UEFA presudila: Vranješ ne smije igrati s tetovažom četničkog vojvode

stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.

Nikita Kulganov

Buduća legenda
Poruka
37.589

UEFA presudila: Vranješ ne smije igrati s tetovažom četničkog vojvode​

UEFA će mu zabraniti igranje europskih utakmica ako na njima bude imao otkrivenu ruku na kojoj se vidi tetovaža ratnog zločinca iz Drugog svjetskog rata Momčila Đujića, piše Index.hr.

Vranješ je igrač grčkog AEK-a, koji je u kvalifikacijama za Konferencijsku ligu igrao protiv mostarskog Veleža. UEFA ga je tada optužila za neetičko ponašanje, a u srijedu je stigla i konačna odluka.

Vranješ nije više član reprezentacije BiH​

Od ranije je poznato da bivši reprezentativac Bosne i Hercegovine Ognjen Vranješ na desnoj ruci ima tetovažu četničkog vojvode Momčila Đujića.

“Sjećate li se košarkaša Gurovića i zabrane nastupa u Zagrebu protiv Cibone zbog tetovaže drugog povijesnog velikana Draže Mihailovića? Uvjet je bio da tetovaža bude pokrivena zavojem ili na sličan način, što, naravno, Milan Gurović nije ni pomislio uraditi. Poruka je jasna, vojvoda Đujić ostaje na mojoj ruci dok je ruka na meni ili dok ja ne odlučim drugačije, a to bi značilo još dugo, ako Bog da zdravlja i sreće, bez obzira na to da li se to nekome sviđa ili ne”, pričao je Vranješ prije nekoliko godina, kada je bio u centru skandala.
https://ba.n1info.com/sport-klub/no...e-smije-igrati-s-tetovazom-cetnickog-vojvode/

Ceo svet zna istoriju, jedino u Srbiji svi primaju na price revizionista Samardzica i ekipe o cetnicima kao humanitarcima i vitezovima za vreme rata.

Momcilo Djucic rasopo sa Italijanskim fasistickim okupatorom.
djujic1.jpg

Djujic sa okupatorom u durstvu
2.jpg

Djujic bezi od partizana zajedno sa Nemcima da se preda Englezima, i uspeo je da izbegne narodni sud za sve zlocine koje je pocinio
feljton.jpg
 

UEFA presudila: Vranješ ne smije igrati s tetovažom četničkog vojvode​

UEFA će mu zabraniti igranje europskih utakmica ako na njima bude imao otkrivenu ruku na kojoj se vidi tetovaža ratnog zločinca iz Drugog svjetskog rata Momčila Đujića, piše Index.hr.

Vranješ je igrač grčkog AEK-a, koji je u kvalifikacijama za Konferencijsku ligu igrao protiv mostarskog Veleža. UEFA ga je tada optužila za neetičko ponašanje, a u srijedu je stigla i konačna odluka.

Vranješ nije više član reprezentacije BiH​

Od ranije je poznato da bivši reprezentativac Bosne i Hercegovine Ognjen Vranješ na desnoj ruci ima tetovažu četničkog vojvode Momčila Đujića.

“Sjećate li se košarkaša Gurovića i zabrane nastupa u Zagrebu protiv Cibone zbog tetovaže drugog povijesnog velikana Draže Mihailovića? Uvjet je bio da tetovaža bude pokrivena zavojem ili na sličan način, što, naravno, Milan Gurović nije ni pomislio uraditi. Poruka je jasna, vojvoda Đujić ostaje na mojoj ruci dok je ruka na meni ili dok ja ne odlučim drugačije, a to bi značilo još dugo, ako Bog da zdravlja i sreće, bez obzira na to da li se to nekome sviđa ili ne”, pričao je Vranješ prije nekoliko godina, kada je bio u centru skandala.
https://ba.n1info.com/sport-klub/no...e-smije-igrati-s-tetovazom-cetnickog-vojvode/

Ceo svet zna istoriju, jedino u Srbiji svi primaju na price revizionista Samardzica i ekipe o cetnicima kao humanitarcima i vitezovima za vreme rata.

Momcilo Djucic rasopo sa Italijanskim fasistickim okupatorom.
Pogledajte prilog 1025843
Djujic sa okupatorom u durstvu
Pogledajte prilog 1025844
Djujic bezi od partizana zajedno sa Nemcima da se preda Englezima, i uspeo je da izbegne narodni sud za sve zlocine koje je pocinio
Pogledajte prilog 1025845
Logično.
 
I zato je vojvoda Đuić do kraja života živeo u USA i nije se krio već je davao izjave i intervjue?
Nema to veze sa tim, već se gleda legislativa u CRO i BiH, a ako su u CRO i BiH četnici nisu rehabilitovani onda je zbog toga UEFA donela takvu odluku
Ili možda zbog toga što to izaziva versku i nacionalnu mržnju...

Svake godine USA ambasador obilazi Pranjane i dali su orden Dražinoj kćerci
Priča da su četnici fašisti ne pije vodu.
 
Djujic bezi od partizana zajedno sa Nemcima da se preda Englezima, i uspeo je da izbegne narodni sud za sve zlocine koje je pocinio
Narodni sud, xe xe xe :lol:
Komunisti su izjednačeni sa fašistima i nacistima pre EU parlamentom i Savetom Evrope, već sam postavio temu o tome ako se sećaš.
 
I zato je vojvoda Đuić do kraja života živeo u USA i nije se krio već je davao izjave i intervjue?
Nema to veze sa tim, već se gleda legislativa u CRO i BiH, a ako su u CRO i BiH četnici nisu rehabilitovani onda je zbog toga UEFA donela takvu odluku
Ili možda zbog toga što to izaziva versku i nacionalnu mržnju...

Svake godine USA ambasador obilazi Pranjane i dali su orden Dražinoj kćerci
Priča da su četnici fašisti ne pije vodu.
Cetnici su saradjivali sa nacisitima i fasisitima tj sa ustasma i sa Nemcima i sa Italijanima, a bili su antifasisti ?
To ne pije vodu

Cetnici sa ustasama
FB-IMG-1610879750759.jpg

Cetnici sa Nemcima
cetnicki vojvoda kerovic 1042 lopari.jpg

Cetnici sa Italijanima
Četnička zastava koju drže četnik i Italijan.jpg
 
Narodni sud, xe xe xe :lol:
Komunisti su izjednačeni sa fašistima i nacistima pre EU parlamentom i Savetom Evrope, već sam postavio temu o tome ako se sećaš.
To je primetno na izborima u Nemačkoj.
Većina koja glasa za CDU, SDP, Zelene i FDP vide Komuniste i AFD kao teške ekstremiste iako su oni medjusobno najveći neprijatelji. Obe grupacije su poprilično odbačene od glasača i mogućih koalicija.
 
To je primetno na izborima u Nemačkoj.
Većina koja glasa za CDU, SDP, Zelene i FDP vide Komuniste i AFD kao teške ekstremiste iako su oni medjusobno najveći neprijatelji. Obe grupacije su poprilično odbačene od glasača i mogućih koalicija.
Ja se uvek pitam da li je taj AFD zaista toliko zao.
Jer sve nešto mislim da oni nisu ni blizu to što se za njih priča...
 
Da li znaš na primer da je vrhovna komanda Jugoslovenske kraljevske vojske odbacila odgovornost za to navodeći da nisu izdali takvu naredbu i da su upravo oni nameravali da sude počiniocu tog zločina??
Cetnickih zlocina imas koliko hoces
025.jpg

023.jpg

022 Rascane_spomenik.jpg


Milorad Dodik o saradnji četnika s ustašama i njihovim zločinima nad srpskim narodom na Kozari -​

 
To je primetno na izborima u Nemačkoj.
Većina koja glasa za CDU, SDP, Zelene i FDP vide Komuniste i AFD kao teške ekstremiste iako su oni medjusobno najveći neprijatelji. Obe grupacije su poprilično odbačene od glasača i mogućih koalicija.
2 sekunde guglanja i jedino što su oni protiv dolaska Sirijaca. Ništa drugo dakle.:lol:


AfD: What you need to know about Germany's far-right party​

DW looks at the Alternative for Germany (AfD) party, the third-largest group in the Bundestag. Its main appeal is its opposition to Angela Merkel's welcoming policy toward migrants.



Wahlen AfD Plakat

From anti-EU to anti-immigration
When it was formed in 2013, the AfD's main thrust was its opposition to bailouts of indebted European Union member states like Greece. But over time, it has become, first and foremost, an anti-immigration party.
The AfD completely rejects Chancellor Angela Merkel’s welcoming policy toward refugees, particularly from the Arab world, which saw more than 1.5 million migrants arrive in Germany since 2015. The party wants to change Germany’s constitution to get rid of the right to an individual hearing in asylum cases and would seek to immediately deport all those whose applications to remain in Germany are rejected, regardless of whether the countries to which deportees are sent back are safe or not. It also advocates foreigners who commit crimes in Germany being sentenced to prisons outside the country and treating minors as young as 12 as adults for certain offenses.
The AfD wants to seal the EU's borders, institute rigorous identity checks along Germany's national borders and set up holding camps abroad to prevent migrants from leaving for Germany in the first place. Although nominally favoring a targeted immigration policy along the Canadian model, lead candidate Alice Weidel has said the party wants to achieve "negative immigration" to Germany. It also argues that Germany is being "Islamified" and portrays itself as a bulwark for traditional Christian values.
Read More: Germany's far-right aims at a forgotten demographic
Leadership battles
The party is generally regarded to be split between "moderate" and "far-right" wings, the latter of which seem to be gaining ground, shading over into racist nationalism and anti-Semitism.
The party's lead candidates are a study in opposites. Representing the "far-right" faction is 76-year-old Alexander Gauland, a lawyer and journalist who was a member of Merkel's conservative CDU for 40 years. The "moderate" faction is personified by 38-year-old economist Alice Weidel, who lives at least part-time in Switzerland with her female partner, who comes from Sri Lanka, and two children.
Germany split on AfD support
The AfD is not only the largest opposition party in the Bundestag, it has managed to get into the European parliament and all the state parliaments
But it is the Eastern States, the former GDR which reunited with West Germany in 1990, where the party is performing the strongest, polling over 20%.
The AfD is often accused of pursuing a strategy whereby one of the "far-right" members breaks a social taboo with an outlandish, offensive statement only for a "moderate" member to qualify his or her colleague’s remarks.
Read more: Rupture emerges in AfD around Thuringia's extreme regional leader Björn Höcke
Right-wing populism or a new home for neo-Nazism?
There is no absolute consensus about how to describe the AfD as a political phenomenon, other than as a party well to the right of the CDU and their Bavarian sister party, the CSU, after Merkel moved the conservatives significantly toward the center.
It appeals both to the right-wing extremist fringe and to people dissatisfied with the status quo who may or may not have previously participated in the electoral system. Some experts have talked of a "radicalization of the center." Studies have suggested that the AfD has siphoned off supporters from all of Germany's established mainstream parties, and it currently boasts more than 23,000 members. Thus, some commentators see the rise of the party as part of the same populist international trend that saw voters in the UK approve the Brexit referendum and Americans elect Donald Trump as president of the United States.
This graphic depicts the AfD's election results from 2013 to 2017 across Germany's states. It won the most votes in Saxony-Anhalt in 2016 with 24.3 percent. Its numbers have ranged between 4 percent and 20 percent across the republic.
The refugee crisis in 2015 gave the AfD an enormous boost
The official AfD platform says that the party supports direct democracy, separation of state powers and the rule of law and order, but throughout its short history, critics have accused individual members, like Thuringia's partly leader Björn Höcke, of promoting neo-Nazi ideas and using neo-Nazi language. Detractors say that the party follows a strategy of targeted breaks with anti-Nazi taboos in an attempt to appeal to right-wing extremists.
The rise of the AfD has, in any case, coincided with the decline of far-right parties like the NPD into virtual insignificance. Nonetheless, the Interior Ministry has said it doesn't regard the AfD as unconstitutional, and the party is not kept under constant surveillance by the Office for the Protection of the Constitution, Germany's domestic intelligence agency.
Family, Pegida and the press
The AfD also sees itself as a defender of the traditional nuclear family model. It is anti-abortion and, despite Weidel's prominent role, hostile to "alternative" lifestyles. It favors a series of measures that would increase state financial support for traditional families and is, in this respect, not fiscally conservative.
Like Donald Trump or populist leaders in eastern Europe, the leaders of the AfD display a conspicuous hostility toward the mainstream media. The AfD favors doing away with the licensing fees that underwrite Germany's public television and radio stations, and journalists are regularly excluded from party events. Reporters who call the press hotline at the party's headquarters to request information often get a pre-recorded message telling them to "try again later."
 
Objasni ti meni kako komunisti i socijalisti mogu biti anti-nacionalsocijalisti??:per:
Nacionalsocijalizam zapravo socijalizam.:lol:
Kako moze Demokratska republika Koreja biti demokratska ? Samo zato sto su stavili ''demokratski'' :lol:

Naciona-socijalizam ( koji nema veze ni sa socijalizmom ni sa komunizmom ) zalaze se da Nemacki narod dominira celim svetom ( deuchland uber alles ). i da se poubijalu svi Jevreji i Romi
U Socializmu i komunizmu svi su ljudi jednaki i Romi i Jevreji, i socijalizam je prelazna faza ka komunizmu.
 
Ne postoje četnici već Vojska Kraljevine Srbije i Jugoslavije.
Ti "četnici" su bili i vojvođa Živojin Mišić, vojvoda Radomir Putnik, vojvoda Stepa Stepanović.
Komunisti zločini su daleko veći širom Evrope btw.
Tema je o Cetnickom raspopu Djujicu koji nema veze sa Vojskom Kraljevine Srbije i Jugoslacije, a Misic, Stepanovic...nikada nisu bili nikakvi ''cetnici""
Nacisticki zlocini su dalkeo veci sirom sveta , gde se racunaju i japanski zlocini
 
opet ovaj bošnjo otvara ove teme pa da i ja počnem...

Немачко недоношче, хрватска држава, гурнувши угарак међу Србе
муслимане и православне, хтела је прво помоћу муслимана да рашчисти са
Србима, а после тога, ко зна шта би чекало и муслимане?
На велику несрећу за оба ова, верски различита, племена није могло доћи
до споразума, и, ако не слагања, а оно бар трпљења и ненападања. Једно вече
муслиманско племе, Бјелимићи у срезу Коњичком, одржало се у добром делу
да не напада своје суграђане Србе, него чак да сарађује са Србима и
четницима Драже Михаиловића. Фазлагића Кула у Гацку није хтела да пође
њиховим путем.
Зашто, питамо се поново? Да су ова два етнички јака и борбена племена
стали једни уз друге, не би Павелићева држава могла одбити једно перо
Гацку, а камо ли га онако унаказити. Кривица пада на муслимане што су се
држали с кољачима, хрватским усташама, и у први мах, онако мучки и на
превару, на најгрознији начин, побили 300 и више својих суседа Срба у
Коритима. Откуда наједном толико крволоштво да се изроди у њима? Где
беху познаства? Где „кумства"? Не нађе се ни чобан, ни жена, ни побратим,
па да кришом отрчи у комшилук и јави „бежите“...!? Само та кратка речица
да је изречена од простог чобанчета, пре крвавог пира, спасло би се толико
невиних душа. Не! Не нађе се баш нико... Нема под сунцем оправдања за овај
злочин. Највреднији момци што их је херцеговачки крш одгајио, атлете у
бацању кугле, долазе безазлено као јањци на позив својих комшија —
блиских познаника, пружају им руке да се здраве, а они им намећу
бодљикаву жицу на њих... Јаме? Зашто јаме? Страх од мушког стрељања и
пресуде. Мучки, кукавички крити жртве; то је било начело оне монструозне
мале, кукавне, хрватске државе. Заведени! Преварени! Зар за један месец
дана, после пада заједничке државе, да се преваре и заведу, да се склоне на
такав грозан злочин? Обманути! Криви су вођи! Колико је учесника у
разбојима, где су пресвисли од гледања толике просуте крви и слушања
толико отровних речи? Нема их. Где су избеглице из толико огрезле у крви
масе што пирује у људској жртви, пожуди и сраму? Нема их. Колико их се
уби да спасе душу и опере срам? Нико. Свугде негативан одговор!
Зар се Срби у Казанцима не уздржаше 10 дана, од напада на оних 50
сељака из Фазлагића Куле, док не проверише злочин у Коритима? Зар
њихови стари не рекоше млађима: „Не, не нападајте, да се види шта ће бити“.
Зар преко жандарма Словенца не покушаше да им се муслимани предају, да
се не затварају у тврђаву и лудо не гину? Да су их све живе похватали, оне
вечери првог напада у Казанцима, не би их побили; разоружали би их и
послали кућама. Као потврда за ово тврђење служи пример под Гатом, где су
двојица искочила из камењара и нагли бежати: на позив да стану, да се
предају, они продуже бежање. Један пада смртно погођен, док је други лакше
рањен. Мртви је кроз неколико сати закопан, а рањенога су превили,
посадили на коња и Српкиња Ђурђа Тодоровић „Невесињка“ отерала га у
Автовац и предала његовој породици. Колико самарићанско код већ
увређеног српског борца и српске жене.
За извршене злочине над Србима нико се од ових муслимана, ни тада ни
после, није покајао ни извинио Србима. Напротив, они као и Хрвати, поносе
се злочином и прете да ће га и у будуће чинити, само ако им се укаже
прилика!
Да не би читалац рђаво схватио често помињање „муслимана“ и
„злочина“, да се то односи и на муслимане ван Гацка. Не. Речје о
муслиманима у Гацку и све што је извршено напред и што ће бити изнето
убудуће, односи се на муслимане у Гацку, на челу са фамозном Фазлагића
Кулом, на њихово држање за време рата.
 
У најгорем стању били су Срби у две варошице, Гацку и Автовцу. По
несрећи, они су лакомислено веровали муслиманима суграђанима који су их
спрва замамљивали лажним причама о продужењу мира и нормалног живота,
све док се организују и ојачају. Мало се ко од њих отргао тога лудог
веровања и побегао у слободна села. Њих су почели затварати средином маја,
па кроз неколико дана позатварали све, а потом, по групама, одвозили
камионима на губилишта. Једна група је отерана чак на Морине у срез
невесињски и тамо побијена. Друге су водили до рупа, где се копао угаљ
испод Гацка и Автовца, и тамо их убијали на зверски начин и са мртвим
пунили угљенокопске рупе. Неке жртве возили су камионима чак у Корита и
тамо допуњавали корићку јаму. У Автовцу код Соколског дома откривене су
жртве закопане у дворишту. Бацали су их у цистерне, у реку, и свугде где су
стигли. Један камион жртава из Автовца и Гацка истоварили су ноћу код
Степена и побили. Убијања су вршили маљевима, секирама, гвозденим
полугама и свим другим оруђима, и најмање мецима. Жртве су многобројне.
Њихова имена тешко је знати и поменути. Нека сви почивају у миру
небеском, под заједничким именом Српски мученици
 
Најугроженија српска села била су на западном делу Гацка. Тамо се
налазе, испод планине Бјеласице и одмах у додиру са Фазлагића Кулом,
следећа села: Срђевићи, Меданићи, Луковице и Градина; према њима, поред
пута Гацко — Фојница, налазе се: Мала Грачаница, Руда Главица, Наданићи
и Добро Поље. Ова села су била потпуно отсечена и беспомоћна. Усташе су
их држале у шаху и нису их одмах напали док не реше проблем на другој
страни. Држећи се на опрезу и с наслоном на пл. Бјеласицу, они су донекле
избегли тотално уништење, изузев села Срђевића које је преграђено једном
речицом од осталих села и одвојено од планине. Њега су касније у августу
изненада опколили и напали суседни муслимани из Фазлагића Куле,
пресекавши им мост на реци. Мало их се пробило и остало живо кроз ватру
осуту по њима у пробијању да се докопају планине. Поменута села и засеоци
крај пута Гацко — Фојница страдала су касније, изузев оних који су пуким
случајем побегли из њих. Куће су опљачкане и запаљене. Село Лазарићи и
заселак Врбица, покрај пута Гацко — Автовац, уништена су, имања
опљачкана, а куће запаљене. На Врбици су усташе опколиле и похватале
преко 40 српских душа, затворили их у кућу Вула Бјелогрлића и са свом
његовом породицом запалили.
ДРЖАЊЕ МУСЛИМА У ГАЦКУ
У мају 1941. почеше да круже вести да су Немци успоставили државу
Хрватску и да ће границе до Црне Горе бити бивше аустријске међе. Црном
Гором овладаше Италијани и намераваху да поставе самосталну државу под
њиховим протекторатом. Сепаратистички елементи почеше да ликују. Вести
из Србије још нису допирале, нити се знало шта се тамо догађа. Завлада
кратка неизвесност у народу, није се знало шта да се ради. Сељаци и сељанке,
који су по потреби одлазили у вароши Гацко и Автовац, сретали су се тамо са
познатим људима још на служби у среским и општинским канцеларијама.
Ови су им говорили да буду стрпљиви. Чак су неки чиновници из среског
начелства, по неком налогу, издали наредбу да се предају ловачке пушке и
друго регистровано оружје. Ово је био лош знак, али нажалост многи су
предали ловачке пушке. Срби, који су имали своје трговине и друга занимања
у варошима, били су доста раскомоћени и истински веровали муслиманским
суседима, који су наједном постали Хрвати. Муслимани су говорили Србима:
„Неће вам ни длака с главе фалити, само будите мирни и стојте на својим
имањима“. То су биле намамљиве речи за оне који су осетили лакши варошки
живот и с доста труда стекли имања, па им се није лако напуштало ни
раскућавало. Срби су са муслиманима живели пријатељски и одржавали
добре односе, па није било разлога да им се сада не поверује. Као грађани
истог места, а уз то и српског порекла, требало је да они деле судбину са
Србима, али они то нису. Неколико честитих кућа и домаћина придружили су
се Србима, а остали су листом пристали да их хрватски разбојници увуку у
злочин.
Поставља се питање, шта је руководило муслимане да онако безобзирно
насрну на своје суграђане Србе? Јесу ли у заједничкој држави лоше
третирани од стране Срба, па да им то буде повод да уз туђинског окупатора,
Немце и Италијане, и њихове сателите Хрвате, забадају нож у леђа својим
најближим суседима и браћи по крви? По овоме питању се слабо или никако
пише и говори, те испада као да су Срби за нешто криви. Заташкавање и
прећуткивање свих лоших дела, а поготову злочина, грех је од Бога и
недостојно је правде и истине у коју, као хришћани, морамо веровати.
Честите муслимане неће озлоједити изношење истине о њиховим одродима,
исто као што ни нас Србе православне не озлојеђава када жигошемо Србе
комунисте. За оне што и дан данас иду за хрватским мегаломанима нас се не
тиче, нити ћемо ишта чинити да их преоријентишемо.
Осврнимо се на муслимане у Гатачком срезу у Херцеговини за време
рата, без којих Хрвати усташе не би могли починити она гнусна дела по паду
Југославије. Бацимо поглед на раздобље између два светска рата у овоме
херцеговачком крају. Поменимо и неколико речи пре тога раздобља.
У турско доба Гацком су владали најосијанији турски бегови Ченгићи.
Они су били познати као необуздане силеџије и прогонитељи српске раје
којом су владали 200 година. Под бичем дугогодишњег ропства Срби
православни прелазили су на ислам и тиме олакшавали себи живот и
опстанак. Код турских власти стекли су боље привилегије, запосели бољу и
плоднију земљу, живели у груписаним селима и варошима, док је Србима
православним остао голи крш и измећарство. Такво стање затекла је и
аустријска окупација. и продужила истим начином да привилегише
муслимане са још подлијом намером, да ствара злу крв између два крвна
брата. Аустрија није трпела Србе и требало је завртити бургије у сваку
пукотину против њих. Она је била расадник раздора и виновник свих зала
међу словенским народима уопште. Њено начело — старо римско: „завади па
владај“, није је напуштало све до њене пропасти, а корен раздора и данас
тиња.
По ослобођењу 1918. прешло се ћутећи и дало забораву много испада
учињених Србима православним од стране муслимана за време аустријске
окупације, што није донело плода. Као што се раније поменуло, заташкавање
није уносан посао. Пружена им је могућност да равноправно учестују у
животу државе, исто као и они што су се за њу крваво борили. Њихове радње
по варошима и селима остале су неоштећене, док су српске радње и села била
махом опљачкана и погорела. Срби су се наново окућавали, и тек пред други
светски рат стали се изједначавати материјалним имућством са муслиманима.
Њихове трговачке радње биле су пуније и Срби су куповали од њих робу, не
правећи никакве разлике. Тако су се две најбогатије трговачке радње,
Хасанбеговићи у Автовцу и Дилићи у Гацку, претежно обогатили куповином
и продајом са Србима. А њихови власници ставили су се на чело усташа са
свом имовином. Верски обичаји и сусрети са муслиманским женскињама
били су стриктно поштовани, док уочи православног Крстовдана, када се
освећује водица, мало који пут је прошло а да извори нису загађени. Нико
није прогоњен и кажњаван за то. Положаје среског начелника и среског
судије често су заузимали муслимани. Соколска организација, под вођством
Чеда Милића, развијала је поред физичких вежби, и братимства са
муслиманима. Српска момчад су се одазивала позиву и радо излазила са
муслиманском омладином на соколске параде и игралишта. Сретали се на
скуповима, поздрављали са „брате“, веселили се и пили по кафанама, мирно
се растајали и поново уговарали састанке.
Никакав посматрач не би ни по чему стекао убеђење да су муслимани
потцењивани и нерадо гледани, или ма шта друго у томе погледу. Све што се
противно каже, измишљене су неистине усташа са којима оправдавају своје
злочине.
Школовани Срби, сви без и
 
Школовани Срби, сви без изузетка, долазећи својим кућама ради
годишњег одмора, говорили су међу сељацима, у својим родним местима, да
са муслиманима треба одржавати најбоље односе и ширити слогу. Ристо
Грђић, народни посланик за срез Гацко, неке године испред рата, добивши
реч у Народној скупштини у Београду, изневши стање у своме срезу, тражио
је начина за материјалну помоћ муслиманима сиромашног стања, поменувши
више имена која су сва била муслиманска, док је у српским селима било
кудикамо већих сиромаха. Други посланик Вељко Вишњевац био је кандидат
на Мачековој листи и ожењен Хрватицом, али му то није помогло да међу
првима буде убијен од стране муслимана усташа, само зато што је био Србин.
Краљ Александар је слао изасланика и дарове да присуствују свечаном
обреду једном 9. рођеном мушком детету у једној муслиманској породици.
Позната је такође његова наклоност према муслиманима.
О запостављању и неравноправности не може бити речи. Речи може бити
у ономе корену поменутом у почетку овога одељка. Осионост на господство
које су њихови преци уживали под турском владом наводила их је да се и
даље сматрају „Турцима“, понекад већи од азијатских. Код старијег света и
даље се величала снага и сила турског царства, помињани Турци који су
господарили над српском рајом, мали број се препородио од такве замисли и
ово је доста допренело да они скривено мрзе Србе. Аустрија је још била у
свежем сећању и остаци њој наклоњени (Немцима) још нису били ишчезли...
Сада појавом Немаца, они су опет у њима гледали сигурна и јака протектора,
обухваћени хрватском „државом“, у којој су им обећавана златна брда и
долине.
По свему ценећи они су увек прибегавали јачима — онима који побеђују,
а не никако остајали уз побеђене. Оваквим схватањем и држањем они се сами
издвајају из заједнице којој стварно припадају. Прибегавати непријатељу у
најодлучнијим часовима, стављати му се у службу, радити на уништењу
својих суграђана— браће по крви, то превазилази сваку издају и злочин.
 
I zato je vojvoda Đuić do kraja života živeo u USA i nije se krio već je davao izjave i intervjue?
Nema to veze sa tim, već se gleda legislativa u CRO i BiH, a ako su u CRO i BiH četnici nisu rehabilitovani onda je zbog toga UEFA donela takvu odluku
Ili možda zbog toga što to izaziva versku i nacionalnu mržnju...

Svake godine USA ambasador obilazi Pranjane i dali su orden Dražinoj kćerci
Priča da su četnici fašisti ne pije vodu.

Do kraja zivota su tamo ziveli i mnogi nemacki nacisti, korisni saradnici Cie.
 
stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.

Back
Top