "socijalističku državu", mogao bi sada, ohrabren pobedom, da krene u nova podržavljenja i proširi kontrolu cena, što je preplašilo investitore, prenosi "Blumberg" izjavu bankarskog stratega Breta Rozena. Čaves će, ponjegovom mišljenju, devalvirati nacionalnu valutu, ne bi li povećao zaradu od izvoza nafte i platio za predizborno troškarenje, podgrevajući inflaciju.
Amerikanci javljaju da se utrostručio broj ulazaka na lokalni sajt koji informiše ljude željne da emigriraju. Najviše posetilaca su stručnjaci iz srednje klase. Pomenuti mladi hirurg Ibara, naravno, kani da se odseli u SAD - mada priznaje da će potrajati bar sedam godina dok tamo ne dostigne nivo zarade koji uživa u Venecueli. Hej, pa on i njegovi tamo uopšte nisu tako siromašni! Uostalom, jesu li to oni isti ljudi koje su, u vreme prvog naftnog šoka, na Floridi posprdno zvali "dodemidosima", jer se tako nekako na španskom kaže "Daj mi dve" - košulje, bluze, torbe...
A izgleda da beli mantili nisu jedini kojima solidno ide, ako se ima u vidu najbliže okruženje: prema podacima Ujedinjenih nacija, od svih zemalja Latinske Amerike i Kariba, nejednakost je najmanja - u Venecueli.
"Investitori dele Ibarin pesimizam o budućnosti Venecuele pod Čavesom", piše biznisu naklonjeni "Blumbergov" servis. Strane investicije su, dodaju, već pale na oko milijardu dolara godišnje, a još šest godina Čavesa znači da ih više neće ni biti, jer bi sledeće na listi za stavljanje pod državnu kapu mogle biti banke, a onda sledi maloprodaja hrane. Do sada su na udaru bili agro-biznis, finansijski, građevinski, energetski i metalurški sektor. Čaves odgovara kritičarima preko državne televizije:
- Kažu da će ekonomija potonuti sa Čavesovom pobedom. Naša ekonomija najbrže raste u regionu, imamo veoma pozitivne indikatore rasta.
Severnoamerikanci, ipak, ne razmišljaju baš svi jednom glavom. U "Internešnel herald tribjunu" je objavljen tekst naslovljen sa: "Kada će Vašington prihvatiti novu realnost? Čaves i Nova Južna Amerika".
Autor, ekonomista Mark Vajsbrot, podseća da je, otkako je država preuzela kontrolu nad naftnom industrijom, siromaštvo u Venecueli prepolovljeno, upisanih studenata je dva puta više, a milioni ljudi su prvi put u životu dobili pristup - zdravstvenoj zaštiti. Dakle, i mladom doktoru Ibari, koji će, ako ostane u zemlji, eto, morati da operiše i sirotinju.
Uostalom, dodaje Vajsbrot, širom Južne Amerike narod na više izbora uzastopce podržava predsednike levičare - iako je, kao u slučaju Uga Čavesa, većina medija protiv njih, a iza opozicije stoji veliko bogatstvo. I Rafael Korea iz Ekvadora, i Brazilac Lula, i Evo Morales, prvi domorodački predsednik u većinski domorodačkoj Boliviji, i Kristina Fernandes, koja je u Argentini nasledila muža Nestora Kirhnera - svi su prolazili ponovljeni test narodnog poverenja, jer su, poput Čavesa, doneli značajno, ponegde i ogromno poboljšanje u životu većine. Svima je zajednička odbojnost prema neoliberalizmu, ekonomskoj dogmi što je tokom prethodne dve decenije samo usporila razvitak ionako zaostalog dela američkog kontinenta.
- Pobeda za Čavesa nije samo pobeda za narod Venecuele, već pobeda za sve narode Latinske Amerike... Ta pobeda zadaće još jedan udarac imperijalizmu - rekao je pred izbore bivši brazilski predsednik i neprikosnoveni lider Lula.
Bušova administracija pokušavala je da otuđi Čavesa od svojih suseda, jedan član Kongresa javno se pitao kako to da Amerika ne može da ubije zlog predsednika Venecuele. I na kraju je Vašington ostao izolovan i otuđen od svog "dvorišta" na jugu kao nikada pre.
Buš je prošlost, ali ni Obama nije pokazao promene u ponašanju prema Čavesu. Sutra, možda, dođe Romni, Bušov partijski drug. Venecuela trenutno crpi oko milijardu barela nafte godišnje - ako nastavi tim tempom, imaće zalihe za narednih 500 godina. A toliko su i Srbi izdržali pod Turcima.
VELIKA tragedija desila se u Venecueli: narod je izabrao onog koji nam se ne dopada. Demokratija je u opasnosti! Zemlja se otvara i preti da proguta Ande, Atlantski i Tihi okean samo što nisu potopili Južnu Ameriku. Iščezavaju ugrožene vrste. Fudbal preti da potpuno istisne bejzbol iz Karakasa.
Otprilike takva je bila reakcija medija u Sjedinjenim Državama naklonjenih biznisu, ali i ljudskim pravima i slobodi, na vest da je na predsedničkim izborima u Venecueli ponovo pobedio Ugo Čaves. Zvanični Vašington se nije (zvanično) pridružio leleku, mada je podsetio da treba voditi računa i o onima koji su se izjasnili protiv Čavesa, a njihov broj se meri milionima i sakupili su "samo" 11 odsto glasova manje od vođinih pristalica..
Mejnstrim američka javnost sve vreme i vodi računa o manjini. Tako "Blumbergov" servis izveštava o 35-godišnjem hirurgu Huanu Ibari, koji očigledno nije glasao za Čavesa. Po logici poznatoj nam iz stanja srpske svesti, i on se sprema da ode iz zemlje. Već je spakovao kofere, jer kaže da se boji da vlasti ne prošire stepen kontrole nad bolnicama i ograniče doktorske plate.
Strašan je i turoban taj socijalistički svet kad država ima kontrolu nad zdravstvom. Protiv toga je još Ronald Regan, dok je bio glumac, snimao crno-bele spotove. A ako su mizerne plate lekara ogledalo propalih socijalističkih društava, onda su njihove enormne zarade u odnosu na prosek slika i prilika (neo)liberalnog kapitalizma, baš onog protiv kojeg je još jednom glasao prosečan Venecuelanac, podržavši predsednika Uga Čavesa.
Šta, zapravo, želi taj "el presidente", bivši komandos, koji je na prepad krenuo da ruši vekovnu građevinu moćnog "velikog brata" sa severa kontinenta? A šta hoće taj narod? Pomenuti "Blumberg" bavi se Venecuelom i u tekstu pod naslovom "Čavesova pobeda dokaz je da termin 'izabrani autokrata' nije oksimoron". Hteli bi socijalizam 23 godine od pada Berlinskog zida? Užas netržišne privrede začinjen nepoštovanjem ljudskih prava? Samoizopštenje iz famozne "međunarodne zajednice"? Naftne kolhoze, "lade" i "trabante"?
Čaves, čija vlast je preuzela više od hiljadu preduzeća ili njihove imovine otkako je 1998. godine prvi put postao predsednik, i koji glasno obećava da će izgraditi "socijalističku državu", mogao bi sada, ohrabren pobedom, da krene u nova podržavljenja i proširi kontrolu cena, što je preplašilo investitore, prenosi "Blumberg" izjavu bankarskog stratega Breta Rozena. Čaves će, ponjegovom mišljenju, devalvirati nacionalnu valutu, ne bi li povećao zaradu od izvoza nafte i platio za predizborno troškarenje, podgrevajući inflaciju.
Amerikanci javljaju da se utrostručio broj ulazaka na lokalni sajt koji informiše ljude željne da emigriraju. Najviše posetilaca su stručnjaci iz srednje klase. Pomenuti mladi hirurg Ibara, naravno, kani da se odseli u SAD - mada priznaje da će potrajati bar sedam godina dok tamo ne dostigne nivo zarade koji uživa u Venecueli. Hej, pa on i njegovi tamo uopšte nisu tako siromašni! Uostalom, jesu li to oni isti ljudi koje su, u vreme prvog naftnog šoka, na Floridi posprdno zvali "dodemidosima", jer se tako nekako na španskom kaže "Daj mi dve" - košulje, bluze, torbe...
A izgleda da beli mantili nisu jedini kojima solidno ide, ako se ima u vidu najbliže okruženje: prema podacima Ujedinjenih nacija, od svih zemalja Latinske Amerike i Kariba, nejednakost je najmanja - u Venecueli.
"Investitori dele Ibarin pesimizam o budućnosti Venecuele pod Čavesom", piše biznisu naklonjeni "Blumbergov" servis. Strane investicije su, dodaju, već pale na oko milijardu dolara godišnje, a još šest godina Čavesa znači da ih više neće ni biti, jer bi sledeće na listi za stavljanje pod državnu kapu mogle biti banke, a onda sledi maloprodaja hrane. Do sada su na udaru bili agro-biznis, finansijski, građevinski, energetski i metalurški sektor. Čaves odgovara kritičarima preko državne televizije:
- Kažu da će ekonomija potonuti sa Čavesovom pobedom. Naša ekonomija najbrže raste u regionu, imamo veoma pozitivne indikatore rasta.
Severnoamerikanci, ipak, ne razmišljaju baš svi jednom glavom. U "Internešnel herald tribjunu" je objavljen tekst naslovljen sa: "Kada će Vašington prihvatiti novu realnost? Čaves i Nova Južna Amerika".
Autor, ekonomista Mark Vajsbrot, podseća da je, otkako je država preuzela kontrolu nad naftnom industrijom, siromaštvo u Venecueli prepolovljeno, upisanih studenata je dva puta više, a milioni ljudi su prvi put u životu dobili pristup - zdravstvenoj zaštiti. Dakle, i mladom doktoru Ibari, koji će, ako ostane u zemlji, eto, morati da operiše i sirotinju.
Uostalom, dodaje Vajsbrot, širom Južne Amerike narod na više izbora uzastopce podržava predsednike levičare - iako je, kao u slučaju Uga Čavesa, većina medija protiv njih, a iza opozicije stoji veliko bogatstvo. I Rafael Korea iz Ekvadora, i Brazilac Lula, i Evo Morales, prvi domorodački predsednik u većinski domorodačkoj Boliviji, i Kristina Fernandes, koja je u Argentini nasledila muža Nestora Kirhnera - svi su prolazili ponovljeni test narodnog poverenja, jer su, poput Čavesa, doneli značajno, ponegde i ogromno poboljšanje u životu većine. Svima je zajednička odbojnost prema neoliberalizmu, ekonomskoj dogmi što je tokom prethodne dve decenije samo usporila razvitak ionako zaostalog dela američkog kontinenta.
- Pobeda za Čavesa nije samo pobeda za narod Venecuele, već pobeda za sve narode Latinske Amerike... Ta pobeda zadaće još jedan udarac imperijalizmu - rekao je pred izbore bivši brazilski predsednik i neprikosnoveni lider Lula.
Bušova administracija pokušavala je da otuđi Čavesa od svojih suseda, jedan član Kongresa javno se pitao kako to da Amerika ne može da ubije zlog predsednika Venecuele. I na kraju je Vašington ostao izolovan i otuđen od svog "dvorišta" na jugu kao nikada pre.
Buš je prošlost, ali ni Obama nije pokazao promene u ponašanju prema Čavesu. Sutra, možda, dođe Romni, Bušov partijski drug. Venecuela trenutno crpi oko milijardu barela nafte godišnje - ako nastavi tim tempom, imaće zalihe za narednih 500 godina. A toliko su i Srbi izdržali pod Turcima.
