"Udžbenici liče na statističke biltene":

Nina

Zlatna tastatura
Supermoderator
Poruka
326.450
191274_profimedia-0003361573_iff.jpg


Znate li da nabroji sve delove oka ili sve planine, visoravni i reke u Španiji. To se očekuje od učenik sedmog razreda osnovne škole. Na to je skrenuo pažnju roditelj i prof. FPN Dušan Pavlović. Na tviteru je objavio fotografije lekcija iz geografije i biologije za taj uzrast, gde skoro na svakoj strani ima 10 do 15 novih pojmova. Ipak, bilo je mnogo onih koji se nisu saglasili sa njegovim stavom da su deca u školama bombardovana informacijama koje im neće biti potrebne u životu i ne mogu da ih zapamte.

I nisu samo biologija i geografija problem. Tako izgleda većina udžbenika - nabrajanje velikog broja informacija često bez konteksta ili dovoljno objašnjenja. Osnovci i srednjoškolci imaju veliki broj predmeta u kojima se teme podudaraju, ali se ne povezuju već se svaki nastavnik drži svog gradiva. Rezultat je takav da učenici samo bubaju za ocenu, a da ne znaju kako to znanje može da se primeni u realnom životu. Roditelji moraju kod kuće da uče sa njima ili da im plaćaju dopunske časove. Krajnji rezultat je da đaci danas mrze školu.

Godinama se govori da je gradivo u školi preobimno, da nije realno da gimnazijalci imaju po 18 predmeta, a da prvačić sedi pet časova u školi. Sažimanje gradiva mnogi su shvatili bukvalno. Iz programa ništa nije izbačeno, već su izdavači pokušali da skrate lekcije, te su u udžbenicima ostali samo pojmovi i njihove definicije, bez ikakvog konteksta i povezivanja sa realnim životom.

Pokušao je, kako kaže, da vidi šta se iz udžbenika biologije može saznati o najvećim zdravstvenim problemima koji danas pogađaju stanovništvo, a to su dijabetes (šećerna bolest) i srčana oboljenja.

"Čitao sam udžbenike biologije od petog do osmog razreda da vidim šta mogu da naučim. Od velike količine informacija od čega se sastoje krvni sudovi, srce ne možete da vidite kako dolazi do oboljenja. Sve je usmereno da naučite u sitna crevca delove nekog organa", rekao je roditelj i prof. FPN Dušan Pavlović.


Kako smanjiti gradivo

Kako smanjiti gradivo, a da deca ipak izađu iz škole sa adekvatnim znanjem potrebnim za život, pitanje je koje se danas često postavlja. Prof. Filozofskog fakulteta prof. Aleksandar Baucal kaže da prvo treba definisati šta je to što deca treba da znaju nakon završene osnovne i srednje škole, pa tek onda raditi na reformi programa i udžbenika.

I prof. Zorana Lužanin, sa PMF-a u Novom Sadu smatra da škola ne može biti izolovana od realnog sveta i da đaci moraju da shvate šta se oko njih dešava
Ona je dodala i da joj nikada neće biti jasno zašto su dva predmeta ukinuta koja su postojala u sistemu - Prva pomoć i Domaćinstvo.

link
 
Čovek je u pravu, ali udžbenike pišu "autoriteti" da bi zaradili pare, pošto na znanje ne mogu da ih zarade...jer su operisani od znanja....
Dakle, deci do 4. razreda treba predavati samo osnove civilizacijskog ophodjenja i ne opterećivati učiteljice da ih nauče naučnim činjenicama, nego sticanju radnih sposobnosti, pisanje, čitanje i računanje, da deca čitaju redovno i da se igraju....znači po dva tri sata dnevno škola, a jedna učiteljica može u više odelenja da predaje....znači smanjiti nepotrebne prosvetne radnike.....
U višim razredima dodavati informacije i smanjiti broj predmeta od kojih bi isti nastavnici predavali po dva tri predmeta iz oblasti koje su završavale u višim školama, pa deca sa stečenim navikama u višim i visokim školama da rasterećena sama uče oblasti koje ih interesuju i druge oblasti koje su usko vezane za oblast interesovanja....iz onoga što su izabrali i učili izvlačiti oblasti diplomiranja i naziva struke....
 
Čovek je u pravu, ali udžbenike pišu "autoriteti" da bi zaradili pare, pošto na znanje ne mogu da ih zarade...jer su operisani od znanja....
Dakle, deci do 4. razreda treba predavati samo osnove civilizacijskog ophodjenja i ne opterećivati učiteljice da ih nauče naučnim činjenicama, nego sticanju radnih sposobnosti, pisanje, čitanje i računanje, da deca čitaju redovno i da se igraju....znači po dva tri sata dnevno škola, a jedna učiteljica može u više odelenja da predaje....znači smanjiti nepotrebne prosvetne radnike.....
U višim razredima dodavati informacije i smanjiti broj predmeta od kojih bi isti nastavnici predavali po dva tri predmeta iz oblasti koje su završavale u višim školama, pa deca sa stečenim navikama u višim i visokim školama da rasterećena sama uče oblasti koje ih interesuju i druge oblasti koje su usko vezane za oblast interesovanja....iz onoga što su izabrali i učili izvlačiti oblasti diplomiranja i naziva struke....
A pišu i oni koji nikada nisu ušli u učionicu, ili održali neki čas, samo su dovoljno poslušni..
 
Ne znam ali ako su udžbenici ovakvi kako kaže profesor onda je to katastrofa a slažem se sa prof.Lužanin vezano za Prvu pomoc i Domacinstvo
Уџбеници су баш такви.
Језиво је колико беспотребних података уче.
Бацим поглед на ћеркине уџбенике, крајње досадно, нестимулативно, сувопарно и фрустрирајуће.
 
Ne znam ali ako su udžbenici ovakvi kako kaže profesor onda je to katastrofa a slažem se sa prof.Lužanin vezano za Prvu pomoc i Domacinstvo
Samo sposoban nastavnik koji je spreman da djeci sazme, izvuce bitno, kroz neko vrijeme obnovi predavano moze da izvuce lose stanje sa udzbenicima.
Dobar, posvecen, motivisan.
Nazalost, s obzirom na odnos potrosacke korpe i plata, potrebno je da bude i humanitarac.
A ako uzmemo i sve zaostreniji odnos drustva prema prosvetarima, valjalo bi i da je hriscanin, spreman da okrene i drugi obraz.

Nikada mi nije bilo jasno zasto je istorija za osnovce bila puna godina. Pa jos kada se doda, taj zivio od do, pa ratovao od do, pa sledeci i sledeci...na kraju klinci ne znaju u kom vijeku je zivio napoleon, iako su znali mjesec rodjenja nekad.
 

Back
Top