Ubiti pticu rugalicu

[Banovic Strahinja]

Ptice rugalice su bezopasna stvorenja koja samo pevaju i donose lepotu svetu. U filmu “Ubiti pticu rugalicu” , one su metafora za nevine ljude koji su nepravedno povređeni,
simbolizuje nevinost, dobrotu i one koji ne nanose nikome štetu, već samo donose lepotu svetu.


Pojedinci koji odstupaju od očekivanih normi često bivaju etiketirani na način koji ih marginalizuje, bez obzira na njihovu stvarnu dobrotu ili nevinost. Takve etikete mogu imati duboke psihološke posledice — od gubitka samopouzdanja i unutrašnje krivice i do povlacenja i izolacije. Ovde je tema: kako efekt etiketiranja utiče na mentalno zdravlje onih koji su, poput “ptica rugalica”, nepravedno osuđeni?


Da li ste vi nekad bili “ptica rugalica” i oterani u samoizolaciju?
Ili poznajete neku takvu osobu?
Kakve etikete su bile nalepljene i kave su bile posledice?
Kako se boriti i da li se borite protiv etiketiranja?
Slobodno odgovorite na bilo koje pitanje, napišite svoje mišljenje ili komentar!

 

[Edmund]

Moja tema
Haha
Bio sam u detinjstvu
Posledice su jako loše na razvoj
Mislim da zavisi od faktora sreće da li ćeš izrasti dobro kasnije i prevaziđeš ili ćeš da krivo izrasteš

 

[Banovic Strahinja]

Posledice su jako loše na razvoj

Ljudi su drustvena stvorenja, a izolacija i izopcenje je jedan od nasih najvecih strahova, i same posledice mogu biti jako teske, ako se sme znati, zasto si bio izoliran, kako si se borio s tim i koji su tvoji saveti u vezi toga?

 

[Edmund]

Ljudi su drustvena stvorenja, a izolacija i izopcenje je jedan od nasih najvecih strahova, i same posledice mogu biti jako teske, ako se sme znati, zasto si bio izoliran, kako si se borio s tim i koji su tvoji saveti u vezi toga?

Ukratko
U OŠ sam doživeo prilično mnogo šikaniranja Apropo izgleda, ponašanja, pojave...

Nisam ja baš naivan ni divan po prirodi, ali me je ovo (i druga slična iskustva van škole) nekako omelo u razvoju, kompresovalo, sabilo... I tako (po društvene i ljubavne odnose je bilo baš pogubno)

Dugo je prošlo dok nisam krenuo da "saniram" to i da se razvijam ali zdravo detinjstvo i razvoj ne može ništa da zameni

 

[Džudi S]

Da li ste vi nekad bili “ptica rugalica” i oterani u samoizolaciju?

Samu sebe sam, nekada, slala u izolaciju. Nerviralo me je što zbog zdravlja nisam mogla da radim sve šta rade moji vršnjaci. Mogla sam, ali sam se često plašila da igram "Između dve vatre".

Ali, nisam bila 100 posto odsečena od društva. Imala sam neko svoje malo društvo.

Kakve etikete su bile nalepljene i kave su bile posledice?
Kako se boriti i da li se borite protiv etiketiranja?

U detinjstvu i u mladalačkom dobu niko mi nije lepio etikete. Kasnije je par ljudi lepilo etiketu, ali o tome sam već pisala.

 

[Banovic Strahinja]

Nisam ja baš naivan ni divan po prirodi, ali me je ovo (i druga slična iskustva van škole) nekako omelo u razvoju, kompresovalo, sabilo... I tako (po društvene i ljubavne odnose je bilo baš pogubno)

Zasigurno je pogubno po ljudske i narocito ljubavne odnose, ljubavni odnosi su gde da bi to dobro funkcionisalo mora spustiti gard, opustiti se, na neki nacin prepustiti se i biti nebranjen, sto je tesko kad je neko isteniran da zivi u stalnoj pripremi za napad, pod oklopom, stisnutih zuba ili ako je kao prebijani pas koji se plasi od svakog pokreta.
Tu treba mnogo rada, hrabrosti da se probije mentalna barijera.

 

[Edmund]

Zasigurno je pogubno po ljudske i narocito ljubavne odnose, ljubavni odnosi su gde da bi to dobro funkcionisalo mora spustiti gard, opustiti se, na neki nacin prepustiti se i biti nebranjen, sto je tesko kad je neko isteniran da zivi u stalnoj pripremi za napad, pod oklopom, stisnutih zuba ili ako je kao prebijani pas koji se plasi od svakog pokreta.
Tu treba mnogo rada, hrabrosti da se probije mentalna barijera.

Da

U mom sličaju ovo sve je bilo na vrlo ličnom nivou, pa su mi ljubavni odnosi (i dan danas) maltene nemoguć pojam, jer kada je dete (njegovo biće) često izloženo poruzi pa i nasrtajima, ne izrasta u sigurnog muškarca a kamoli poželjnog.

 

[Samsonight]

Nešto nam ne ide dobro u sklopu vršnjačkih grupa jer obično postoji još nešto(ili više takvog nečega) što to inicira.
Sećam se siromaška iz poslednje klupe koji je dolazio u školu mirišući na krave/koze/ovce, i odeven u pleteno, jedva da je ikad nosio nešto kupljeno.
Ili, instanca, kada je osoba sa posebnim potrebama sedela-OBAVEZNO-u poslednjoj klupi, a na pauzama između časova-deca kidišu za izvor zabave ne misleći da je išta tu loše.
Odskakanje od uobičajenog izaziva nepoželjnu pažnju. Dakle, sve što treba je da svi budemo UOBIČAJENI.
Spoljašnost nije sve. Neko je uredan, u firmiranoj garderobi i na oko potpuno običan, ali je npr. povučen(razloga 300!). Ostali to ne shvataju, pa reaguju na keca-ovaj je različit, pa hajde svi da ga zezamo. Ti uzrasti uglavnom nemaju inhibicije da bi želeli ikog da povrede, stvar je opšte zabave za sve-Oh, osim za onog na čiji račun se šale.
Neki nisu srećnici da dožive uopšte zrelost i shvate koliko je to u detinjstvu bilo zapravo benigno. Ipak, retko kome ko je doživeo maltretiranje je palo na pamet ono:"Smejaćeš se tome nekad!" Nije bilo smešno tad, i neće biti nikad.

 

[Banovic Strahinja]

U mom sličaju ovo sve je bilo na vrlo ličnom nivou, pa su mi ljubavni odnosi (i dan danas) maltene nemoguć pojam, jer kada je dete (njegovo biće) često izloženo poruzi pa i nasrtajima, ne izrasta u sigurnog muškarca a kamoli poželjnog.

Ovde je kljuc percepcija, efekat etiketiranja:
Kada nekome nalepimo etiketu on s vremenom pocne da se poistovecuje s njom i da se ponasa u skladu s tim, neka vrsta sugestije koja postaje autosugestija,- medjutim ovo se moze izmeniti i s vanjske strane- npr kada neko neke ljude s niskim nivoom samopostovanja okolina pocne uvazavati iz nekog razloga- to bude veliki udar vetra u njihova ledja i njihovo samopostovanje znatno poraste,
isti efekat moze se postici i introspekcijom- osoba menja percepciju, a eventualno i okolina to prihvati.
A dobra stvar tu je sto kad se ta osoba “digne” postane vrlo cvrsta,
kod tebe se vidi napredak, trudis se, jos uvek imas dosta losu percepciju o svom izgledu, koji je sasvim ok, da se utegnes malo bio bi iznad proseka- no ionako izgled nije presudan, bitniji je stav, dobar nivo samopostovanja- a to se sve moze srediti,
prvo krenes sa “unutrasnjim glasom”
i sa realnim sagledavanjem- jer ni drugi ljudi nisu ni blizu tako samouvereni kao sto izgledaju, svi imaju svoje slabosti.

 

[Banovic Strahinja]

Nešto nam ne ide dobro u sklopu vršnjačkih grupa jer obično postoji još nešto(ili više takvog nečega) što to inicira.

Iz nekoga razloga deca u skolama su cesto poprilicno brutalna, to je svuda tako negde vise negde manje, no s vremenom se vecina popravi poprilicno, a oni koji ne uglavnom prodju gore nego njihove zrtve, jer u principu odrasli i zreli ljudi ne vole nasilnike, mada opet politicko-socijalno-ekonomska situacija moze gadno srozati stvari jer to drustvo pada na nize i primitivniji nivo, ali i tu pojedinac moze da se snadje- potrebno je samo imati svoje “pleme” svoj krug ljudi i ne prihvatati nametnute norme.

 

[Banovic Strahinja]

Samu sebe sam, nekada, slala u izolaciju. Nerviralo me je što zbog zdravlja nisam mogla da radim sve šta rade moji vršnjaci. Mogla sam, ali sam se često plašila da igram "Između dve vatre".

Vazno je odlepiti nalepnicu, i na kraju krajeva mi kao licnosti se razvijamo i horizontalno i vertikalno i poprilicno smo kompleksni i ne definise nas samo jedna stvar ili nekoliko stvari bilo da se radi o stvarimakoje su dobro i lose percipirane.

 

[**Freya**]

Ptice rugalice su bezopasna stvorenja koja samo pevaju i donose lepotu svetu. U filmu “Ubiti pticu rugalicu” , one su metafora za nevine ljude koji su nepravedno povređeni,
simbolizuje nevinost, dobrotu i one koji ne nanose nikome štetu, već samo donose lepotu svetu.


Pojedinci koji odstupaju od očekivanih normi često bivaju etiketirani na način koji ih marginalizuje, bez obzira na njihovu stvarnu dobrotu ili nevinost. Takve etikete mogu imati duboke psihološke posledice — od gubitka samopouzdanja i unutrašnje krivice i do povlacenja i izolacije. Ovde je tema: kako efekt etiketiranja utiče na mentalno zdravlje onih koji su, poput “ptica rugalica”, nepravedno osuđeni?


Da li ste vi nekad bili “ptica rugalica” i oterani u samoizolaciju?
Ili poznajete neku takvu osobu?
Kakve etikete su bile nalepljene i kave su bile posledice?
Kako se boriti i da li se borite protiv etiketiranja?
Slobodno odgovorite na bilo koje pitanje, napišite svoje mišljenje ili komentar!

Ovog leta sam citala roman.
I pitala se zasto ga nisam citala ranije!?

U knjizi (ne pamtim film sa Gregori Pekom) akcenat je na Atikusu, samohranom ocu dvoje dece koji je smotan, tih i nenametljiv, mlak i dosadan, ali nepokolebljiv da svako zasluzuje fer sudjenje.

"Atikuse, da li ti zaista nameravas da branis ovog crnju?".

Problem je bio u tome sto je Atikus odlucio da ga uistinu brani i da dokaze da belci mogu da budu lenji i lazljivi probisveti.

I na kraju su naterali pticu rugalicu da sama izazove svoju nesrecu jer ptica nije verovala da ce je iko braniti i knjiga se zavrsava Atikusovim kajanjem zasto pticu nije podrzao, zasto mladom crncu nije kazao da po zalbi ima solidnu sansu.

I osecao se krivim jer je dopustio drugima da ubiju neduznu pticu pevacicu.

Sjajna, sjajna knjiga.

 

[Banovic Strahinja]

U knjizi (ne pamtim film sa Gregori Pekom) akcenat je na Atikusu,

Ova tema je vise inspirisana sudbinom Boo Radley-a.
Za one koji nisu gledali film ili citali knjigu:
Boo je porodica drzala izoliranog od sveta u kuci, ljudi poceli smatrali za cudakom, s vremenom se identifikovao s etiketom i vise ga ljudi nisu vidjali, poceli su da kruze price o njemu kao o ludaku i zlim, deca su ga se bojala i mislili su da je on cudoviste;
no on je zapravo ima dobro srce i ostavljao deci poklone i na kraju spasao decu,
nakon toga su deca i ljudi videli ko je on zaista i deca su ga zavolela, i dobio je empatiju ljudi.

Moje vidjenje je da je empatija ovde kljucna stvar- prvo jer je Boo uprkos svega imao empatiju prema drugima, narocito deci (nije se zbog nepravde prema njemu pretvorio u cudoviste), i svojim delima je na kraju zaradio empatiju drugih ljudi i nasao neki svoj mir.

I vezano za temu mislim da je empatija kljuc individualnog, ali i drustvenog napretka, i osoba koja nema empatiju i ne misli na druge tesko da ce naci svoj mir, a pitanje je i da li ga zasluzuje?

 

[Edmund]

Ova tema je vise inspirisana sudbinom Boo Radley-a.
Za one koji nisu gledali film ili citali knjigu:
Boo je porodica drzala izoliranog od sveta u kuci, ljudi poceli smatrali za cudakom, s vremenom se identifikovao s etiketom i vise ga ljudi nisu vidjali, poceli su da kruze price o njemu kao o ludaku i zlim, deca su ga se bojala i mislili su da je on cudoviste;
no on je zapravo ima dobro srce i ostavljao deci poklone i na kraju spasao decu,
nakon toga su deca i ljudi videli ko je on zaista i deca su ga zavolela, i dobio je empatiju ljudi.

Moje vidjenje je da je empatija ovde kljucna stvar- prvo jer je Boo uprkos svega imao empatiju prema drugima, narocito deci (nije se zbog nepravde prema njemu pretvorio u cudoviste), i svojim delima je na kraju zaradio empatiju drugih ljudi i nasao neki svoj mir.

I vezano za temu mislim da je empatija kljuc individualnog, ali i drustvenog napretka, i osoba koja nema empatiju i ne misli na druge tesko da ce naci svoj mir, a pitanje je i da li ga zasluzuje?

Jao da
Taj lik je ključan u knjizi (čitao sam knjigu i gledao film)
"Strašilo" koje to nije
Odlično si se setio primera za temu

 

[Elle]

Sad moram da pročitam knjigu
Mada mi je i onako na listi za čitanje

 

[BratSrbin]

Ubiti pticu rugalicu

Убити дрозда.
У Србији не постоји птица ругалица, а ни на Свету. Поготово не у српском језику. Једна грешка из давних времена се још увек провлачи.

 

[Edmund]

Sad moram da pročitam knjigu
Mada mi je i onako na listi za čitanje

Daću ti ja
Imam kod mene u biblioteci

 

[Banovic Strahinja]

Убити дрозда.
У Србији не постоји птица ругалица, а ни на Свету. Поготово не у српском језику. Једна грешка из давних времена се још увек провлачи.

Ptica rugalica je ime koji su neki ljudi gde sam ziveo zvali cvorka, zato sto oponasa zvukove drugih ptica- “ruga im se”, u SAD je to neki drozd tako da je poenta u oponasanju i prevod je dobar, odnosno vezano za temu- neko dobije neku etiketu, nalepnicu, i s vremenom oponasa tu etiketu,tj to pocinje da ga definise i osoba se ponasa (cesto nesvesno) u skladu s definicijom.

Npr jedan kolega s posla je imao percepciju sebe kao debelog, depresivnog gubitnika i u velikoj meri je takav bio medjutim krenuo je u teretanu, i polako je poceo da radi na sebi- poceo je da menja percepciju o sebi, skinuo visak kila i “utegao” se, zatim polozio vozacki, nasao devojku, dobio neku vrstu unapredjenja na poslu i ljudi su poceli da ga cene i gledaju drugim ocima.
Ako se neko oseca i ponasa kao prebijen pas- svet ce ga tako i tretirati, i obrnuto.
To je poenta, jednima da ne ubijaju ptice rugalice, a pticama rugalicama da mogu oponasati i druge zvukove, i da je empatija izuzetno bitna.

 

[salko dinamitas]

Ptice rugalice su bezopasna stvorenja koja samo pevaju i donose lepotu svetu. U filmu “Ubiti pticu rugalicu” , one su metafora za nevine ljude koji su nepravedno povređeni,
simbolizuje nevinost, dobrotu i one koji ne nanose nikome štetu, već samo donose lepotu svetu.


Pojedinci koji odstupaju od očekivanih normi često bivaju etiketirani na način koji ih marginalizuje, bez obzira na njihovu stvarnu dobrotu ili nevinost. Takve etikete mogu imati duboke psihološke posledice — od gubitka samopouzdanja i unutrašnje krivice i do povlacenja i izolacije. Ovde je tema: kako efekt etiketiranja utiče na mentalno zdravlje onih koji su, poput “ptica rugalica”, nepravedno osuđeni?


Da li ste vi nekad bili “ptica rugalica” i oterani u samoizolaciju?
Ili poznajete neku takvu osobu?
Kakve etikete su bile nalepljene i kave su bile posledice?
Kako se boriti i da li se borite protiv etiketiranja?
Slobodno odgovorite na bilo koje pitanje, napišite svoje mišljenje ili komentar!

Uvjek se borim mada iako me cesto nepravedno okarakterisu kao nekog povredjuje ljude iako nikad ne etiketiram,samo ponekad malo bockam.

 

[Ortak2]

Da. Od ranog detinjstva.
Moji roditelji nisu imali ni stalan posao ni kuću ni stan, pa smo se često selili i gde god da dođemo "oni nisu odavde".
Gledanje ispod oka, izbegavanje kontakta...

Što se familije tiče, kad na leto odemo kod bake na selo, ja i dva brata od ujaka kad pitamo nešto, njima su objašnjavali a meni je uvek sledio odgovor: "šta će to tebi, ti si žensko".
Prvo su odrasli počeli sa tim, a uskoro su i braća.

Znači ne znam ni odakle sam, jer nijedna sredina gde sam živela ne zove me svojim stanovnikom, a tek ovi "odgovori" da ja ne treba ništa da pitam a kamoli da znam jer sam žensko - e, sa tim se borim i dan danas, i ne verujem da ću ikada biti potpuno ok, osetljiva sam, a rane preduboke.

P.S. ja nisam nikoga nikad prva dirala. Umem da zalepim etiketu "na keca", ali tako da to bude šala.

 

[Heidfeld fan]

Ptice rugalice su bezopasna stvorenja koja samo pevaju i donose lepotu svetu. U filmu “Ubiti pticu rugalicu” , one su metafora za nevine ljude koji su nepravedno povređeni,
simbolizuje nevinost, dobrotu i one koji ne nanose nikome štetu, već samo donose lepotu svetu.


Pojedinci koji odstupaju od očekivanih normi često bivaju etiketirani na način koji ih marginalizuje, bez obzira na njihovu stvarnu dobrotu ili nevinost. Takve etikete mogu imati duboke psihološke posledice — od gubitka samopouzdanja i unutrašnje krivice i do povlacenja i izolacije. Ovde je tema: kako efekt etiketiranja utiče na mentalno zdravlje onih koji su, poput “ptica rugalica”, nepravedno osuđeni?


Da li ste vi nekad bili “ptica rugalica” i oterani u samoizolaciju?
Ili poznajete neku takvu osobu?
Kakve etikete su bile nalepljene i kave su bile posledice?
Kako se boriti i da li se borite protiv etiketiranja?
Slobodno odgovorite na bilo koje pitanje, napišite svoje mišljenje ili komentar!

Није то било класично етикетурање. Сам сам изабрао самоизолацију и последице по психу су јако озбиљне.