Тунел

Пролазник

Početnik
Poruka
2
Немам пријатеља са којим бих разговарао, својом кривицом.

Живот на селу. Четрдесет једна година. Троје деце од по око 10 година. Однос са супругом непостојећи. По сопственом признању, замрзела ме. Радимо од куће обоје. Усамљен, пријатељства са друговима прекинута, прекинут контакт са сестром и оцем. У свему супруга имала улогу. Спавам у кућној канцеларији на фотељи дуже од годину дана. На послу (неки ИТ) безбројни кругови отказа од почетка године. И даље актуелна извлачења несрећних добитника.
Депресија. Сан 3-4 сата дневно.
Финансијски можда изводљиво да одем од куће и породице (децу судови очевима не дају, а и не знам да ли би желела са мном), али поред извесног натезања и упитне изводљивости да са додатним трошковима становања преживим финансијски, остаје упитна воља да се живи.
Покушавам да радим по кући (ручак 2-3 дана недељно, веш, чишћење, домаћи са децом, научио сам и торту да им правим), идем на неку рекреативну кошарку једном недељно (тамо су махом момци којима могу отац да будем).
Код психолога сам ишао пре неколико година (исто везано за брак), али сам данас овде где сам. Нисам прељубник, коцкар, ни алкохоличар. Не пијем уопште, у кладионице не идем. Телефон који имам три године има 12 сати разговора, укључујући позиве кол-центрима.
Нити видим светло, нити имам идеју у ком смеру бих ишао. Једино што ме тера да ово пишем је жеља да деца не испаштају због мене.
 
Верујем да ти је тешко,

али,

имаш троје дивне деце, имаш посао, у најбољим си годинама, а жалиш се да немаш пријатеље? Можда у смислу да немаш коме да се пожалиш на неке лошије ствари у животу? Па...јбг...то је живот. И добро и лоше. Шта ће ти пријатељи? Да се жалиш њима? Па, неће нико да слуша туђе кукњаве. Шта ће ти поред троје дивне деце неки френдови? Дружи се са својјом децом. Сад су баш у времену кад им требају родитељи за милион заједничких акција.

Кад дођу у адолесценцију, биће друга прича.

Мислим да си се убедачио без неког посебног разлога. Мсм...добро, однос са женом јесте проблем. Али то је у великом броју бракова, па брачни партнери не тону.

Проблематично је то што си прекинуо контакт са сестром и оцем. Повуци први корак и направи контакт.

Мислим да твоји проблеми нису ништа другачији од проблема већине људи на овом свету који живе своје животе. А сви ти животи имају и добре и лоше стране. Лоше се решавају. Ти некако не нагињеш ка томе да их решаваш, него гледаш коме да се пожалиш да се олакшаш.
 
Радимо од куће обоје.
Pokušaj za početak ovo da promeniš. I sama sam bila na jako lošem mestu dok sam radila od kuće (a to je trajalo par godina) i isto je moja partnerka radila od kuće. Kad ste zajedno po ceo dan, prosto bude previše. Trudila sam se da održim neka drugarstva, njeni su svi prijatelji daleko i spas nam je bila moja prijateljica koja je redovno dolazila i terala nas da dolazimo kod nje ili da skupa idemo negde.
 
Немам пријатеља са којим бих разговарао, својом кривицом.

Живот на селу. Четрдесет једна година. Троје деце од по око 10 година. Однос са супругом непостојећи. По сопственом признању, замрзела ме. Радимо од куће обоје. Усамљен, пријатељства са друговима прекинута, прекинут контакт са сестром и оцем. У свему супруга имала улогу. Спавам у кућној канцеларији на фотељи дуже од годину дана. На послу (неки ИТ) безбројни кругови отказа од почетка године. И даље актуелна извлачења несрећних добитника.
Депресија. Сан 3-4 сата дневно.
Финансијски можда изводљиво да одем од куће и породице (децу судови очевима не дају, а и не знам да ли би желела са мном), али поред извесног натезања и упитне изводљивости да са додатним трошковима становања преживим финансијски, остаје упитна воља да се живи.
Покушавам да радим по кући (ручак 2-3 дана недељно, веш, чишћење, домаћи са децом, научио сам и торту да им правим), идем на неку рекреативну кошарку једном недељно (тамо су махом момци којима могу отац да будем).
Код психолога сам ишао пре неколико година (исто везано за брак), али сам данас овде где сам. Нисам прељубник, коцкар, ни алкохоличар. Не пијем уопште, у кладионице не идем. Телефон који имам три године има 12 сати разговора, укључујући позиве кол-центрима.
Нити видим светло, нити имам идеју у ком смеру бих ишао. Једино што ме тера да ово пишем је жеља да деца не испаштају због мене.

Uh. Usamljenost je tihi ubica.

Čim imaš potrebu da sa nekim pričaš, ili bar pišeš ovde, znači da ipak i dalje vidiš razlog da živiš, pa makar i zbog dece.

Ipak, s obzirom da si pomenuo upitnu volju da se živi, mislim da zaista moraš da se ponovo obratiš psihologu, možda i psihijatru. Ako je zaista depresija u pitanju, možda će i lekovi biti neophodni.
 
Немам пријатеља са којим бих разговарао, својом кривицом.

Живот на селу. Четрдесет једна година. Троје деце од по око 10 година. Однос са супругом непостојећи. По сопственом признању, замрзела ме. Радимо од куће обоје. Усамљен, пријатељства са друговима прекинута, прекинут контакт са сестром и оцем. У свему супруга имала улогу. Спавам у кућној канцеларији на фотељи дуже од годину дана. На послу (неки ИТ) безбројни кругови отказа од почетка године. И даље актуелна извлачења несрећних добитника.
Депресија. Сан 3-4 сата дневно.
Финансијски можда изводљиво да одем од куће и породице (децу судови очевима не дају, а и не знам да ли би желела са мном), али поред извесног натезања и упитне изводљивости да са додатним трошковима становања преживим финансијски, остаје упитна воља да се живи.
Покушавам да радим по кући (ручак 2-3 дана недељно, веш, чишћење, домаћи са децом, научио сам и торту да им правим), идем на неку рекреативну кошарку једном недељно (тамо су махом момци којима могу отац да будем).
Код психолога сам ишао пре неколико година (исто везано за брак), али сам данас овде где сам. Нисам прељубник, коцкар, ни алкохоличар. Не пијем уопште, у кладионице не идем. Телефон који имам три године има 12 сати разговора, укључујући позиве кол-центрима.
Нити видим светло, нити имам идеју у ком смеру бих ишао. Једино што ме тера да ово пишем је жеља да деца не испаштају због мене.
Imaš priliku da spakuješ kofer i odeš u inostranstvo da radiš. Bolje za tebe i okolinu. Nostalgiju za početak utopiš u dva posla paralelno.
 
Улога није била баш кључна, јер су одлуке биле моје. Али јесам дозволио да дође до ситуација или-или, немам илузију да је за то неко други крив.

Postoji li ikakva šansa da, za početak, obnoviš ove kontakte? Ako si već priznao sebi da si za to sam kriv, to je veliki korak u dobram pravcu. Ako priznaš i njima, to bi možda moglo da bude isceljujuće i za tebe i za njih.
 
Poslednja izmena:
Покушавам да радим по кући (ручак 2-3 дана недељно, веш, чишћење, домаћи са децом, научио сам и торту да им правим), идем на неку рекреативну кошарку једном недељно (тамо су махом момци којима могу отац да будем).
Ovo je vrlo bitan deo- aktivnosti, ishrana i zapostavljeni, fundamentalni deo- spavanje.
To bi bila prva stavka koju treba popraviti,
nedostatak kvelitetnog sna verovatno ima uticaja i na posao i na sve ostalo jer nedostatak sna osim sto podriva mentalno blagostanje vec i donosenje odluka i niz drugih stvari, nemoguce je pravilno funcionisati s 3 sata sna,
kvalitetan san, solidna ishrana i odredjeni nivo aktivnosti i dobar odnos s decom je temelj,
ove stvari bi trebale biti dovoljne za pocetak,
takodje je bitna percepcija, tj treba gledati i pozitivne stvari kojih ima, tj izgradio si neki svoj posao, troje dece- to nije mala stvar.
 
nedostatak kvelitetnog sna verovatno ima uticaja i na posao i na sve ostalo jer nedostatak sna osim sto podriva mentalno blagostanje vec i donosenje odluka i niz drugih stvari, nemoguce je pravilno funcionisati s 3 sata sna,

To je tačno, ali nesanica je po pravfilu posledica, a ne inicijalni uzrok. I da, nedostatak sna onda postaje uzrok drugih problema, pa se upada u vrzino kolo... ali ovo:

To bi bila prva stavka koju treba popraviti,

nije baš realno ukoliko se pre toga ne adresira ono što nesanicu izaziva.
 
Hmm, posto ti deca ipak dosta znace ne treba da ih napustas, mislim odlaskom u inostrantsvo, bar do njihovog polaska u srednju skolu. Jer, vrlo lako oni mogu da skliznu sa 13-14 a da ih je samo tvoje prisustvo moglo naterati da ostanu na pravom putu. Naravno, treba da odes iz tog braka i to jos juce, jos ste relativno mladi i mozete da napravite nove zivote, nadjete druge partnere, ako vam uopste i trebaju za dalje. Najbolje ti je da odes negde relativno blizu, na pola sata do sat voznje od dece, da bi mogao imati sa njima redovan kontakt u realnom zivotu. Negde u Srbiji ces verovatnije naci novu srodnu dusu, nekoga sa kim ces mozda napraviti novi zivot, to ti je mnogo verovatnije nego negde u inostranstvu. Bezi iz te kuce sto pre, popravi odnos sa sestrom i ocem, odrzavaj redovno kontakt sa decom, nadji novu partnerku. Za posao najbolje sam znas.

Jer imas samo jedan zivot i treba da ga zivis i za sebe a ne samo za druge. To je sustina.
 
Poslednja izmena od moderatora:
Верујем да ти је тешко,

али,

имаш троје дивне деце, имаш посао, у најбољим си годинама, а жалиш се да немаш пријатеље? Можда у смислу да немаш коме да се пожалиш на неке лошије ствари у животу? Па...јбг...то је живот. И добро и лоше. Шта ће ти пријатељи? Да се жалиш њима? Па, неће нико да слуша туђе кукњаве. Шта ће ти поред троје дивне деце неки френдови? Дружи се са својјом децом. Сад су баш у времену кад им требају родитељи за милион заједничких акција.

Кад дођу у адолесценцију, биће друга прича.

Мислим да си се убедачио без неког посебног разлога. Мсм...добро, однос са женом јесте проблем. Али то је у великом броју бракова, па брачни партнери не тону.

Проблематично је то што си прекинуо контакт са сестром и оцем. Повуци први корак и направи контакт.

Мислим да твоји проблеми нису ништа другачији од проблема већине људи на овом свету који живе своје животе. А сви ти животи имају и добре и лоше стране. Лоше се решавају. Ти некако не нагињеш ка томе да их решаваш, него гледаш коме да се пожалиш да се олакшаш.

Ne mogu da se složim sa tobom. Usamljene osobe mogu ovde da pišu o svojim problemima, i da kukaju.

Potforum "Psihologija" postoji da bismo pomagali ljudima koji se loše osećaju, možemo da pišemo o svojim iskustvima i iskustvima drugih, nama bliskih ljudi.

***

@Пролазник

Tvoja priča je jako slična priči jednog mog prijatelja. Ni on a ni žena nisu radili od kuće. I za razliku od tebe, ima dvoje dece.

Покушавам да радим по кући (ручак 2-3 дана недељно, веш, чишћење, домаћи са децом, научио сам и торту да им правим),

Sve ovo je radio moj prijatelj, a utehu je pronašao u alkoholu, što mu je velika greška.

***

Pišeš da si išao kod psihologa pre par godina. Kakav si savet dobio? Da li si razgovarao sa ženom o bračnom savetniku?

Da li si spreman da ideš kod psihijatra, zbog insomnije i lošeg raspoloženja?

Što se tiče saveta vezanog za brak ne želim da ga dajem. Odluka mora da bude tvoja.
 
Da se pomiriš sa ženom i da podignete decu, a posle kako hoćete.

Treba da počneš da ideš u kafane nedeljom pre podne i da se družiš sa ljudima kako bi uvideo da tvoja muka nije ni jedina ni najteža.
Počni da radiš sklekove.
Hiljade i hiljade sklekova.
Kad god ti teško seti se šta si dužan deci
 
Pošto živite na selu, preporučujem ti da što pre kupiš kravu ili junicu.
Te životinje stvaraju čoveku obavezu i ne daju mu da se bavi crnim mislima.

Čitavu porodicu preobrate.

Ako nemaš para za kravu ili junicu, kupi žensko tele i odhrani ga na cuclu.
Čoveka ništa ne umiri kao blizina krave ili konja.
 
Улога није била баш кључна, јер су одлуке биле моје. Али јесам дозволио да дође до ситуација или-или, немам илузију да је за то неко други крив.
pa oživi kontakt sa njima, svako ima pravo na grešku,
poslednje što ti treba je da se osamljuješ sada
 
Ne mogu da se složim sa tobom. Usamljene osobe mogu ovde da pišu o svojim problemima, i da kukaju.

Potforum "Psihologija" postoji da bismo pomagali ljudima koji se loše osećaju, možemo da pišemo o svojim iskustvima i iskustvima drugih, nama bliskih ljudi.
буквално нигде нисам ништа написао о томе да овде не треба да се пожали.
 
Tvoja priča je jako slična priči jednog mog prijatelja. Ni on a ni žena nisu radili od kuće. I za razliku od tebe, ima dvoje dece.
ja 3, ova prica je 90% i moja, ima nas kao ovaj

Пролазник koliko hoces, nize cu razloziti 3 vrste slucajeva​

fundamentalni deo- spavanje.
To bi bila prva stavka koju treba popraviti,
ja nekako nakupim sate iz 2-3 puta po 3-4 sata, ali treba dosegnuti one najdublje frekvence u spavanju, koje okrepljuju, pa bioritam uhvatiti...
jedno vreme sam se anestezirao alkoholom, ali nije ni to resenje, ni kafa 2x na dan po po litre, ona budi posle jer je diuretik
Финансијски можда изводљиво да одем од куће и породице (децу судови очевима не дају, а и не знам да ли би желела са мном), али поред извесног натезања и упитне изводљивости да са додатним трошковима становања преживим финансијски, остаје упитна воља да се живи.
slusaj prijatelju:
  1. ima nas od kojih je porodica otisla
  2. ima nas kojima su deca uskracena
  3. a ima nas i koji su zenama rekli da one mogu da odu, ali deca ostaju, i one ti i rade, povremeno odlaze, i vracaju se, ako hoce
ja sam izgubio i identitet muza, i identitet oca, nema vise, porazen sam, i nisam jedini, pa zato i visim na forumu
ti si izgubio samo identitet muza, a oca nisi, znaci porazen si samo do pola, pa ako nama nije smak sveta koji smo porazeni 100%. kako je tebi koji si 50%?
Једино што ме тера да ово пишем је жеља да деца не испаштају због мене.
ti jos imas sansi, a zamisli kada meni dete kaze da ja stvari pravi gorim? ako su pod potpunom kontrolom majke? ti im pravis tortu, a moj rucak niko nikad ni da pogleda, majka ih kontrolise 100%... sad kuvam samo sam sebi... ma da te ne davim, ali definitivnio sai u boljoj situaciji, a da ima gorih i od moje, to bolje i da ne znas
У свему супруга имала улогу.
jaci pol, porazeni smo, pomiri se sa tim, nije smak sveta, i spasavaj sta se spasti moze
u stvari, mislio sam da smo mi jaci, a to smo im dopustili da nas BAS KAO pobede, mi njih nikada ne bismo pobedjivali, bar ja ne bih, potpuni promasaj, mada sam ja znao da mi je zena manipulant, ali je dete bilo na putu... eto joj sad, sve je njeno, a ja nemam nista, kao kaznjenik na izdrzavanju kazne

moze samo da kaze da je @bas kao voleo vise Hrista od porodice, eto mu ga sad On, a porodicu vise nema, ZA KAZNU
ja cak ne znam i ni da li mi i kada sleduje razvod, pomilovanje od ove robije, koja traje li traje

cuvaj posao, i pravi te torte deci, i uzivaj, nemas pojma kakvih sve slucajeva ima, ... i ubaci neku tricu na basketu
 
Poslednja izmena:

Back
Top