....... Za mene je čist promašaj predstava u kojoj reditelj siluje publiku, koja na kraju jedva da ima snage
za neki aplauz reda radi...
E, da... "new normal" je sada u modi, hahahah... lično bih volela da učestvujem u ovom tipu pozorišnih dešavanja...
Vrlo smelo i lepo zamišljeno, zapaženo i u svetu... mislim da bi bila bogatija za jedno lepo, šašavo iskustvo...
Pa, nećemo valjda celog veka da gledamo "Pop Ćiru i pop Spiru"?
Meni lično nije bitno ko potpisuje predstavu,niti ko je nosilac glavne uloge, važno mi je da se identifikujem sa glumcem, da se pronađem u priči, da me dotakne na bilo koji način.
Apropo reditelja, jako volim amaterska pozorišta, i zaista imaju šta da ponude; od odabira predstave do odlične glume.
Kako vreme delim na na 'život pre korone' i 'život u vreme korone', ova druga podela me uskratila u mnogo čemu.
Pogledala sam samo dve predstave ( 'Tri Sorele' i mjuzikl 'Čikago').
Da, jako volim monodrame, mislim da sam pre korone poslednja monodrama koju sam pogledala bila je ' Milunka Savić'
E, sada, pogledaj tematuku Milunke, i tematiku i način izvođenja ' Kao da kraj nije sasvim blizu'
I ja volim izazove i nova iskustva, ali ne po svaku cenu.
Kao što sam napisala, predstava koju sam napustila, a odavno me nije briga kakav ću utisak ostaviti i šta će ko o meni misliti, mi je podigla pritisak i izazvala fizičku reakciju tela.
ja sam napustila predstavu, izašla u kafić da popijem kafu, zapalim cigaretu i sačekam društvo sa kojim sam otišla na predstavu.
Kada su mi se pridružili, rekli su da ih je bilo sramota da napuste (?!) da su jedva izdržali do kraja i da im nije jasna poruka priče!
Što se tiče tvoje opaske za 'Pop Ćiru i pop Spiru', hm...jeste predstava odavno prevaziđena, ali nam je bliska tematika, mentalitet, odrastali smo sa tom lektirom.
To ti je, Soradze, kao kada svi vole čiz kejk, ali se razbijaju kada napravim vanilice ili lenju pitu sa jabukama. Tako nekako...
