Nisam planirao,niti sam hteo da pišem o mom prvom,intimnom iskustvu sa momkom ali iz inata hoću jer nije me sram niti se kajem,ni zbog toga što se to desilo niti zbog toga što sam to želeo.
Naravno,bez intimnih detalja jer to već nedam nikom....Kako već rekoh ranije,neće se ovde niko načitati sočne homoerotike jer je ovo nije nešto za fetišiziranje.
Da...znam možda sam negde ovde napisao da nemam iskustva jer ako mi se to pitanje postavi na pogrešan način iz inata ću slagati da nemam...ne zato što se sramim već zato što znam da obično sledi gledanje toga kao da je nekakva perverzija u pitanju i milon neprijatnih,glupih pitanja na koja ne želim da ogovaram jer je to moja,lična intimna stvar kojom ne želim da podpaljujem ničiju maštu.
Istina je da sam imao iskustva...ne nešto mnogo ali jesam.Nije me sramota da kažem,samo ne želim da to nekom služi za podpaljivanje mašte...mada ako nekom podpali maštu samo što to pominjem i dobije želju da zna detalje onda se izvinjavam,al nisam ja perverzan oni su što im mašta odmah proradi punom parom na sam pomen toga.
Ok,dosta odugovlačenja...
Nisam imo još punih osamnaest...falilo mi je mesec dana.To je bilo u martu....Sa tim prvim momkom sa kojim sam,neki bi rekli "eksperimentisao".Nije to bio stvarno eksperiment,samo potvrda.Trebalo mi je par meseci da uopšte objasnim sebi da je sve u redu i da me neće svakog časa spržiti grom dok ga ljubim ili uopšte dodirijem...ali i pole toga nisam idalje bio baš siguran da li je to što radimo dobro ili ne,verovatno kao i on...Bilo je mnogo tih,međusobno suprotnih osećanja koja su se kosila i...ni jedna ni druga nisu popuštala.Bio sam besan na sebe što nemam ni snage ni volje,a ni dostojanstva da se bar pravim kao da mi ne prija dok ga ljubim,dok prolazim prstima po njegovoj koži,kroz njegovu kosu...dok ga gledam kako drema sav opušten pored mene.
Mnogo puta sam ja prespavao kod njega i pre toga...I nekoliko puta smo i pokušali ali su trema i strah uradeli svoje...Ipak smo bili klinci koji nisu imali pojma o ničemu stvarno.
Bilo me je strah,bilo me je i sram...sada više nije...ali tada jeste i taj osećaj je bio odratan jer je obojio to tako da se sećam tog srama i msli o tome da radim nešto što ne bih smeo sebi da dopustim kao muškarac koliko god ja to želeo...Ali sve jedno desilo se jer ni sram ni strah nisu uspeli da nas odvarate.
Bilo je nevešto i čudno i meni i njemu...i pomalo i bolno...
Sve jedno,desilo se...
Kada smo dovoljno istražili jedan drugog bilo je i lepo i prijalo je...I zato smo se posle toga osećali skoro pa kao da smo nekog ubili.
Ništa nismo pričali,nismo imali pojma šta da kažemo.Sklupčao sam se pored njega i nisam više znao šta da mislim o sebi...O njemu sam znao,njega sam voleo,sebe nisam.
O da voleo sam ga.To niko ne može da mi kaže da nisma i da ja tu nešto pogrešno tumačim svoja-svopstvena osećanja.Znam šta sam osećao i bilo je isto kao i prema devojkama i čak malo i više jer me je on pre svaga bio drug,voleo sam ga na nekin način i pre nego što sam se i zaljubio u njega...ako to uopšte nekom ima nekog smisla?
Sve jedno,znam šta sam osećao i bilo je stvarno...i idalje ga volim na neki način.Ne više na taj način jer je vreme prošlo i odavno smo ja i on otišli svako na svoju stranu ali nikad ne može da mi bude sve jedno kada mislim o njemu.
