U inat svima nije me sramota

  • Začetnik teme Začetnik teme Loki
  • Datum pokretanja Datum pokretanja
il_340x270.2004811257_q2r5.jpg

UPOZORENJE:
Autor ovog bloga nije strejt,neće da se pravi da je strejt i pisaće o tome kako nije strejt.Oni koji imaju neki problem sa tim bolje da ne čitaju jer autora nije briga da li će da se uvrede činjenicom da postoje ljudi koji nisu strejt.Doviđenja i prijatno.
 
Kliknite za proširenje...
Jones Bridget:
Mozda hoce da pise nesto vezano za to, pq ima veze
Kliknite za proširenje...
Broj heteroseksualaca u odnosu na LGBT populaciju je jedno 1000:1 mozda i vise. Zamisli kada bi svaka straight osoba otvarala slican blog i pisala svoja iskustva. Za tako nesto, barem kada sam ja bio klinac je postojao huper, gubljenje nevinosti sa cepom od flomastera i slicno. Sada nam je svaki blooger i ima potrebu da svoj zivot prezentuje i na taj nacin, kao da nije dosta SnapChat-a, Instagrama, TokTok-a i ostalih platformi.
 
markons82:
Broj heteroseksualaca u odnosu na LGBT populaciju je jedno 1000:1 mozda i vise. Zamisli kada bi svaka straight osoba otvarala slican blog i pisala svoja iskustva. Za tako nesto, barem kada sam ja bio klinac je postojao huper, gubljenje nevinosti sa cepom od flomastera i slicno. Sada nam je svaki blooger i ima potrebu da svoj zivot prezentuje i na taj nacin, kao da nije dosta SnapChat-a, Instagrama, TokTok-a i ostalih platformi.
Kliknite za proširenje...
Pa dobro sta sad.
 
Poslednja izmena:
Sad verovatno se ljudi čude šta ja ovo i zašto...E pa ovo je zato što mislim da ljudi moraju da se suoče sa činjenicom da nisu svi ljudi strejt i da ničeg nema strašnog i neprirodnog u tome.
Kada sam dosao na ovaj forum planirao sam da ne pravim neku veliku stvar o tome što sam bi jer nije,stvarno nije velika stvar...Da sviđaju mi se devojke,sviđaju mi se i momci,pa šta sad...Ali očigledno da ima previše ljudi koji misle da je strejt defolt i svako ko to nije je neki tamo perverzni vanzemaljac i gmo hibrid uvežen sa zapada...Epa ja sam organski uzgajan,domaći prizvod...a o perverzijama nećemo ovde...mada nisam nešto perverzan XD

Oni koji su se nadali da će da čitaju sočnu homoroetiku ovde će se verovatno razočarati jer je neće biti nešto...ustvari planiram da pišem o osećanjima,mislima,o prihvatanju i negiranju sekualiteta,o tome kako izgleda zaljubljivanje u osobu istog pola u okolini koja je relativno homofobična...o autovanjima i reakcijama na njih,o strahovima,nesigurnostima...o stvarima koje su intimnije od seksa i privlačnosti ali su nerazdvojive od nečije sekualne orjentacije.
Nisam nešto naočito otvoren,ovako kao osoba,volim da tako lične stvari zadržim za sebe i nije mi baš najlekše da pišem o tim stvarima ali mislim da moram jer je to jedan od najboljih načina da srušim predrasude i razne fiks ideje koje ljudi imaju.

Znam da će me neki ovde napljuvati pošteno...I baš me briga.Nisam ja osetljiva,krhka dušica koju pogađaju gluposti nekih tamo ljudi sa interneta jer da jesam ne bih ni radeo ovo.
 
Poslednja izmena:
LokiMacak:
Sad verovatno se ljudi čude šta ja ovo i zašto...E pa ovo je zato što mislim da ljudi moraju da se suoče sa činjenicom da nisu svi ljudi strejt i da ničeg nema strašnog i neprirodnog u tome.
Kada sam dosao na ovaj forum planirao sam da ne pravim neku veliku stvar o tome što sam bi jer nije,stvarno nije velika stvar...Da sviđaju mi se devojke,sviđaju mi se i momci,pa šta sad...Ali očigledno da ima previše ljudi koji misle da je strejt defolt i svako ko to nije je neki tamo perverzni vanzemaljac i gmo hibrid uvežen sa zapada...Epa ja sam organski uzgajan,domaći prizvod...a o perverzijama nećemo ovde...mada nisam nešto perverzan XD

Oni koji su se nadali da će da čitaju sočnu homoerotiku ovde će se verovatno razočarati jer je neće biti nešto...ustvari planiram da pišem o osećanjima,mislima,o prihvatanju i negiranju sekualiteta koji nije strejt,o tome kako izgleda zaljubljivanje u osobu istog pola u okolini koja je relativno homofobična...o autovanjima i reakcijama na njih,o strahovima,nesigurnostima...o stvarima koje su intimnije od seksa i privlačnosti ali su nerazdvojive od nečije sekualne orjentacije.
Nisam nešto naočito otvoren,ovako kao osoba,volim da tako lične stvari zadržim za sebe i nije mi baš najlekše da pišem o tim stvarima ali mislim da moram jer je to jedan od najboljih načina da srušim predrasude i razne fiks ideje koje ljudi imaju.

Znam da će me neki ovde napljuvati pošteno...I baš me briga.Nisam ja osetljiva,krhka dušica koju pogađaju gluposti nekih tamo ljudi sa interneta jer da jesam ne bih ni radeo ovo.
Kliknite za proširenje...
Pazi premijer drzave je lezbejka, udata i zena za kuju je udata ima dete. Predrasude u Srbiji tesko da postoje kada je tako nesto u pitanju. Babe ( i starije zene ) su godinama zvale Balkansku Prorocnicu Kleopatru iako se nzalo da je ona bila on. Posle je bilo malo sranja kada su tukli likove na Pride manifestacijama pa je onda neki vodja ili sta vec pomenio pol i na sva vrata pricao o tome.

Ako hoces da pises o ljubai, putovanjima, zivotinjama, kako se pravi najbolji sutlijas slobodno al opet kazem, ne vidim potrebu da isnosis svoju seksualnu opredeljenost jer nas ima skoro 8 milijardi na ovoj planeti, sumnjam da bi bilo zanimljivo.
 
Live and let die ...

nikada svetu udovoljiti.
prvi Bg prajd sedim sa PAROM na Cvetnom trgu. Komentarisemo kako ce biti opasnih njesra na Prajdu. I bilo je.
Iako su PAR njih dvojica, drugari moji, su u fazonu sta da se setamo sutra i danas smo setali i uvek ali UVEK nas cudno gledaju i sta ima da se drzimo za.ruke da bi nekome dokazali sta osecamo.
I tako.
Svako neka radi kako se oseca.
Meni ne smeta.
Samo nemoj da se sedi na hladnom betonu.
Eto reko sam
 
markons82:
Ako hoces da pises o ljubai, putovanjima, zivotinjama, kako se pravi najbolji sutlijas slobodno al opet kazem, ne vidim potrebu da isnosis svoju seksualnu opredeljenost jer nas ima skoro 8 milijardi na ovoj planeti, sumnjam da bi bilo zanimljivo.
Kliknite za proširenje...
Izneo je svoje opredeljenje u pisanjima do sada.

Da li će biti zanimljivo?
Verovatno da hoće kada od otvaranja do sada ima ovakve reakcije.
Znajući njegovo dosadašnje pisanje, ne verujem da će biti vulgarnosti.

Uostalom, naslov je za komentar/ diskusiju.
Ovaj blog je za lično 'autovanje' ( nisam znala značenje te reči do danas)
 
Ni ja nemam nikakav problem sa ljudima drugačije orijentacije ali nisam uvek bio takav kad sam bio ostrašćeni klinac mislio sam da je to nečiji ćef nisam do kraja razumeo da se ljudi rađaju takvi ne svojom krivicom što bi rekli verujući bog ih je tako napravio a ja bi rekao priroda im je takva.Živi i pusti druge da žive.
Međutim ima tu jedna dosta konfuzna situacija konkretno za paradu ponosa iliti gej paradu kako je još zovu,šta će biti sa tom manifestacijom kada aktuelni režim padne sa vlasti obzirom da je više nego jasno da je režim,predsednik sns-a,korumpirao vođe huligana raznim državnim poslovima kako oni ne bi tog dana pravili sranje kao što već jesu dok je predsednik sns-a bio u opoziciji,šta od jednom će da se sete da ne može to tako da"izopačenici"šetaju gradom pa će opet da prave cirkus? To je jedan od boljih pokazatelja koji je ovo raspad od države i društva
 
Tinejdžer više nisam.Dovoljno sam zreo da mogu definitivno da kažem da znam tačno šta sam.Ne nisam zbunjen...niti se dvomim između toga da li sam gay ili strejt(to ne ide tako uopšte),bi sam.Da,siguran sam.

To sam znao,još od sedmog osnovne...Mislim nisam imao pojma ustvari.Nisam nos znao da obrišem a kamo li kako funkcioniše sekualitet.
Bilo je par devojčica koje su mi se pre toga sviđale i sve je to bilo fino i lepo i svi znaju kako to izgleda...Ali imao sam jednog druga...Bio je malo višlji,krupniji od mene....Ja sam nekako uvek bio mršav i motkast,kao džoger...i...i
I odugovlačim...zato što jedno je neobavezno pomenuti da si bi onako u prolazu a skroz drugo pričati o osećanjima,naročito onim osećanjima za koja dosta ljudi veruju da su nemoguća i da ih nema tu.
Ok...zaljubio sam se.Nemam pojma kako,nemam pojma zašto...mislim znam zašto,bio je duhovit i zanimljiv,bili smo bliski i izgledao je lepo...mislim ono što bi neko u sedmom razredu računao za lepo i jednostavno se desilo.Nisam hteo to da prihvatim jer kako sam tada razumeo to bi značilo da sam gay...Ja ne mogu da budem gay,gejevi su feminizirani,nose pastelne boje i opsednuti su modom...Bar sam tako mislio u to vreme jer to je ono što je pop kultura servirala kao reprezentaciju gay ljudi u medijima a uživo nisam poznavao nikog.Gay ljudi su bili nešto poput jednoroga,mitološka bića o kojima se predpostavljalo da postoje negde ali niko nikad nije video jednog od njih stvarno i morao si da veruješ na reč onima koji su su tvrdili da im se učinilo kako su nekog od njih videli.
Pokušavao sam da ubdeim sebe da to nije to što mi se čini...da je to samo jako prijateljstvo...Daaa,to je...mora da je to...Samo što nije jer su mi igrali leptirići u stomaku,znojili su mi se dlanovi i potpuno sam gubio koncentraciju kada on krene bilo šta da mi priča i srce mi je lupalo kao ludo kada bi me i slučlajno dodirnuo po ruci ili po ramenu ili bilo gde...To mi je sve bilo poznato već i znao sam šta znači jer je isto bilo i sa devojčicama koje su mi se sviđale.Samo nisam želeo da prihvatim jer mi se nije sviđalo to što bi to značilo.
A najgore u svemu je bilo to što smo se družili...Ja,on,njegova sestrea,još jedan drug i jedna hajde da kažem drugarica.Vozili smo bicikl,igrali igrice,šetali,vikendom i preko raspusta glerdali filmove...pomagali jedni drugima oko domaćeg i tako te klinačke stvari.Sreća uvek sam bio malo povučen i ćutljiv i nije se primećivalo da sam oko njega gubio sposobnost da izgovaram reči i funkcionišem u ovoj dimenziji i u isto vreme zbog toga želeo da bukvalno nestanem...
Nikome nisam smeo da kažem.Njemu ni slučajno.Ni ostalom društvu...A naročito ne mojima.Mislim,nisu oni bili nešto naročito strogi...Niti su nešto mnogo bili religiozni...Bar ne toliko da me linčuju ako im kažem...ali dovoljno da mi drže lekcije o tome kako nešto nije uredu sa mnom,što sam ionako već sam mislio tako da nije imalo potrebe zabrinjavati ih...
Nisam znao šta ću sa sobom.Želeo sam da prestanem da osećam to...želeo sam ja da nestenem i to što sam osećao zajedno sa mnom...Zeleo sam i da mu nekako pokažem i nemonormalno me je grizla savest zbog toga...
Sad kad razmišljam o tome čini mi se da je tada,možda zbog stresa cele te stvari a možda i totelno ne vezeano krenuo moj anksiozni poremećaj,za depresiju već nisam siguran.Tu su počele misli sve više da mi se vrte oko toga kako ću nekako odati to...i tu će onda krenuti svi da beže od mene a naročito on... i ne znam ni sam...vrteo sam mali milon najgorih mogućih scenarija u glavi i bio sam toliko napet konstantno da sam imao osećaj kao da ću pući.

Jednom mi je malo falilo da mu kažem...jednostavno da izbacim to iz sebe pa ako hoće nek me i šamara.Sedeli smo tako u parku jedne većeri...bila je subota.Proleće...Svi mi,ne ja i on sami...ali sedeli smo na klupi tako svi i on pored mene....blizu...vrlo,vrlo blizu...dovoljno blizu da sam mogao da provalim da se naprskao sa mnogo više dezodoransa nego što je bilo potrebno...Nije mi smetalo....mislim jeste,ali mogao je komotno da bude naprskan i suzavcem XD
Naslonio sam se na njegovo rame i trudio da to izgleda prirodno...I nije se bunio,samo me je pitao dal mi se spava i malo me počešao po kosi...i tako sam ja dražao gavu na njegovom ramenu i smišljao kako da mu kažem...Kada samo krenuli kući čekao sam da ispratimo ostle da ostanemo sami i onda je počeo da mi priča o jednoj devojčici koja mu se sviđa i hrabrost mi je tu isparila...
Ne,nisam to izbacio iz glave...nisam mogao ni da sam hteo...nisam mogao ni da ignorišem,ali sve jedno sam ćutao,pravio se da je sve u redu i polako do eksurzije to me je prošlo...bar dovoljno da mi se svidi jedna devojčica i da počnemo kao da se zabavljamo...Probao sam da ubedim sebe da je to sve...da je to bilo nešto što se manje ili više svima dešava tako u tim godinama i da prođe.
Naravno da me nije prošlo...samo nisam tad imao pojma da postoji nešto između gay i strejt...i da nekom mogu oba pola da budu privlačni tako da sam bukvalno računao da mi se nikad više neće desiti tako nešto...
 
Poslednja izmena:
LokiMacak:
ovo je bilo teže nego što sam misilio XD
Kliknite za proširenje...
Uvek je tesko, nije da nije. Imam nekoliko poznanika/ca koji su bi, i znam da ih je uvek bilo frka kad neko novi uleti u drustvo zbog reakcija. A reakcije su bile razne, od potpune ravnodusnosti tipa- pa sta, eebi se sa kim hoces do kreveljenja i cak i uvreda.
Ovo sta radis je dobro za neke druge mlade ili ne bas tako mlade ljude da vide da nije bauk ako izbace to iz sebe, da ce uvek biti ljudi i protiv i za.
Pa da napises da je nebo plavo, naci ce se neko da kaze-lazes, ipak je tirkizno-zeleno-plavo.
Svaka cast na hrabrosti, samo guraj dalje!
 
Imao sam sreće da u osnovnoj školi niko nije ni razmišljao dovoljno o tome da postoje ljudi koji nisu strejt i zato niko nije ni imao neka ostrašćena mišljenja.Ni pozivna,ali ne ni negativna.Sa jedne strane kad niko ne pominje to da ljudi koji nisu strejt su manijaci i šta sve ne je dobro jer bar nemaš još jedan dodatni razlog da se osećaš odvratnije nego što se već osećaš...Ali pošto niko ne pominje da ih uopšte ima dobiješ utisak kao da si nekakav čudak i da su svi sem tebe normalni.Nisi svestan toga da ima još dosta onih ko prolazi išta slično,ni toga da ima ljudi koji su naučili da žive sa tim i ne gledaju sebe kao čudake zbog toga.
Da neko stigne do toga da prestane da gleda sebe kao čudaka prvo mora da zna to da nije jedini već da ima mnogo drugih,da biti strejt nije defolt već samo jedna sekualna orjentacija koju ne moraju svi da dele i da to što neko nije strejt ne znači da nešto sa njim nije u redu.A kako da zna to klinac koji odrasta u svetu gde niko ne govori o tome...bar ne pred tobom...
Na tv-u jedino možeš da vidiš karikature koje ne lične na prave ljude.Koji su tu samo da bi se ljudi smejali tome kako su čudni i drugačiji...neprirodni.Ili blago feminizirani,teatralni negativci čije ponašanje treba da naglasi to koliko su izopačeni i opasni...ili tragične neke figure koji su odpadnici za sve sem možda za pojedine plemenite duše koje su izuzetci kao što su glavi likovi ili likuše...

Oko srednje škole već su se stvari promenile...više to nije bilo nešto o čemu niko ne govori već je postalo nešto o čemu se priča sa gađenejm.Nešto zbog čega su ljudi prizivali boga da ih sačuva...Zbog čaga su vršnjaci u školi umeli jedan drugom da se smeju za bilo šta što im ne deluje dovoljno muževno...i da taj neki nedostatak onog što smatraju muževnim može da bude povod ne samo za podsmevanje nego i za mnogo zlonamernije stvari.
Ja nisam imao taj problem...Da,uvek sam imao malo mekše crte lica,i da,skoro do puberteta,dok glas nije kreuo da mi mutira često su me ljudi mešali za devojčicu jer sam uvek imao malo dužu kosu...prvo kao baš mali mama nije htela da me šiša previše kratko zbog kovrdža jer je izgledlo simpatično...a kasnije jer sam krenuo da slušam metal i tako mi je kosa kroz celu osnovnu i srednju školu bila negde od malo do ispod ušiju u početku pa kasnije i do ramena i postajala sve duža što sam se ređe šišao(i idalje je duga).Ali jedno je čupavi metalac koji nosi majice bendova,pa makar i izgledao malo sladunjavo a drugo je dečko blago feniziranog govora tela. Ja sam bio onaj prvi,ali sam video šta se dešavalo onim drugima.Bilo ih je.Uvek ih ima...Ironično ali dosta njih su strejt,samo jednostavno deluju tako i to je dovoljan razlog da ih zezaju,sprdaju se s njima,sapliću ih...čak i da im dobace nešto uvredljivo i homofobično što mi je bilo jako neprijatno da gledam ali sam ćutao i pravio se da me ne dotiče.Mislim,zašto bi me doticalo? Ipak ja sam bio strejt,sve je bilo u redu...Ono iz sedmog zazreda je bila...anomalija...jaka osećanja koja sam ja pogrešno protumačijo kakve su prirode bila...Daaa...To je bilo to.Imao sam devojku.Sve je bilo potpuno uredu...Možda sam ponekad uhvatio sebe na delu kako odmeravam nekog moma,ali to je bilo čisto iz radoznalosti...ono ocenjuješ konkurenciju...ništa drugo...Ništa drugo? Ma ništa drugo!
Sa društvom iz osnovne se više nisam viđao tako često.Svako od nas je skupio novi krug prijaterlja po srednjim školama sa kojima smo provodili više vremena jer to jednostavno tako ide.Ponekad vikendom bi smo čisto radi reda se skupili,tako prošetali ali to je bilo sve ređe...Sve jedno nisam mogao da se osećam potpuno normalo oko onog druga.Jednostavno nije bilo izvodljivo.Činilo mi se da će nešto pročitati sa mog lica i da će krenuti da me zeza kako sam bio blesav da pomislim da sam mogao da se zaljubim u njega...i to što smo se sve manje viđali mi je nekako došlo kao olakšanje...ali mi je i nedostajo.
Naravno,imao sam novi krug drugova,par drugarica...Sve je bilo relativno ok.Negde u toku te godine sam raskinuo sa tadašnjom devojkom i bilo je klasične one,pubertetliske patetike koja ide kada prva veza propadne.Sve ti to deluje mnogo tragičnije nego što stvarno jeste.Kao da je to bila neka neviđena ljubav kakva ti se nikada neće desiti ponovo.Naravno,to nije trajalo mnogo...koji mesec patetisanja i već sam krenuo da se motam oko jedne devojke iz škole.Koliko god da delujem povučeno i čutljivo,nije mi nešto nikad bilo previše teško da krenem da ćaskam,od ćaskanja da pređem na flertovanje i od flertovanja na nedvosmisleno muvanje...Mislim,imao sam ja tremu,možda malo i više...ali je sve to ispod površine,i ne vidi mi se baš mnogo.Nisam siguran da li je to neki talenat ali mogu da se ponašam relativno prirodno i kad sam pod nenormalnom tremom,i kad sam uplašen...i ne bitno kakvu krvavau bitku iz unutra da vodim sam sa sobom delujem uglavnom ok...bar pred drugim ljudima...kad sam sam to je već druga priča.

Ta nova devojka i osećanja prema njoj došli su samo kao još jedna potvrda da definitivno jesam strejt.Zapravo to sa njom je bilo mnogo ozbiljnije nego sa onom prvom...Naravno ozbiljno po srednjoškolskim definicijama toga.Sve je to išlo sasvim prirodno,ne usiljeno...Ali se idalje nisam osećao baš normalno jer mi misli nisu bile normalne.Plašilo me je i užasavalo da kada se ljubim sa njom nije mi teško da zamislim da radim isto i sa momkom...možda sa onim drugom...ponekad sa nekim drugim koji mi se slučajno učinio simptaičnim...dobro bilo je tu istih misli o drugim devojkama isto ali zbog njih nisam zeleo da lupam galvu u zid dok to ne ispari kao što je bilo sa momcima.
Hteo sam nekog da pitam da li je to nešto što se dešava svima ali nisam imao koga.Mislim,imao sam...mogao sam ja da pitam...ali to bi znčilo da nekom priznam da mislim o tome kako bi bilo da poljubim nekog momka i onda ne bih nikada mogao da se opravdam...
Usudio sam se da guglam...i naišao na šarenolike rezultate...nešto je bilo ohrabrujuće,pozitivno o tome kako je nekim ljudima prorodna ta privlačnost i te standardne stvari...ali ono negativno...upoređivanje sa silovateljima,pedofilima i osatlim manijacima...informacije koje sam tek kasnije saznao da su totalno netačne o tome kako su ljudi kojima je isti pol privlačan su skloniji narkomaniji,kako su promiskuitetni i zbog toga skloniji sekualno prenosivim bolestima...i mržnju,mnogo,mnogoooo mržnje...
Prepao sam se...Bilo je čini mi se gore nego što sam mislio...Ali idalje sam tešio sebe da sam ja stret,imam devojku,lepo mi je s njim,volim je.Osvrćem se i za drugim devojkma...ali i za momcima...ali to ne znači ništa...kao ni misli o tome kako bih mogao nekog momka koji mi zapadne za oko da poljubim...da radim sa njim iste stvari koje želim i sa devojkama.Tešio sam sebe da su to samo misli,da ne znače ništa i da ništa od toga ne želim stvarno samo sam previše radoznao...
 
Poslednja izmena:


Something takes a part of me.
Something lost and never seen.
Everytime I start to believe,
Something's raped and taken from me... from me.
Life's got to always be messing with me. (You wanna see the light)
Can't they chill and let me be free? (So do I)
Can't I take away all this pain. (You wanna see the light)
I try to every night, all in vain... in vain.
Sometimes I cannot take this place.
Sometimes it's my life I can't taste.
Sometimes I cannot feel my face.
You'll never see me fall from grace
Something takes a part of me.
You and I were meant to be.
A cheap **** for me to lay
Something takes a part of me.
Feeling like a freak on a leash. (You wanna see the light)
Feeling like I have no release. (So do I)
How many times have I felt diseased? (You wanna see the light)
Nothing in my life is free... is free
Sometimes I cannot take this place.
Sometimes it's my life I can't taste.
Sometimes I cannot feel my face.
You'll never see me fall from grace
Something takes a part of me.
 
Poslednja izmena:
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top