(ili neka moja razmišljanja o životu inspirisana ko zna čime)
U SUSRET ....BUUUUU
Mislila sam da radim do kasnog popodneva. Pauzice na Krsti gode, posao mi je išao lepo.....ali oko 14 sati ono sunce me nekako zaljubljeno gleda uporno prolazeći kroz krov centra načinjen od nečeg providnog....i žamor ljudi u hodnicima, smeh detinji što se razleže kupajući izloge....dodje nervoza i pitanje šta ja radim ovde u ovakvom danu...ebeš poso....ponela sam kući da radim uveče. Pozvah moje da neko dodje po mene. Dolazi Maki......
„Maki, šta radiš sada?“
„Ništa mama....učio sam malo i sad sam slobodan“
„Idemo da se vozimo.....prijalo bi mi“
„Važi.....divan je dan“
„Ali negde na otvoreno....da idemo brzo“
Pogleda me iskosa .....i klimnu glavom....zna da ne treba da me pita
Kada smo izašli na otvoren put......
„Maki, vozi najbrže“
„Maki jel’ si sigurna?“
„Vozi“
Dok put nestaje
Najbrže što može
Sklopih oči
Probudiše se u meni strahovi
Udaraju jako divlji damari
Otvorih oči
Naterah sebe
Pogledah u strah
Pa to je samo vetar
I dok me mahnito ljubi
I misli ružne tera
Na grudi udara
U dušu ulazi
Na ledja izlazi
Nervoza i prošlo breme
Odlaze
Dolazi sadašnje vreme
Preskaču moji vragovi
Iza njih ostaju pragovi
Odlaze moji mrakovi
Dolaze lepi damari
U duši mi opet šareni sagovi
Da po njima hodim
Sa ljubavima svojim.
Plašim se brzine na motoru. I Maki to zna, a ja znam da ga to opterećuje kad god sednemo da se vozimo. Zbog njega i zbog sebe pogledah u strah. Verujem mu...samo sa njim mogu da savladam taj košmar......to poverenje i ljubav ratuju sa strahom.. I on tačno zna šta sam danas uradila.....pokazala sam mu jedan od načina. Kada smo stali da napravimo pauzu....samo je rekao „svaka čast Maki“......i reči okitio osmehom dečaka....
Neko će reći da nisam normalna.....ali pogledajte analitički
- savladala sam strah i to sa jedinom osobom na svetu u koju imam poverenja za ovo
- pokazala sam mu koliko mu verujem i koliko ga volim
- pokazao je i on meni koliko je ozbiljan, koliko ozbiljno shvata moj strah i koliko mi veruje da ću ga savladati .....jer, ako se cimnem, uplašim, trgnem ....
- videla sam da sam jaka
- video je i on da se njegovoj Maki vraća snaga i osmeh
- uživali smo oboje......moju nervozu i strah je odneo vetar i eno ih leže negde po poljima
- shvatio je da za neke odluke u životu moraš biti svestan da si spreman
- naučio je da sve ima svoju cenu, samo je pitanje da li si voljan da platiš....
Divan dan.......prelep......i uspešan
PS Ovo je samo moj način da prevazidjem ovaj strah......idući mu susret sa svojom ljubavlju. Naravno, da ne važi za razne druge strahove.....neke savladamo sami, u sopstvenoj tišini, neke uz pomoć prijatelja ili najbližih.....ali sve borbe kreću sa istog starta ..... od ljubavi
.kad skupiš hrabrost i imaš s kim da isteraš male djavole.....može to svako kad sam mogla ja 
.......ne preporučujem baš sve 
