- Poruka
- 70.666
Ako može Dejan, možemo i mi 
Šalu na stranu, bila sam ponosna vlasnice 2 borovnice, kako dolikuje u paru sadim sve...
Bile su mlade i lepe...Ja sam ih posadila u baštu, prve godine su mi i rodile...Ništa lepše nego ubrati sveže modre bobice i uživati u nektaru svežem tom.
Sledeće godine su mi se samo osušile
No neko ko je više praktičan a manje romantičan...Dejan poručuje!
U SAKSIJI GAJI MILIONE Dejan pokrenuo unosan biznis, zainteresovan i Istok i Zapad
Imajte u vidu i to da trenutna kriza neće doveka trajati, a ulaganje u borovnice na duže staze može se pokazati kao dobra investicija.
Dejan Ristić iz Žitorađe kraj Vladičinog Hana, Dejan Ristić (50) prvi je počeo da uzgaja pitomu borovnicu u toj opštini. Na skoro dva i po hektara u selu pre četiri godine započeo je proizvodnju sa 2.200 sadnica sertifikovane sorte djuk, uvezene iz Holandije, da bi kasnije zasadio još 4.000 komada.
"Rešio samda gajim borovnicu jer zemljište ne odgovara malini, za koju se ovde ljudi najčešće odlučuju. Borovnica, sem sadnje, nije previše zahtevna biljka, a sortu đuk sam odabrao zbog toga što je pogodna za transport i, uopšte, je otporna biljka“, kaže nam Dejan.
Sadnice su dvogodišnje, svako stablo se sadi posebno, u veliku saksiju, u odgovarajući supstrat. Saksije se smeštaju na agrotekstilnu foliju koja u redovima prekriva zemlju. I to je najteži deo posla. Međutim, za one koji bi se, možda, oprobali u njemu, treba reći da kao i kod svih voćnih zasada i ovde ima još mnogo truda i ulaganja, kako bi se naredne godine uživalo u prvim plodovima. Najpre, neophodan je sistem za navodnjavanje kap po kap, prihrana i zaštita, rezidba… i, naravno, velika finansijska ulaganja.
"Sadnja jeste najteža, ali obaveza u zasadu ima kao i kod bilo kog drugog voća. Ulaganja su velika. Ako uzmemo u obzir sve radove, u proseku je oko 10 evra po sadnici, ne računajući berbu, gde opet angažujemo radnike", objašnjava Dejan.
Kada stabla u petoj godini dostignu puni rod, svako će u proseku imati oko pet kilograma. Problema oko otkupa nema, jer je ponuda u našoj zemlji za sada ograničena.
Borovnice kod nas kreću polovinom juna i berba traje do kraja avgusta. Cena varira od 600 do 700 dinara po kilogramu.
Pored borovnice ima i 1,5 hektar pod kupinom, sorte loh nes. A na pitanje, odakle neko ko se već godinama uspešno bavi trgovinom na veliko u poljoprivredi, Dejan kaže da voli voćarstvo, da mu zadovoljstvo pričinjava rad na otvorenom i praćenje kako biljke iz dana u dan napreduku i na kraju uloženi trud nagrade plodovima.
Ristići imaju dvoje dece, ćerku Stašu i sina Uroša, malog maturanta.
Podizanje celog zasada borovnice od 6.220 sadnica, porodica Ristić je sama finansirala. Subvencije koje će dobiti od države, naredne za ovu godinu, iznose 40 odsto od cene sadnice. Pored toga, imaju pravo i na povraćaj dela sredstava za sistem za navodnjavanje, koji je u ovom slučaju na daljinsko upravljanje i štedi dosta vremena, jer iz kuće upravljaju njime.
Šalu na stranu, bila sam ponosna vlasnice 2 borovnice, kako dolikuje u paru sadim sve...
Bile su mlade i lepe...Ja sam ih posadila u baštu, prve godine su mi i rodile...Ništa lepše nego ubrati sveže modre bobice i uživati u nektaru svežem tom.
Sledeće godine su mi se samo osušile
No neko ko je više praktičan a manje romantičan...Dejan poručuje!
U SAKSIJI GAJI MILIONE Dejan pokrenuo unosan biznis, zainteresovan i Istok i Zapad
Imajte u vidu i to da trenutna kriza neće doveka trajati, a ulaganje u borovnice na duže staze može se pokazati kao dobra investicija.
Dejan Ristić iz Žitorađe kraj Vladičinog Hana, Dejan Ristić (50) prvi je počeo da uzgaja pitomu borovnicu u toj opštini. Na skoro dva i po hektara u selu pre četiri godine započeo je proizvodnju sa 2.200 sadnica sertifikovane sorte djuk, uvezene iz Holandije, da bi kasnije zasadio još 4.000 komada.
"Rešio samda gajim borovnicu jer zemljište ne odgovara malini, za koju se ovde ljudi najčešće odlučuju. Borovnica, sem sadnje, nije previše zahtevna biljka, a sortu đuk sam odabrao zbog toga što je pogodna za transport i, uopšte, je otporna biljka“, kaže nam Dejan.
Sadnice su dvogodišnje, svako stablo se sadi posebno, u veliku saksiju, u odgovarajući supstrat. Saksije se smeštaju na agrotekstilnu foliju koja u redovima prekriva zemlju. I to je najteži deo posla. Međutim, za one koji bi se, možda, oprobali u njemu, treba reći da kao i kod svih voćnih zasada i ovde ima još mnogo truda i ulaganja, kako bi se naredne godine uživalo u prvim plodovima. Najpre, neophodan je sistem za navodnjavanje kap po kap, prihrana i zaštita, rezidba… i, naravno, velika finansijska ulaganja.
"Sadnja jeste najteža, ali obaveza u zasadu ima kao i kod bilo kog drugog voća. Ulaganja su velika. Ako uzmemo u obzir sve radove, u proseku je oko 10 evra po sadnici, ne računajući berbu, gde opet angažujemo radnike", objašnjava Dejan.
Kada stabla u petoj godini dostignu puni rod, svako će u proseku imati oko pet kilograma. Problema oko otkupa nema, jer je ponuda u našoj zemlji za sada ograničena.
Borovnice kod nas kreću polovinom juna i berba traje do kraja avgusta. Cena varira od 600 do 700 dinara po kilogramu.
Pored borovnice ima i 1,5 hektar pod kupinom, sorte loh nes. A na pitanje, odakle neko ko se već godinama uspešno bavi trgovinom na veliko u poljoprivredi, Dejan kaže da voli voćarstvo, da mu zadovoljstvo pričinjava rad na otvorenom i praćenje kako biljke iz dana u dan napreduku i na kraju uloženi trud nagrade plodovima.
Ristići imaju dvoje dece, ćerku Stašu i sina Uroša, malog maturanta.
Podizanje celog zasada borovnice od 6.220 sadnica, porodica Ristić je sama finansirala. Subvencije koje će dobiti od države, naredne za ovu godinu, iznose 40 odsto od cene sadnice. Pored toga, imaju pravo i na povraćaj dela sredstava za sistem za navodnjavanje, koji je u ovom slučaju na daljinsko upravljanje i štedi dosta vremena, jer iz kuće upravljaju njime.
