Zanimljiv problem je kod izbora predsednika.
Narod kao da bira svemoguceg kralja , sudeci po pitanjima I kleckama u medijima a I u narodu.
Kao da je ocekivanje da taj jedan kao vucic vlada svim , osim ako mu se omakne neka fabrika da je ne primeti u prva tri meseca pa je prisilno uvede kao uspeh sns tek 3 meseca po otvaranju.
Primedba naroda koja je vec 30 godina ista je on je dobar kao vladar organisation, ali izgleda dobar pa nece izdrzati sa ajkulama.
Narod sebe ne racuna u ajkulu , ali ga ja racunam.
Mora se naci prostor I za njihove lopovske potrebe I izlete , kao I za odmor onih koji su lopovi da se osete kao uvazeni ljudi , a takvih ima puno u srbiji I to niste nikad vi , taman posla.
Prekaljeni vodja , organizator sasvim sigurno je vican da ocekuje sputavanje I blokade od postenih gradjana usled straha ili hira ili neke licne koristi , a da su I dalje posteni 100%.
U istoriji srbije vec vekovima je to prisutno.
Npr od 1903 kad je napravljena prva mini hidrocentrala , bogati srbi su videli korist od koriscenja lokalnih reka za svoje fabrike , ali od 24 napravljenih za prvih 5 godina , 1 od drzave , sve ostale su probale da se finansiraju kao akcionarska drustva , a nijedna nije uspela nego su na kraju uzeli kredit od banaka.
Iz tog doba je I izreka struja ne ide uzbrdo , kad su seljaci iz okolnih sela trazili da I oni dobiju struju iz tih privatnih elektrana , a videli sa brda grad.
Kao predsednik koji poznaje dusu I karakter postenja srba , istorija je dovoljan uvod , a rad na crno I pri politickim organizacijama dovoljna vezba da se moze reci ovaj predsednik moze izaci na kraj sa ajkulama tj sloganom receno , dobar predsednik je vec plivao medju ajkulama I nije pojeden niti postao ajkula.
Svaka slicnost sa ribama I oredsednicima je slucajna.
