- Poruka
- 392.800
Tuširanje hladnom vodom, ujutru, mnogima je neprijatan način da započnu dan. Ipak, u stanju su da stisnu zube i steknu tu naviku jer vlada mišljenje da tuširanje hladnijom vodom ima zdravstvene benefite, i fizičke i mentalne.
Tuširanje hladnom vodom prvi put je primenjenu u zdravstvene svrhe početkom 19. veka, kada su lekari taj metod koristili u azilima i zatvorima kako bi "ohladili vruć, upaljen mozak i ulili strah i ukrotili naglu volju" pojedinaca.
Sredinom 19. veka, Viktorijanci su shvatili da tuš može da ima i druge primene, na primer – kupanje, a shvatili su i da je prijatnije ako je voda toplija. Tako je tuširanje od sat i po neprijatnosti postalo veoma prijatno i trajalo je oko pet minuta.
Ipak, praksa hladnog tuširanja u svrhu pobiljšanja ili održavanja zdravlja nikada nije zaista nestala, šta više, na s vremena na vreme postaje veoma živa. Posebno među stanovnicima Silicijumske doline, piše Lindsi Botoms, Univerzitet u Hertfordširu, za Science Alert.
Šta kaže nauka?
Veliko istraživanje iz Holandije je pokazalo da je manje verovatno da se razbole ljudi koji se tuširaju hladnom vodom, u odnosu na one koji se tuširaju toplom.Tokom istraživanja grupa od preko 3.000 ljudi podeljena je u četiri grupe, a od njih je traženo sledeće: da jedna grupa svoje kupanje završi tuširanjem hladnom vodom u trajanju od 30 sekundi; druga sa 60 sekundi, a treća sa tuširanjem hladnom vodom u trajanju od 90 sekundi.
Četvrta, kontrolna grupa mogla je samo da uživa u tuširanju toplom vodom.
Nakon perioda praćenja od tri meseca, naučnici su otkrili da su grupe koje su koristile hladnu vodu tokom tuširanja, imale 29 odsto manje prijavljenog bolovanja, tj odsustva sa posla zbog bolesti. Zanimljivo je da dužina tuširanja hladnom vodom nije uticala na odsustvo bolesti.
Nije jasan razlog zašto hladna voda može da razboljevanje kod ljudi, ali neka istraživanja sugerišu da to može da ima veze s 'jačanjem' imunog sistema.
Studija iz Češke pokazala je da su, mladići-sportisti koji su tri puta nedeljno ulazili u hladnu vodu u period od šest nedelja, blago ojačali imuni sistem. Međutim, za potvrđivanje ovih nalaza potrebno je više i većih studija.
Čini se da hladna voda takođe aktivira simpatički nervni sistem, deo nervnog sistema koji upravlja odgovorom poznatim kao "bori se ili beži" (automatska fiziološka reakcija na događaj koji se doživljava kao opasan, stresan ili zastrašujući).
Kada se ovaj deo mozga aktivira tokom tuširanja hladnom vodom, vi dobijate povećan nalet hormona noradrenalina. To je ono što najverovatnije uzrokuje povećan broj otkucaja srca i regulisanje krvnog pritiska – što se primećuje kod ljudi kada uđu u hladnu vodu.
Pokazalo se i da uranjanje u hladnu vodu poboljšava i cirkulaciju. Kada je koža izložena hladnoj vodi, smanjuje se dotok krvi u nju. Kada hladna voda stane, telo se mora da se zagreje, pa dolazi do povećanja dotoka krvi na površinu kože.
Studija koja je proučavala uranjanje u hladnu vodu nakon vežbanja otkrila je da se nakon četiri sedmice poboljšao protok krvi u mišiće i iz njih.
Postoje i neki dokazi da vam hladan tuš može pomoći da smršate. Studija je otkrila da uranjanje u hladnu vodu na 14 ° C ubrzava metabolizam za 350 posto. Metabolizam je proces kojim vaše telo pretvara ono što jedete i pijete u energiju, pa je jasno zašto je dobro da on bude brži.
Osim fizičkih koristi, hladan tuš može da ima i koristi za mentalno zdravlje. Postoji mišljenje da uranjanje u hladnu vodu izaziva povećanu mentalnu budnost usled stimulacije prethodno pomenutog odgovora bori se ili beži. Kod starijih odraslih osoba se pokazalo da hladna voda nanesena na lice i vrat poboljšava funkciju mozga.
Hladan tuš takođe može pomoći u ublažavanju simptoma depresije. Predloženi mehanizam je da, zbog velike gustine receptora za hladnoću u koži, hladan tuš šalje ogromnu količinu električnih impulsa iz perifernih nervnih završetaka u mozak, što može imati antidepresivno dejstvo.
Postoji priličan broj dokaza da je uranjanje u hladnu vodu ili tuširanje hladnom vodom dobro za vaše zdravlje - čak i ako su razlozi zašto je to tako - još uvek nisu dovoljno jasni.
Ali pre nego što počnete da odvrćete hladnu slavinu pred kraj tuširanja, trebalo bi da znate da postoje neki rizici. Budući da iznenadni mlaz hladne vode šokira telo, može biti opasan za ljude sa srčanim oboljenjima i može izazvati srčani udar ili nepravilnosti u srčanom ritmu.
Tuširanje hladnom vodom prvi put je primenjenu u zdravstvene svrhe početkom 19. veka, kada su lekari taj metod koristili u azilima i zatvorima kako bi "ohladili vruć, upaljen mozak i ulili strah i ukrotili naglu volju" pojedinaca.
Sredinom 19. veka, Viktorijanci su shvatili da tuš može da ima i druge primene, na primer – kupanje, a shvatili su i da je prijatnije ako je voda toplija. Tako je tuširanje od sat i po neprijatnosti postalo veoma prijatno i trajalo je oko pet minuta.
Ipak, praksa hladnog tuširanja u svrhu pobiljšanja ili održavanja zdravlja nikada nije zaista nestala, šta više, na s vremena na vreme postaje veoma živa. Posebno među stanovnicima Silicijumske doline, piše Lindsi Botoms, Univerzitet u Hertfordširu, za Science Alert.
Šta kaže nauka?
Veliko istraživanje iz Holandije je pokazalo da je manje verovatno da se razbole ljudi koji se tuširaju hladnom vodom, u odnosu na one koji se tuširaju toplom.Tokom istraživanja grupa od preko 3.000 ljudi podeljena je u četiri grupe, a od njih je traženo sledeće: da jedna grupa svoje kupanje završi tuširanjem hladnom vodom u trajanju od 30 sekundi; druga sa 60 sekundi, a treća sa tuširanjem hladnom vodom u trajanju od 90 sekundi.
Četvrta, kontrolna grupa mogla je samo da uživa u tuširanju toplom vodom.
Nakon perioda praćenja od tri meseca, naučnici su otkrili da su grupe koje su koristile hladnu vodu tokom tuširanja, imale 29 odsto manje prijavljenog bolovanja, tj odsustva sa posla zbog bolesti. Zanimljivo je da dužina tuširanja hladnom vodom nije uticala na odsustvo bolesti.
Nije jasan razlog zašto hladna voda može da razboljevanje kod ljudi, ali neka istraživanja sugerišu da to može da ima veze s 'jačanjem' imunog sistema.
Studija iz Češke pokazala je da su, mladići-sportisti koji su tri puta nedeljno ulazili u hladnu vodu u period od šest nedelja, blago ojačali imuni sistem. Međutim, za potvrđivanje ovih nalaza potrebno je više i većih studija.
Čini se da hladna voda takođe aktivira simpatički nervni sistem, deo nervnog sistema koji upravlja odgovorom poznatim kao "bori se ili beži" (automatska fiziološka reakcija na događaj koji se doživljava kao opasan, stresan ili zastrašujući).
Kada se ovaj deo mozga aktivira tokom tuširanja hladnom vodom, vi dobijate povećan nalet hormona noradrenalina. To je ono što najverovatnije uzrokuje povećan broj otkucaja srca i regulisanje krvnog pritiska – što se primećuje kod ljudi kada uđu u hladnu vodu.
Pokazalo se i da uranjanje u hladnu vodu poboljšava i cirkulaciju. Kada je koža izložena hladnoj vodi, smanjuje se dotok krvi u nju. Kada hladna voda stane, telo se mora da se zagreje, pa dolazi do povećanja dotoka krvi na površinu kože.
Studija koja je proučavala uranjanje u hladnu vodu nakon vežbanja otkrila je da se nakon četiri sedmice poboljšao protok krvi u mišiće i iz njih.
Postoje i neki dokazi da vam hladan tuš može pomoći da smršate. Studija je otkrila da uranjanje u hladnu vodu na 14 ° C ubrzava metabolizam za 350 posto. Metabolizam je proces kojim vaše telo pretvara ono što jedete i pijete u energiju, pa je jasno zašto je dobro da on bude brži.
Osim fizičkih koristi, hladan tuš može da ima i koristi za mentalno zdravlje. Postoji mišljenje da uranjanje u hladnu vodu izaziva povećanu mentalnu budnost usled stimulacije prethodno pomenutog odgovora bori se ili beži. Kod starijih odraslih osoba se pokazalo da hladna voda nanesena na lice i vrat poboljšava funkciju mozga.
Hladan tuš takođe može pomoći u ublažavanju simptoma depresije. Predloženi mehanizam je da, zbog velike gustine receptora za hladnoću u koži, hladan tuš šalje ogromnu količinu električnih impulsa iz perifernih nervnih završetaka u mozak, što može imati antidepresivno dejstvo.
Postoji priličan broj dokaza da je uranjanje u hladnu vodu ili tuširanje hladnom vodom dobro za vaše zdravlje - čak i ako su razlozi zašto je to tako - još uvek nisu dovoljno jasni.
Ali pre nego što počnete da odvrćete hladnu slavinu pred kraj tuširanja, trebalo bi da znate da postoje neki rizici. Budući da iznenadni mlaz hladne vode šokira telo, može biti opasan za ljude sa srčanim oboljenjima i može izazvati srčani udar ili nepravilnosti u srčanom ritmu.
