Diodor sa Sicilije u svom delu „Istorija biblioteka“ kaže: „Hekatej (iz Abdere) i neki drugi kažu da se iza zemlje Kelta, malo dalje na severu, nalazi ostrvo veliko kao Sicilija. Ono je daleko na severu i na njemu žive Hiperborejci, koji se tako nazivaju jer se nalaze izvan domašaja severnog vetra. Zemlja je plodna i daje sve vrste plodova. Zbog blage klime, daje dve žetve godišnje. Osim toga, priča se da je Leto, majka Apolona i Artemide, rođena na ovom ostrvu i zbog toga stanovnici ostrva slave Apolona više nego druge bogove. Na stanovnike te zemlje gleda se kao na Apolonove sveštenike, jer oni svakodnevno slave tog boga u pesmama i posebno ga poštuju.
Klaudije Elijan iz Prenesta (Palestrina) kod Rima, koji je pisao na helenskom jeziku, govori o hramu koji su Hiperborejci podigli bogu sunca Apolonu i daje poetičan opis religiozne ceremonije: „Labudovi se vrte oko hrama i kao da čiste svojim krilima. Zatim se razmeštaju po veoma prostranom i veoma lepom dvorištu. Kad hodočasnici zapevaju svoju uobičajenu himnu i kad se razlegu akordi citre, čitavi oblaci labudova sjate se oko svetilišta i svojom pesmom počnu pratiti himnu. Ove ptice, koje podsećaju na (krilati) dečiji zbor, celi dan svojom pesmom slave božanstvo.“.
http://hiperboreja.blogspot.rs/2015/08/istina-i-legenda-o-hiperboreji-marko.html
„Arimaspijske pesme“ pominju brojni helenski pisci, a poslužile su i Herodotu kada je govorio o Aristeju i Hiperborejcima. U njima je Aristej opisao kako je, po nalogu boga Apolona, posetio zemlju Isedonaca, od kojih je saznao da iza njih žive Arimaspe (jednooki ljudi), a da su dalje od njih čuvari zlata grifoni (stvorenja s telom lava a krilima i glavom sličnim orlu), a još dalje — Hiperborejci, miran narod koji ne ratuje sa susedima, a hrane se kao vegetarijanci. Oni su živeli daleko iza Ripejske planine, a severno od njih nalazila se reka Okean, koja okružuje kopno.
Predanje o Hiperborejcima posebno je negovano u južnoj Italiji, u krugu Pitagorinih učenika. Pitagora, genijalni i zagonetni matematičar, je, kako kažu, sebe smatrao inkarnacijom Apolona Hiperborejskog. Po jednom predanju Pitagora se sastao i vodio žučnu raspravu s čuvenim hiperborejskim čudotvorcem i prorokom Abaridom, dok je ovaj, sa Apolonovom strelom u ruci i ne jedući ništa, obilazio svet i ljudima delio savete.
Istoričar Posejdonije izjednačava Ripejsku planinu sa Alpima i smešta Hiperborejce iza njih. Neki su autori smatrali da Rim nisu 390. g. pre n. e. opljačkali Kelti, nego Hiperborejci. Istoričar Hekatej iz Abdere, autor „Istorije Hiperboreje“, koja nije sačuvana, smestio ih je na Britanska ostrva.
Neki smatraju da su Hiperborejci možda bili civilizovani Kinezi, koji su tada bili pod upravom dinastije Čou. Za divlje srednjoazijske narode koji su živeli opasnim životom nomada (Masageti, Isedonci), sređeno kinesko društvo moglo je izgledati kao model mira, pravde i blagostanja. Za ljude čija je glavna hrana bilo meso, pretežno poljoprivredna Kina mogla je izgledati kao zemlja vegetarijanaca. Bez obzira na prihvatanje ili neprihvatanje ove neobične teorije, od Aristeja pa nadalje Hiperborejci se javljaju na geografskim kartama kao narod koji postoji. Osim toga, oni su živeli iza daleke Ripejske planine, a to su mogle biti Altajske planine.
Daleko na severu, iza velikih ledenih blokova, prostirala se topla zemlja u kojoj se pojavila i razvila rasa ljudi neobičnih kvaliteta. Odatle potiču beli ljudi koji se kasnije sele ka jugu. Hiperboreja postepeno nestaje, ostaju njeni tragovi, kao što je slučaj sa stanovnicima Grenlanda i Islanda. Arijevci sa severa prodirali su sve više ka jugu, čak do Indije. Brojne kombinacije, koje nemaju nikakve veze sa geološko-geografskim razvojem naše planete i arheološkim nalazima, neprestano se gomilaju. One su samo plod mašte i želja o dalekoj, sunčanoj prošlosti čoveka, o njegovom zlatnom dobu.
