(Фото: seecult.org)
„У име народа“: Како је ОЗНА побила 56.000 и осудила 100.000 људи
19. октобар 2014.
Београд – Теме о којима се деценијама шапутало – ликвидације “народних непријатеља” у режији ОЗНЕ, скривање масовних гробница, политичка суђења, прогон сељака и кулака, страдања на Голом отоку и у другим злогласним логорима окосница су документарног филма “У име народа“ чија је премијера заказана за 22. октобар у Дому синдиката.
Остварење се наслања на контроверзну изложбу “У име народа! Политичка репресија у Србији 1944-1953″, коју је за непуних пет месеци у Историјском музеју видело 36.000 људи.
Режију, од аутора изложбе др Срђана Цветковића сазнајемо – потписује Милутин Петровић.
„Филм обилује аудио, видео и документарним записима који прате вођење кроз поставку, као и утисцима и коментарима бројних јавних личности, историчара и уметника, међу којима су Душан Ковачевић, Горан Марковић, Јелисавета Карађорђевић, Перо Симић, Предраг Марковић, Лазар Ристовски, Лазар Стојановић“, почиње причу Цветковић додајући да је филм “корак напред у односу на изложбу на којој су у оквиру четири сценскотематске целине посетиоци могли да виде више од 1.000 експоната везаних за “народне непријатеље”: локације масовних гробница, оригиналне акте ОЗН-е, аутентичне фотографије, личне предмете страдалих“.
У документарац су инкорпориране и секвенце из антологијских остварења која су обележила домаћу кинематографију, попут “Заседе” Живојина Павловића, “О покојнику све најлепше” Предрага Антонијевића, “Тито и ја” Горана Марковића, а апострофирајући оно што му је жао што није ушло у филм, Цветковић каже:
„Жао ми је што смо остали без професионалног снимка отварања изложбе. Наиме, на отварању се појавио један човек који је све снимао камером, обећавши нам да ће нам уступити снимак. Но, након што се гужва разишла нестао је, као да је у земљу пропао! Касније сам схватио да је он заправо одрадио посао за безбедносне органе и да смо дефинитивно остали без тог драгоценог снимка“, објашњава Цветковић издвајајући као најпотресније моменте у филму“, личне приче.
„Потресно је било видети када је једној жени позлило пошто је ушла у сценски део у којем је реконструисано страдање на Голом отоку. Та жена је цео живот буквално била приморана да ћути о страдању свога оца, да би наједном када се суочила са страхотама којима је био изложен, скрхана од бола, дословно “пала с ногу“. Погађале су ме и сузе у очима свих оних који су остали иза страдалника. Биле су то у исто време сузе због ненадокнадивог губитка и сузе радоснице због тога што неко први пут у јавности говори о ономе о чему се деценијама ћутало“, сећа се Цветковић.
На растанку не можемо да не питамо Срђана има ли симболике у одабиру датума премијере филма?
„Намерно смо заказали премијеру два дана, након 20. октобра, Дана ослобођења Београда, како бисмо показали како су победници освињили своју победу! Како је револуција појела своју децу… Овај филм посвећујемо жртвама! А најмање њих 56.000 ОЗНА је ликвидирала, и још 100.000 на правди Бога – осудила!
Ово је филм посвећен и женама које су морале силом да се преудају и деци која су остајући без очева и мајки морала да емигрирају“, завршава Цветковић причу позивајући још једном све који могу да дођу на премијеру филма “У име народа” у Дом синдиката, 22. октобра у 18.00 часова.
Телеграф
***********************************************
......и тако........ шта ли ми то славимо у ствари 20.октобра.......
