Vlada menja zakon o istraživanju železničkih nesreća: „Dokumenta, podaci i dokazi… ne smeju biti ustupljeni drugim organima ili licima“
Milica Rilak
Source: BETAPHOTO/DRAGAN GOJIC
15. jula 2025.0
U Skupštinu Srbije stigao je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o istraživanju nesreća u vazdušnom, železničkom i vodnom saobraćaju, među kojima se ključne odnose na istrage nesreća na srpskim prugama.
Prema obrazloženju, uvode se precizniji rokovi, proširuju ovlašćenja istražnih organa, detaljno se reguliše postupanje sa dokazima i uvode nove kaznene odredbe, sve u cilju „potpunog usklađivanja sa direktivama Evropske unije i stvaranja efikasnijeg sistema za prevenciju budućih nesreća“.
Izmene, međutim, donose i nova ograničenja, a posebno kada je reč o sprovođenju istrage i rukovanju dokumentima i dokazima.
Zabrana ustupanja dokaza i garancija anonimnosti
Verovatno najvažnije izmene odnose se na uvođenje potpuno novih članova 31a i 31b, koji do sada nisu postojali u zakonu i koji detaljno regulišu zaštitu informacija i dokaza u železničkim istragama.
Član 31a, pod nazivom „Obaveza poverljivosti i zaštita informacija“, propisuje da se „sva dokumenta, podaci i dokazi moraju se koristiti isključivo za potrebe istraživanja nesreća u železničkom saobraćaju“ i ne smeju biti ustupljeni drugim organima, fizičkim ili pravnim licima.
Istovremeno, garantuje se anonimnost učesnika i svedoka.
Novi član 31b, „Zaštita i čuvanje dokaza“, daje istražiteljima ovlašćenja i procedure za „sigurno postupanje sa dokazima“ koje, kako se navodi, „podrazumeva popisivanje, izuzimanje, čuvanje i zaštitu dokaza od oštećenja, pristupa neovlašćenih lica, krađe i kvarenja svih dokaza koji bi mogli biti uklonjeni, izbrisani, izgubljeni ili uništeni“.
Proširena ovlašćenja istražitelja i rok za „konačni izveštaj“
Istražitelji dobijaju šira ovlašćenja na terenu. Izmenama člana 31. postojećeg zakona, krug subjekata koji moraju omogućiti pristup podacima proširuje se i na „lica zadužena za održavanje“.
Ovo je značajno proširenje u odnosu na trenutno rešenje koje obavezuje samo upravljače infrastrukture i prevoznike.
Kompletno se menja i reorganizuje istražni postupak, koji je sada detaljno opisan u novim članovima od 32. do 35. Novi član 32 precizira procedure za istrage na graničnim prelazima i mehanizme saradnje sa istražnim organima drugih država. Novi član 33. donosi promenu u vezi sa izveštavanjem – umesto termina „završni izveštaj“ uvodi se „konačni izveštaj“, koji mora biti objavljen najkasnije 12 meseci nakon nesreće.
Ako to nije moguće, Centar za istraživanje nesreća u saobraćaju (CINS) je dužan da „objavi informaciju najmanje jednom godišnje od nastanka nesreće, sa pojedinostima o napretku istrage“.
Strože kazne za uništavanje i prikrivanje dokaza
Predlog uvodi i nove, strože kaznene odredbe, pa se tako po prvi put eksplicitno sankcionišu radnje kao što je „remećenje mesta nastanka nesreće na bilo koji način“ a bez odobrenja Centra ili nedostavljanje informacija o učesnicima i svedocima.
Predlaže se i kažnjavanje za onemogućavanje dobijanja dokumentacije ali i za radnje kojima se „uništava, prikriva ili menja dokaz“.
Konačno, predlogom se jača i međunarodna saradnja, pa tako Centar sada može da prenese „deo ili ceo istražni postupak“ na organe druge države, kao i da prihvati vođenje istrage od strane druge države, što omogućava efikasniju i stručniju istragu u složenim međunarodnim slučajevima.
dokle se stiglo sa istragoM o padu nadstrešnice u Novom Sadu?
Pre devet meseci, 1. novembra 2024. godine došlo je do urušavanja betonske nadstrešnice zgrade železničke stanice u Novom Sadu. U nesreći je poginulo 16 osoba, a dve su zadobile teške telesne povrede.
Veštačenjem je utvrđeno da je
nadstrešnica bila dodatno opterećena slojem nearmiranog betona mase 23 tone. Osim toga, zatega koja je nosila konstrukciju bila je korodirana, a deo čeličnih žica bio je nefunkcionalan. Veze između konstrukcijskih elemenata bile su degradirane.
Više javno tužilaštvo u Novom Sadu je u decembru 2024. podiglo optužnicu protiv 13 osoba, među kojima se nalaze inženjeri, nadzorni organi i dva državna sekretara.
U postupku je došlo do zastoja usled odluka Višeg suda koji je tražio dopunu veštačenja i dodatne dokaze. Apelacioni sud je u međuvremenu ukinuo pritvor za petoro osumnjičenih i odredio im mere zabrane napuštanja mesta boravka i elektronski nadzor.
Viši sud je 13. jula 2025.
odbacio sve prigovore odbrane i predmet vratio tužilaštvu, čime je omogućeno da se istraga nastavi.
Nakon nesreće su širom Srbije organizovani javni skupovi i protesti, zahtevi studenata i građana odnosili su se na objavljivanje dokumentacije i utvrđivanje odgovornosti za izvođenje i nadzor radova.
