U ZMAJEVIM NOZDRVAMA
Odvratni miris ljudi
Odmah namirišem,
Veliki prezir u meni se budi
Stežem zube i teško dišem.
Odvratni miris laži ljudske
Sferama se zemljinim širi,
Vaša tela samo su ljuske
Različitost našu ništa ne može da pomiri.
Odvratni miris strašnoga bluda
Natapa zidove ćelije moje
Sad shvatam grešku uzaludnog truda
Da prihvatim ljude kao svoje
Odvratni miris zavisti grozne
Venama ljudskim kao otrov teče
Samo ga jačaju godine pozne
Bolesti takve vatrom se leče.
Odvratni miris škrtosti jadne
Tera me da mrzim
Čekam dušu da posrne i padne
Onda je zgrabim i zgazim.
Odvratni miris gordosti vaše
Nozdrve moje zmajske peče
Od vaših umova pravim kaše
Po njima vršljam svako veče
Odvratni miris lenjosti osećam
Među nama jaz je sve veći
Na smrtne grehove ja vas podsećam
Moj dah vreo je kao ugalj u peći
Odvratni miris ugljenisanog mesa
Širi se bojnim poljem,
Kao zmaj rodih se iz besa
Ja sam oganj i mač, palim i koljem.
Više se i ne nadam svetu boljem.
!!
