- Poruka
- 388.205
Znate li da nabroji sve delove oka ili sve planine, visoravni i reke u Španiji. To se očekuje od učenik sedmog razreda osnovne škole. Na to je skrenuo pažnju roditelj i prof. FPN Dušan Pavlović. Na tviteru je objavio fotografije lekcija iz geografije i biologije za taj uzrast, gde skoro na svakoj strani ima 10 do 15 novih pojmova. Ipak, bilo je mnogo onih koji se nisu saglasili sa njegovim stavom da su deca u školama bombardovana informacijama koje im neće biti potrebne u životu i ne mogu da ih zapamte.
I nisu samo biologija i geografija problem. Tako izgleda većina udžbenika - nabrajanje velikog broja informacija često bez konteksta ili dovoljno objašnjenja. Osnovci i srednjoškolci imaju veliki broj predmeta u kojima se teme podudaraju, ali se ne povezuju već se svaki nastavnik drži svog gradiva. Rezultat je takav da učenici samo bubaju za ocenu, a da ne znaju kako to znanje može da se primeni u realnom životu. Roditelji moraju kod kuće da uče sa njima ili da im plaćaju dopunske časove. Krajnji rezultat je da đaci danas mrze školu.
Godinama se govori da je gradivo u školi preobimno, da nije realno da gimnazijalci imaju po 18 predmeta, a da prvačić sedi pet časova u školi. Sažimanje gradiva mnogi su shvatili bukvalno. Iz programa ništa nije izbačeno, već su izdavači pokušali da skrate lekcije, te su u udžbenicima ostali samo pojmovi i njihove definicije, bez ikakvog konteksta i povezivanja sa realnim životom.
Pokušao je, kako kaže, da vidi šta se iz udžbenika biologije može saznati o najvećim zdravstvenim problemima koji danas pogađaju stanovništvo, a to su dijabetes (šećerna bolest) i srčana oboljenja.
"Čitao sam udžbenike biologije od petog do osmog razreda da vidim šta mogu da naučim. Od velike količine informacija od čega se sastoje krvni sudovi, srce ne možete da vidite kako dolazi do oboljenja. Sve je usmereno da naučite u sitna crevca delove nekog organa", rekao je roditelj i prof. FPN Dušan Pavlović.
Kako smanjiti gradivo
Kako smanjiti gradivo, a da deca ipak izađu iz škole sa adekvatnim znanjem potrebnim za život, pitanje je koje se danas često postavlja. Prof. Filozofskog fakulteta prof. Aleksandar Baucal kaže da prvo treba definisati šta je to što deca treba da znaju nakon završene osnovne i srednje škole, pa tek onda raditi na reformi programa i udžbenika.
I prof. Zorana Lužanin, sa PMF-a u Novom Sadu smatra da škola ne može biti izolovana od realnog sveta i da đaci moraju da shvate šta se oko njih dešava
Ona je dodala i da joj nikada neće biti jasno zašto su dva predmeta ukinuta koja su postojala u sistemu - Prva pomoć i Domaćinstvo.
link
